Da li verujete u snove?

snoviSnovi predstavljaju deo života svakog od nas, ali su i pored toga prekriveni velom tajne. Čak i nakon skoro 2000 godina istraživanja posvećenim snovima, još uvek postoje mnogobrojne nedoumice oko njihovog definisanja. Naučna disciplina koja se bavi proučavanjem snova naziva se oneirologija.

Mnogi savremeni psihoterapeuti tvrde da možemo da naučimo da tumačimo i koristimo snove, za koje tvrde da predstavljaju nastavak situacije u kojoj živimo, pa samim tim, mogu da sadrže rešenje problema koje svesno odbijamo da priznamo. Snovi su mentalna aktivnost, u kojoj je svesna kontrola otklonjena. Sadašnje znanje o njima, dugujemo, osim savremenim istraživanjima, i drevnim Asircima, Vaviloncima, Egipćanima i drugim narodima koji su rasprostranili svoja znanja o snovima iz svog vremena.

Međutim, ono što je sasvim sigurno je da svi sanjaju i to svake noći. Iako je veliki broj ljudi sasvim sigurno da ne sanjaju skoro nikad ili retko, naučna istraživanja sa različitih Univerziteta širom sveta govore sasvim suprotno. Univerziteti poput Čikaškog i Harvarda su vršili eksperimente, svake noći, na hiljadama dobrovoljaca, koji su pre toga tvrdili da nikad ne sanjaju, kako bi dokazali suprotno. Eksperimenti su vršeni, merenjem njihovog rada srca, znojenja, pokreta očiju i tela, moždanih talasa, i pitanjem “da li ste sanjali” nakon zabeleženih fizičkih reakcija. Odgovor na ovo pitanje je uvek glasilo “da”. Sanjanje je proces, koji se ne može izbeći, osim u slučaju korišćenja određene kombinacije droga ili alkohola.

Čovek počinje da sanja već sa osam meseci života, i snove sanjaju svi: i oni koji su gluvi, i slepi, i sa visokim i niskim IQ-om. U toku noći čovek sanja najmanje tri sna, a može ih sanjati čak devet. Najzdraviji san se odvija u periodu između 10 sati uveče do 7 ujutru, jer se u njemu odvijaju takozvane REM faze. Kako biste imali potpuno zdrav psihički život, potrebno je da imate tri REM faze. U suprotnom možete biti skloni depresiji, jer se hormoni sreće u mozgu obnavljaju u toku ovih faza. Jedan san obično traje između pet i četrdeset pet minuta. Samo dvanaest odsto ljudi sanja isključivo u crno-belim bojama, odnosno 4,4% mlađih od 25 godina. Naučnici, u mnogom povezuju ovu činjenicu i sa pojavom kolor televizora. Postoje i tvrdnje da maštovitost neke osobe u mnogom utiče na doživljaje u snovima. Sanjanje nelogičnih lokacija, situacija, likova, kako tvrde istraživanja, pomažu mozgu da ojača deo mozga koji je zadužen za razumevanje stvari, koje nisu vezane za neki specifičan događaj (semantička memorija). Istraživanjima je takođe ustanovljeno da u snovima uglavnom vladaju osećanja anksioznosti i druga negativna osećanja, a samo 8% snova kod muškaraca i žena uključuju seksualne doživljaje.

Mnogi ljudi, vođeni tradicionalnim verovanjima, pa i sujeverjem, veruju da mogu tumačenjem snova otkriti nešto što je predskazano da će se dogoditi. Kombinovanjem tradicionalnih i modernih verovanja, došlo se do zaključka da snovi iz kojih možemo nešto da saznamo, mogu se podeliti na: inspiracione, koji sugerišu rešenje nekog ličnog ili poslovnog problema; faktičke, koji potvrđuju neku situaciju onom koji sanja; prekognitivne, koji predskazuju važne događaje; i upozoravajuće, koji mogu da sugerišu potencijalni problem bilo psihološke ili bio koje druge prirode.

Kada je reč o tumačenju snova, bez obzira kojoj, od prethodno navedenih grupa pripadaju, treba obratiti pažnju isključivo na snove koji se sanjaju tokom najdubljeg sna, što za većinu ljudi podrazumeva period od 2 do 7 sati ujutru. Razlog tome, nalazi se u činjenici da snovi da bi imali neko ozbiljnije značenje, ne treba da budu pod uticajem procesa varenja u organizmu, neopuštenosti mišića, događaja koje ste preživeli u toku dana, i trenutnih događanja iz vaše bliže okoline. Svi snovi koji se baziraju na fizičkim ili psihološkim uzrocima, kao kada npr. sanjate kako vam je hladno, a da ste pri tom otkriveni u krevetu, se ne uzimaju kao snovi na koje treba obraćati pažnju. Međutim, snovi koji ne spadaju u grupu ovakvih snova, a pri tom su se pojavili dva, tri puta, su upravo oni na koje treba obratiti pažnju. Problematična činjenica kod proučavanja snova je što se većina ljudi seća baš onih snova, koji u suštini nemaju nikakvo značenje za njihov život.

Ukoliko spadate u ljude koji vole da koriste sanovnik kako bi dokučili značenje svojih snova, obratite pažnju, da pogledate značenja za što više detalja iz sna, kao i kontekst u kojem ste ih sanjali. Neka osnovna pravila koja važe za tumačenja snova na ovakav način su da čisti predmeti, penjanje i dobri međuljudski odnosi predstavljaju povoljan predznak, a prljavi predmeti, silaženje, i loši međuljudski odnosi imaju obrnuto značenje. Snažan doživljaj nekog sna ukazuje da ga treba tumačiti, određivanje vremena u kojem bi mogao eventualno da se ostvari, se izračunava vašom udaljenošću od fokusa vašeg sna. Kada su detalji nekog sna u suprotnosti po značenju, od glavnog događaja u snu (fokusa), to je znak da će značenje glavnog događaja iz sna kasniti ili biti donekle promenjeno.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari

komentara

One Comment

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pratite nas na društvenim mrežama!

Powered by WordPress Popup