Evo ja cu malo da preformulisem ovih pet stavki pa da vidimo na cega ce to sve da ispadne:

1. Naravno da nisu svi neznalice. Problem tu je sto vecina ljudi misli da mnogo znaju i mnogo vrede. Ovde bih i naveo generalno uzasno nizak nivo radne kulture. Ali, nisu ljudi krivi vec sistem, drustvo, obrazovanje pa i porodica, koji cak gaje pogled da je posao nesto gde ides da bi dobio platu. Jako malo ljudi radi na sebi, uci i napreduje. To se polako menja, ali velika vecina misli da sve zna jer ima diplomu u dzepu.

2. Svi su zamenljivi samo tamo gde trziste ne funkcionise. Kad postoji takmicenje onda ti je bitno ko igra u tvom timu i uradices sve da ostane i bude srecan. Ali, ako je utakmica namestena ili ti nije cilj da osvojis prvenstvo, onda su svi zamenljivi jer od kvaliteta ne zavisi tvoj uspeh. I jedno i drugo postoji u Srbiji. U tekstu opisane “gazde” uglavnom obitavaju tamo gde ne moraju da zavise od kvaliteta.

3. Doprinosi jesu preveliki i idealno bi bilo da se prekine sa praksom ugovaranja neto plata vec da radnici dobijaju bruto i da sami placaju sta treba gde treba. Tada ce steci bolji utisak koliko mu para drzava uzima i za sta. Tada ce ga i vise zanimati na sta drzava trosi pare i kako.

4. Slazem se, treba insistirati na ugovorenom, tj. da za odredjenu sumu novca se od radnika zahteva samo toliki i toliki ucinak ili 7 ipo sati rada dnevno. Ostalo sve prekovremeno ili po posebnom ugovoru i dogovoru. Ali, tada mora da postoji i mehanizam otkaza ukoliko radnik ne ispunjava svoju ugovorenu obavezu u pogledu kvaliteta i/ili kvantiteta. A to ne postoji. Niko u Srbiji ne može biti otpušten zato što je loš radnik. A, verujte, pored loših gazdi postoji i vrsta lošeg radnika koji nikada nece postati bolji jer mu ne treba (vidi pod 2 sto vazi za poslodavce, ovde vazi za radnike).

5. Ja ovo nikada nisam sreo ali verujem da postoji. Nego, da li je neko gledao Djavo nosi Pradu?… hmmm. U svakom slucaju, mislim da takvo ponasanje vodi ka mobingu sto je danas kaznjiva kategorija.

Ovaj kvazi-sukob zaposlenih i poslodavaca je vrlo lako premostiti tj izbeci na sistemskom nivou. Jednostavno, svi treba da budu poslodavci. Ukidaju se pravna i fizička lica i osim u propisanim slučajevima, svi imaju status pravnih lica. Sadašnji ugovor izmedju radnika i preduzeća se pretvara u ugovor pružaoca i primaoca usluge. Važe svi uslovi kao u odnosima izmedju pravnih lica. Svi naplacuju svoju uslugu prema sopstvenom cenovniku i medjusobna su konkurencija. Nema Ugovora o radu vec o poslovnoj saradnji. Onda ce svi deliti iste probleme i zajedno gledati da se stvari unaprede za sve.

P.S. Znam da zamenim šteker, iako nisam električar.