U ovom postu ćemo pokušati da objasnimo i približimo ciklus finansiranja startup kompanija na web-u. U osnovi ovaj model nije vezan samo za web kompanije, ali je naš fokus upravo na njima. Napominjemo da je ovo uopšteni prikaz ciklusa finansiranja jedne startup kompanije.

Ceo ciklus se odvija u 4 velike faze finansiranja (donja slika):

1. Početni kapital (Seed capital)
2. Rana faza (Early stage)
3. Kasna faza (Later stage)
4. Inicijalna javna ponuda (IPO)
4.1. Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Početni kapital (seed capital)

Seed kapital je inicijalna investicija u posao i najčešće je to vlastiti novac osnivača startup-a. U ovoj fazi izvori finansiranja mogu da budu i Angel investitori i prijatelji, porodica i budale (FFF – Friends, family and fools). Iako grubo zvuči naziv za FFF grupu je potpuno adekvatan, jer u ovoj ranoj fazi bez opipljivog poslovnog modela, novac u startup mogu da ulože jedino porodica i prijatelji (koji vas poznaju i veruju u vas) i budale (individualni investitori koji prihvataju ogroman rizik, pa se svrstavaju u budale). Više od 90 odsto kompanija nikada ne dođu do sledeće faze finansiranja.

U ovoj fazi je vrlo bitno što pre doći do break even tačke (tačke u kojoj su prihodi i rashodi kompanije jednaki). Dakle, prvi korak je dostići break even, što samo po sebi nije dovoljno za opstanak i sledeću fazu finansiranja. Naravno ovi koraci se ne odnose na specifične situacije, kao što je bio “dot com boom” ili slučajeve Facebook-a, Twitter-a i sličnih servisa u koje su investitori ulagali novac zbog velikog broja korisnika računajući na buduću vrednost kompanije, a ne na trenutnu situaciju.

Ukoliko ste preživeli seed fazu, uspešniji ste od preko 90 odsto kompanija koje su započele posao kad i vi. Sada ste spremni da podignete kompaniju na sledeći nivo, odnosno da prikupite veća sredstva za razvoj kompanije.

Rana faza (Early stage)

Ova faza finansiranja zavisi od tipa i razvijenosti kompanije, kao i od okolnosti u kojima se kompanija nalazi i možemo je podeliti u 2 runde finansiranja. Bitno je napomenuti da u toku ove ali i Kasne faze u svakom trenutku može doći do preuzimanja, spajanja ili strateških alijansi. Sve u cilju obezbeđenja rasta i razvoja kompanije.

U ovoj fazi finansiranja je bitno privlačenje Venture Capital (VC) investitora, koji su spremni da investiraju gotov novac u zamenu za manjinski udeo u kompaniji. Osim gotovog novca, od VC kompanija se očekuje i da pomognu startup u koji su investirali i svojom ekspertizom na odrećenim poljima, vitalnim za useh kompanije. U ovoj fazi se očekuje ubrzan rast i razvoj kompanije.

Kasna faza (Later stage)

U kasnoj fazi finasiranja su i dalje aktivni VC investitori koji obezbeđuju priliv investicija za dalji razvoj, a zauzvrat dobijaju udele u kompaniji po istom principu kao i u ranoj fazi. U ovoj fazi se otvaraju i neke nove mogućnosti kao što je Mezzanine finansiranje. Mezzanine finansiranje predstavlja “hibridno finansiranje” koje je u osnovi finansiranje dugom, ali za razliku od klasičnog bankarskog kredita, nisu potrebna brojna sredstva obezbeđenja, ne vrši se stroga procena vrednosti firme i vreme odobravanja je kraće. Ovaj tip finansiranja je često vrlo skup (skuplji od bankarskih kredita), jer su uslovi za dobijanje mnogo fleksibilniji. Ukoliko kompanija nije u stanju da na vreme vrati celokupni dug, investitor konvertovanja duga u vlasnički udeo ili udeo u kapitalu.

Inicijalna javna ponuda (IPO)

IPO predstavlja izlazak kompanije na tržište kapitala (berzu) i finansiranje budućeg razvoja novcem dobijenim od velikog broja individualnih investitora. U ovoj fazi kompanija je stabilna, profitabilna i ima velike izglede za još veći rast i razvoj.

Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Sekundarna emisija predstavlja novu emisiju hartija od vrednosti posle izlaska komoanije na tržište kapitala.

Blog AdriaTalk.com je obezbedio direktan prenos Svetskog Ekonomskog Foruma u kineskom gradu Dalijen.

Igrica Yoville, o kojoj smo i pisali u nekoliko postova, je jedna od najpopularnijih igrica na Facebook-u. Ova studija slučaja će se baviti reklamiranjem u igrici. Kako igrica ovog tipa ima specifično targetiranu ciljnu grupu, ona nije pogodna za promociju bilo čega. Sa druge strane, ukoliko su igrači Yoville-a Vaša ciljna grupa imaćete mnogo bolje efekte reklame, nego tradicionalnim reklamiranjem u onlajn medijima, jer su igrači Yoville-a “prinuđeni” da obraćaju na reklamne poruke, koje im se plasiraju, dok se uređuju svoje kuće i stanove.

Profil korisnika Yoville-a

Prema sajtu allfacebook.com, igrica Yoville u zadnjih mesec dana ima između 11,5 i 13,5 miliona aktivnih igrača. Podaci o američkim korisnicima igrice Yoville, pokazuje da ovu igricu redovno igraju uglavnom žene (čak 62%), dok je procenat muškaraca koji igraju ovu igricu tek 38%. Dalje, najveći procenat (51%) igrača je star između 18 i 34 godina. Treba napomenuti da se podaci ne razlikuju mnogo na globalnom nivou. Ovo nas dovodi do zaključka da ova igrica uglavnom privlači žene između 18 i 34 godine, što je prilično usko targetirana ciljna grupa za oglašivače.

Čija reklama bi imala efekat na Yoville-u?

Sa obzirom na to, da igrači na Yoville-u se bave primarno nameštanjem stana, pretpostavka je da bi najbolje efekte reklamiranja imali proizvođači nameštaja, dizajneri enterijera i proizvođači raznih kućnih predmeta (vaza, pepeljara, prozora, vrata, pločica za kupatilo itd). Takođe, Yoville bi mogao da bude dobro mesto za reklamiranje proizvođačima i distributerima odeće i obuće.

Sem gore navedenih delatnosti potencijalnih oglašivača na Yoville-u, ne treba zaboraviti ni oglašivače čija su ciljna grupa žene od 18 do 34 godina, što je velika većina igrača Yoville-a.

Ono što je interesantno je da se na Yoville-u reklamira MTV VMA događaj koji se dešava 13. septembra. Način na koji se vrši promocija ovog događaja preko igrice Yoville možete pogledati na donjim slikama.

]]> http://www.adriatalk.com/reklamiranje-na-igrici-yoville/feed/ 0 http://www.adriatalk.com/linux-visa-kreditne-kartice/ http://www.adriatalk.com/linux-visa-kreditne-kartice/#comments Tue, 28 Jul 2009 15:20:41 +0000 admin http://www.adriatalk.com/?p=989

Linux fondacija, zadužena za razvoj Linux kernela, je danas objavila da će svojim korisnicima ponuditi brendirane Visa kreditne kartice. Ove kreditne kartice su namenjene svima onima koji žele da podrže aktivnosti Linux fondacije i da izraze svoje opredeljenje za Linux. Blog TechCrunch je preneo izjavu Džima Zemlina, izvršnog direktora Linux fondacije, u kojoj on kaže “da ljudi doprinose razvoju linux kernela na mnogo načina, a sada imaju priliku da identifikuju sebe kao pristalice, tako što će nositi “Tux-a” u džepu”. Kao što ste mogli i da prepostavite na kartici se nalazi pingvin, maskota Linux-a, po imenu Tux. Naravno, sa svim ovim ruku pod ruku ide i finansijska korist za Linux fondaciju.

Linux fondacija je u partnerstvu sa CardPartner-om osmislila ovu kreditnu karticu, dok će distribucija biti poverena UMB banci. Za svaku aktiviranu karticu fondacija će dobiti 50 USD i procenat od svake transakcije načinjene ovom karticom. Sva sredstva koja se budu skupila Linux fondacija će koristiti za sponzorisanje događaja i okupljanja comunnity-ja okupljenog oko linux-a i za sponzorisanje nagradnih putovanja za članove community-a. U Linux fondaciji se nadaju da će sponzorisanje putovanja ubrzati inovacije i popravljanje Linux kernela od strane volontera.

Linux-ove brendirane Visa Platinum kartice će svojim imaocima omogućiti da skupljanjem poena dođu do besplatne robe, avionskih karata i shopping-a u više od stotinu online i offline radnji.

Druge bitne osobine ove kartice su:

- Bez godišnje članarine
- 0% kamate na kupovine i transfere toko prvih 6 meseci korišćenja kartice
- Zaštita kupovine
- Bez odgovornosti za zaštitu neovlašćenje kupovine
- Hitna zamena novca i kartice
- Izveštavanje o izgubljenoj ili ukradenoj kartice
- 24 časovna asistencija na putu
- Garantni menadžment servis
- Zamena izgubljenog prtljaga

Trenutno, VIsa Platinum kreditna kartice je dostupna samo u SAD, ali će u naredni mesecima biti dostupna i stanovnicima drugih zemalja.

Nameće se zaključak da osim, osećaja pripadnosti ova kartica će svojim imaocima pružiti i veliki broj pogodnoti i besplatnih proizvoda i usluga, te je kao takva vredna pažnje ne samo zbog simpatičnog pingvina Tux-a na njoj, nego i po svojim karakteristikama.

U poslednjih nedelju dana sve češće se čuju komentari građana da im je banka podigla visinu rate za stambeni kredit. To i nije toliko neuobičajeno za kredit indeksirane u evrima ili švajcarskim francima, jer efektivne kamatne stope tih kredita zavise od kretanja EURIBOR-a, odnosno LIBOR-a. Međutim, u situaciji kada ove dve referentne evropske kamatne stope padaju, neverovatno je da kamatne stope u bankama rastu. Iz gore navedenog nameće se zaključak da banke povećavaju fiksni deo kamate. Korisnici stambenih kredita tvrde da nisu dobili informaciju od banke da je fiksni deo kamate podložan promenama. Ukoliko se ispostavi da je ovo tačno, banke čine ozbiljan prekršaj.

Kako su društvene mreže postale deo našeg života, nezadovoljstvo korisnika se sve češće demostrira na Facebook-u, najpopularnijoj društvenoj mreži. Za sada su na udaru korisnika Facebook-a dve banke u Srbiji – Banca Intesa i Piraeus banka. Korisnici stambenih kredita ovih banaka su otvorili grupe “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” i “Nezadovoljni korisnici stambenih kredita kod Piraeus banke“, čiji ukupan broj korisnika je 47. Ovaj broj i nije toliko veliki kada se u obzir uzme da je izdato preko 200 hiljada stambenih i kredita za adaptaciju, po podacima Udruženja banaka Srbije (UBS). Međutim, vest o otvaranju ovih grupa je prenelo nekoliko medija, što ne ide u prilog imidžu ove dve banke. Negativan “word of mouth” može loše da se odrazi na odnos ostalih klijenata i banke. Sa druge strane, čini se da su banke napravile vrlo nekorektan potez povećavajući iznos rate za kredit, jer su povećale fiksni deo kamate, koja je “nepromenljiva” i to u trenutku kada većina banaka u inostranstvu smanjuje kamate. Preko potrebno je da nadležne institucije ispitaju “slučaj podizanja iznosa rate za stambene kredite”, i da se stavi tačka na nekorektno poslovanje banaka (ukoliko su korisnici u pravu), odnosno na narušavanje poslovnog imidža banaka u javnosti (ukoliko je samo reč o hajci jednog broja nezadovoljnih korisnika).

Saveti za korisnike stambenih kredita

Narodna banka Srbije (NBS) predlaže da obratite pažnju na sledeće:

- U kojoj je valuti indeksiran kredit
- Da li je kredit sa varijabilnom (promenljivom) kamatnom stopom i čime je promena uslovljena (promenom referentnih kamatnih stopa LIBOR, EURIBOR ili rastom cena na malo);
- Da li je reč o vrsti kredita sa učešćem (5%, 10%, 20%), bez učešća, ili depozitom i na koji način to utiče na vašu ukupnu obavezu;
- Da li postoji obaveza osiguranja kredita kod osiguravajućih društava ili državnih agencija za osiguranje hipotekarnih kredita (uz osiguranje hipotekarnih kredita obično ide i niža kamatna stopa, kao i povoljniji uslovi otplate);
- Koje instrumente obezbeđenja je potrebno priložiti (menicu, hipoteku, trajni nalog za naplatu anuiteta, administrativnu zabranu, polisu osiguranja nekretnine vinkuliranu u korist banke i sl.);
- Da li je predviđena i pod kojim uslovima prevremena otplata kredita;
- Da li postoji mogućnost korišćenja počeka (grejs perioda – perioda u kom se plaća samo kamata, a ne i glavnica);
- Da li postoji mogućnost da više članova porodice učestvuje u otplati kredita;
- Da li je neophodan žirant i da li to može biti bračni drug, kao i koliko njegova primanja mogu biti opterećena.

Pored navedenih saveta NBS savetujemo Vam i:

- da pri potpisivanju ugovora sa bankom pažljivo pročitate Vaše obaveze i prava
- da se raspitate o uslovima uzimanja i otplate kredita u nekoliko banaka
- da zamolite bankarske službenike da Vam izračunaju okvirnu ratu kredita
- da ne uzimate kredit koji će Vas mnogo opteretiti
- da proverite visine bankarskih naknada i ostalih troškova

UPDATE: Jedan od nezadovoljnih korisnika stambenih kredita Banca Intesa i član grupe na Facebook-u “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” gostuje na blogu Svakodnevnica i objašnjava razlog stvaranja ove grupe.

Banke su počele sa odobravanjem subvencionisanih turističkih kredita za letovanje u Srbiji. Vlada Republike Srbije će subvencionisati ove kredite, kako bi pospešila očuvanje i otvaranje novih radnih mesta u turizmu i kako bi povećala priliv u budžet po osnovi poreza na dodatu vrednost. Nominalna kamatna stopa za ove kredite je 4,5 odsto na godišnjem nivou, a rok otplate je od 6 do 12 meseci.

Odobravanje ovih kredita su za sada javno objavile Komercijalna banka i UniCredit banka, ali će ove kredite odobravati i ostale banke u Srbiji. Efektivna kamatna stopa u UniCredit banci se kreće od 5,61 odsto.

Ukoliko se odlučite za uzimanje subvencionisanog turstičkog kredita u Komercijalnoj banci porodični sedmodnevni aranžman u hotelu “Mona” na Zlatiboru, po ceni od 50.540 dinara, može se otplatiti uz mesečnu ratu od 4.316 do 8.536 dinara, u zavisnosti od roka otplate.

Subvencionisani krediti za turističke aranžmane u Srbiji predstavljaju povoljan izvor finansiranja za letovanje, međutim postavlja se pitanje adekvatnosti ovih kredita, kada se zna da turistički aranžmani u Srbiji dostižu zaista visoke cene u letnjem periodu. Za većinu građana sinonim za letovanje je odlazak na more koji ne može da se finansira ovim kreditima. Visoke cene odmora turističkih destinacija u Srbiji su ponekad opravdane kvalitetom usluge koja se dobija, međutim i dalje taj kvalitet usluge ne može da se poredi sa popularnim letnjim destinacijama kao što su Grčka, Turska ili Bugarska.

Primera radi sedmodnevni aranžman na bazi polupansiona u Kladovu u hotelu Danube Aqua Star košta 23.990 dinara (oko 250 EUR). Za istu cenu može se letovati u većini grčkih letovališta 10 ili više dana (na bazi noćenja), uz trošak prevoza koji je uračunat u cenu.

Recesija je sada i zvanično pogodila tržište online oglašavanja. Ovaj deo tržišta je poslednji pogođen, a predviđanja su da će se prvi i oporaviti. Međutim, izvesno je da je sektor internet oglašavanja u recesiji. Četiri najveće kompanije za onlajn oglašavanje – Gugl, AOL, Jahu i Majkrosoft su objavile svoje finansijske izveštaje za prvi kvartal 2009. godine. Ukupan prihod od internet reklamiranja koji su ove četiri kompanije ostvarile u prvom kvartalu ove godine je 7,9 milijardi dolara, što predstavlja pad od 7 pocenata u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.

Prihodi od oglašavanja na internetu slabe već dva kvartala, međutim ovo je prvi kvartal da su ispod nivoa pihoda od prethodnog kvartala. S obzirom na to da je tržište onlajn reklamiranja u padu, može se reći da je recesija zahvatila i ovaj sektor. Sa druge strane, padovi ovog sektora u odnosu na ostale sektore reklamiranja su prilično mali. Od oglašavanja na internetu se očekuje da se vrlo brzo oporavi, ali nije realno očekivati oporavak pre zadnjeg kvartala ove godine. Predviđanja nisu stoprocentno egzaktna, ali se očekuje da će tržište onlajn reklamiranja živnuti pred božićne praznike, kada se kompanije tradicionalno mnogo reklamiraju.

Kompanije su srezale svoje budžete za reklamiranje i većina neće ići u intezivnu kampanju u svim medijima (TV, Štampani mediji, Outdoor, Internet), već se orjentisati na jeftinije medije, odnosno one čiji efekat je merljiviji. U praksi ovo znači da će internet zauzeti procentualno veći udeo u budžetima za reklamiranje nego ranijih godina, ali to neće uticati značajno na rast prihoda od internet oglašavanja, jer kako smo naveli budžeti za reklamiranje će biti značajno smanjeni.

Svinjski grip, opaka bolest koja se širi neverovatnom brzinom, je centralna tema u celom svetu. Dok se veliki deo sveta bori protiv ove bolesti, neki pokušavaju da zarade na njoj. Najveću zaradu od svinjskog gripa će imati farmaceutske kompanije, poput kompanije Roche, koja proizvodi Tamiflu, lek za ptičji grip za koga se veruje da je delotvoran i u slučaju svinjskog gripa. Međutim, svinjski grip su za svoju promociju iskoristile brojne druge kompanije, koje nisu farmaceutske ili medicinske.

Na sajtu spreadshirts.com možete naći celu kolekciju majica inspirisanih pandemijom svinjskog gripa u nastajanju. Poznati sajt za online igrice heyzap.com je započeo viralnu kampanju za svoju igricu Swinefighter, čiji je cilj borba protiv ove opake bolesti. Da li uviđate paradoks termina viralna kampanja za virus? Servis za pretraživanje i zakazivanje pregleda ZocDoc.com je napravio čitav hub posvećen svinjskom gripu, i zakazivanju pregleda obolelih.

Nema ništa loše u pokušaju da se zaradi, međutim pokušavati da se zaradi na nečemu zbog čega ljudi umiru je najblaže rečeno neukusno. Neki od pokušaja promocije preko svinjskog gripa se čine manje neukusnim kao što je pokušaj servisa phonevite.com, koji je dozvolio slanje besplatnih hitnih poruka o svinjskom gripu.

Da se vratimo na prodaju majica sa početka teksta, koja nam se učinila kao možda najviše oportunistička od svih. Poruke na majicama koje se prodaju su uglavnom šaljive prirode. Iako se uvek držimo one narodne da “smeh leči” u ovom trenutku je jako neprikladno ismevati histeriju koja vlada zbog svinjskog gripa, jer je ona opravdana. Praviti komediju od ljudske nesreće da bi se zaradio neki dolar više je stvarno užasno.

Blog adriatalk.com je napravio istraživanje o troškovima otvaranja, održavanja i zatvaranja tekućeg računa za građane u bankama koje posluju u Srbiji.

Osnovni uslovi za otvaranje tekućeg računa su redovan priliv po osnovu zarada, penzija, stipendija, ugovora o delu, ugovora o otkupu i isporuci poljoprivrednih proizvoda. Moguće je otvoriti tekući račun ukoliko nemate redovan mesečni priliv, međutim tada nemate prava na pogodnosti, kao što su dozvoljeni minus, izdavanje platnih kartica itd.

U bankarskoj praksi je sve češće slučaj da se uz tekući račun kao osnovni proizvod nude i ostali proizvodi i usluge, pa smo tako svedoci prave borbe banaka u ponudi dodataka tekućem računu. Najčešće se kao dodatak tekućem računu javljaju debitne kartice, za koje banke neretko vezuju i sam tekući račun, zatime slede servisi elektronskog bankarstva, SMS servisi, krediti i dr.

Naše istraživanje je pokazalo da većina banaka ne naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa građanima. Jedina banka koja naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa je Volks banka, međutim ova banka jedina ne naplaćuje mesečno održavanje
računa.

Iznos naknade za mesečno održavanje tekućeg računa kreće se u rasponu od 20 do 780 dinara, što zavisi od nivoa usluge koje obuhvata mesečno održavanje. Podatak koji većina građana sazna tek kada ode do banke da zatvori tekući račun je da postoje naknade za gašenje tekućeg računa. Ove naknade se kreću od 100 do čak 1.500 dinara.

Građanima savetujemo da prilikom otvaranja tekućeg računa se informišu o tarifama naknada, i da biraju pakete usluga koje su im stvarno neophodne, kako se ne bi izlagali nepotrebnom trošku.

U tabeli 1 je prikazan uporedni prikaz naknada za otvaranje, održavanje i gašenje dinarskih tekućih računa za građane.

Tabela 1

Protekle nedelje je bilo dosta nagađanja o kupovini Twitter-a od strane Google-a. Majkl Arington na svom blogu TechCrunch je prvi objavio ovu vest i započeo javnu debatu oko kupovine Twitter-a. On procenjuje da CEO Twitter-a Evan Vilijams ne bi prodao ovaj servis ni za $1 milijardu. Kako g-din Arington kaže Evan će možda trepnuti na pomen ovolike cifre, ali će je glatko odbiti. Da podsetimo prošle godine Twitter je bio na meti najveće društvene mreže današnjice Facebook-a, ali su pregovori obustavljeni, najverovatnije zbog finansijskih uslova koji su bili ponuđeni, što je dokaz da je rukovodstvo Twitter-a otvoreno za pregovore.

Očekuje se da će u trku za Twitter ući i softverski gigant Microsoft, koji na internetu u mnogome kaska za web behemutom Google-om. Međutim, procenjuje se da mnogo veće šanse u trci za preuzimanjem Twitter-a ima kompanija Google, pogotovo kada se zna da su osnivači Twitter-a Evan Vilijams i Biz Stoun već prodali svoj prethodni servis (blogger.com) Google-u, tako da su mnogo bliži kompaniji Google, nego Microsoft-u. Ukoliko Google preuzme Twitter to bi za Microsoft proizvelo veliki zaostatak na polju internet pretrage, zato se očekuje da Microsoft neće sedeti skrštenih ruku, pa makar to značilo i da je potrebno da odvoje više od $1 milijardu, za preuzimanje Twitter-a. Čini se da Microsoft malo zaostaje u ovoj trci, imajući u vidu nezvanične informacije da su Twitter i Google već u ranoj fazi pregovora, i čak pregovaraju o drugoj opciji – zajedničkom radu na razvoju Google pretrage u realnom vremenu. Sve u svemu, vreme će pokazati koliko su glasine istinite i da li će uopšte Twitter biti preuzet ili se rađa veliki globalni internet igrač, za šta Twitter svakako ima predispozicije.

Zašto je Twitter bitan kompaniji Google?

Milioni poruka koje upute korisnici Twitter-a bi mogli da postanu sledeći benchmark za veliki broj proizvoda i usluga na internetu, jer obezbeđuju iskustva i mišljenja ljudi u realnom vremenu. Ukoliko ste korisnik Twitter-a koji “prati tvitove” velikih svetskih kompanija, primetili ste da su neke od njih svoje marketinške kampanje zasnovale isključivo na “tvitovanju”.

Twitter će u budućnosti omogućiti komunikaciju kompanija sa ciljnim grupama u realnom vremenu i uz minimum troškova. Sa druge strane korisnici će se obraćati svojim prijateljima, poznanicima, ali i nepoznatim ljudima na Twitter-u za savete i preporuke pri kupovini ili korišćenju usluga. Prednost ovog servisa je što se sve dešava u realnom vremenu, pa je moguće informisati korisnike, dobiti odgovor na bilo koje pitanje, feedback na novi proizvod ili uslugu skoro istog trenutka kada ste poslali vaš “tvit”. Ljudi traže informaciju, kompanije traže povratnu informaciju i to je veoma vredno. Toliko vredno da je Twitter u zadnjoj rundi finansiranja sakupio $250 miliona.

Twitter bi mogao da postane veoma interesantan i klasičnim medijima, sa obzirom da im je omogućeno plasiranje ekskluzivnih vesti putem Twitter-a neposredno po događaju. Dakle, štampani mediji i televizije neće više morati da čekaju štampu ili montažu emisija da bi svojim gledaocima ili čitaocima obezbedili informaciju, što će se odražiti na lojalnost auditorijuma nekom mediju, a samim tim i veću gledanost, odnosno čitanost osnovnog proizvoda ovih kuća. Kao primer izdvajamo poznati američki dnevni list New York Times, koji preko svog kanala plasira veliki broj “tvitova”, koji sadrže linkove ka stranama web izdanja N.Y. Times-a, na kojima često možete zateći kratak tekst i obaveštenje da će ceo izveštaj ili cela vest biti uskoro dostupna.

Poslovni model Twitter-a će se bazirati na razvoju i širenju baze korisnika i indeksiranju njihovih tvitova. Svi tvitovi sada su dostupni preko Twitter-ovog pretraživača na adresi search.twitter.com. U julu 2008. godine Twitter je preuzeo pretraživač Summize, čija je core tehnologija iskorišćena za pretraživanje Twittera. Summize je indeksirao ocene i diskusije na blogovima, kako bi omogućio sumarne kritike za muziku, knjige, filmove proizvode i dr. Kao takav ovaj servis se idealno uklapa u Twitter-ov poslovni model. Kao što je već naglašeno korisnici su gladni informacija, a kompanije povratnih informacija, a to Twitter zna. Njihov cilj je komercijalizacija pretrage brzo rastuće baze korisnika i tvitova.

Preko 40 odsto svih prihoda od reklamiranja na internetu je ostvareno reklamiranjem na rezultatima pretrage (uglavnom kompanije Google). Twitter želi deo ovog velikog kolača, što je realno ostvarivo, pogotovo imajući u vidu da su rezultati pretrage Twitter-a zasnovani na emocijama i realnim mišljenjima i stavovima korisnika. Pretraga emocija o kompanijama, proizvodima, uslugama i brendovima bi mogla da donese Twitter-u velike prihode u budućnosti.

Zbog gore navedenih funkcionalnosti Twitter-a Google bi mogao da bude spreman da plati i mnogo više of $1 milijardu, jer potencijal Twitter-ove pretrage bi vrlo brzo isplatio investiciju kompanije Google u akviziciju ovog servisa. U slučaju preuzimanja, Google bi dobio novu stepenicu u razvoju svog “core” proizvoda (pretrage) i to po veoma niskoj ceni, na veliki potencijal za reklamiranje i ostvarivanje prihoda.

Ono što bi eventualno moglo da odvrati vlasnike Twitter-a od prodaje je upravo veliki potencijal i potencijalno ogrmoni prihodi od reklamiranja. Rukovodstvo Twitter-a je pokazalo da im ne predstavlja veliki problem da skupe velike količine novaca od investitora za dalji razvoj, tako da u ovom trenutku ne možemo da se setimo razloga zbog kojih bi Evan Vilijams i Biz Stoun bili primorani da prodaju svoju “zlatnu koku”. Twitter bi mogao vrlo brzo da donese revoluciju u pretrazi i reklamiranju, i da se izdvoji kao veoma značajan igrač na globalnom internet tržištu, kao što je svojevremeno to uradio Facebook.

Facebook je pokazao da je moguće zaraditi na velikoj bazi korisnika, Google je pokazao da je nebo granica prihodima od reklamiranja na pretraživačima, a Twitter bi mogao da uzme sve najbolje iz poslovnih modela ove dve kompanije i da sebe pozicionira na tržištu.