Srpski “gazda” je vrsta koja se pojavila početkom devedesetih, i koja je uspela da preživi, pa čak i da se proširi do danas. Srpski “gazda” (u daljem tekstu “gazda”) je najbolji u poslu koji radi. On je, takođe i najpametniji, najobrazovaniji i zna sve najbolje da uradi.

Gazde koje se malo više edukuju sebe nazivaju menadžerima, mada su prvi put čuli za menadžment (management) kada su u pošti dobili letak koji reklamira novi fakultet za menadžment u gradu. Upravo većini “gazda (menadžera)” najveći problem predstavlja, možda i najvažnija faza menadžmenta, a to je upravljanje. Samoprozvani menadžeri i gurui, najčešće ne znaju da upravljaju resursima i zaposlenima (kojih najčešće nema više od dvoje). Sa obzirom na to da su u školi (ako su uopšte i završili neke škole), preskočili predavanje o planiranju (prvoj fazi menadžmenta), ne može se ni očekivati da znaju da upravljaju, jer ne možete upravljati resursima firme ako nemate plan na koji način ćete to raditi.

Gazde imaju nekoliko noćnih mora (koje se u razvijenom svetu nazivaju pravima radnika), kao što su:

- bolovanje zaposlenog (pošto retko imaju više od dvoje zaposlenih, ova pojava može da se opiše u jednoj rečenici: pola firme mi je bolesno)
- trudničko bolovanje zaposlene (neki od snalažljivijih nikad i ne zapošljavaju žene pa nemaju ove probleme)
- plaćanje doprinosa i poreza državi (većina gazda misli da je ovo potpuno nepotreban izdatak pa često i ne plaća iste)
- i najveća noćna mora gazda: isplata plata zaposlenima, jer su zaposleni generalno nezahvalne neznalice

5 najvećih zabluda “gazda” o zaposlenima

Kako gazda vidi većinu zaposlenih (uglavnom nemajući ni jedan jedini razlog da gradi ovakvo mišljenje):

1. Ljudi su generalno nezahvalne neznalice – jednostavno netačna konstatacija. Ako i jeste tačna, vi ste krivi što ste zaposlili neznalice.

2. Svi su zamenjivi – u nekoj meri ovo može da bude tačno, ali većina “gazda” nije svesna da to što su svi u njegovoj firmi zamenjivi, više govori o njemu i firmi nego o zaposlenima.

3. Svi će raditi za platu za koju “gazda” misli da je adekvatna, uglavnom minimalac, a ostatak (ukoliko ga ima) na ruke.

4. Svi zaposleni treba da rade koliko i vlasnik (ako mnogo radi), a ako ne radi onda treba da nadomeste njegovu nezainteresovanost za sopstvenu firmu. Ovo je jedna od najrasprostranjenijih zabluda u malim firma sa velikim gazdinim egom. Zaposleni imaju propisano radno vreme i svaki prekovremeni sat mora da se plati, što u Srbiji nije praksa, ali je zakonska obaveza.

5. Problemi “gazde” su i problemi zaposlenih – Slično kao i prethodna tačka, misli se na probleme u poslu, ali i opterećivanje zaposlenih privatnim životom gazde. U ovo spada slanje zaposlenog u kupovinu poklona za gazdinu bolju polovinu, kao i slanje zaposlenog da čeka u redu za papire za gazdino novorođeno dete i slične budalaštine gazda (iskompleksiranih robovlasnika).

Ako znate nekog ovakvog (a svi znamo bar nekog) recite mu da su zaposleni resurs kompanije i da koliko on ulaže u njih toliko će dobiti nazad. Reciprocitet uvek postoji, svesno ili nesvesno radnici ne daju svoj maksimum ako im plata kasni tri meseca, ako nisu bili na odmoru godinama, ili ih preskaču unapređenja i edukacije.

Twitter je vrlo popularna i zanimljiva društvena mreža, a maštovist njegovih korisnika ne ogleda se samo u tvitovima koje objavljuju, već čak i u njihovim korisničkim imenima. U ovom postu ćemo istaći 10 najmaštovitijih i najzanimljivijih korisničkih imena, na koje smo naišli. Neka imena podrazumevaju preuzete tuđe identitete. Redosled u najbrajanju ne predstavlja nikakvu važnost.

1. @mrgudana (salo od svile)
2. @Ocajni_Domaci (DellBoy Trotter)
3. @ZlaPatofna (Jovana Jakovljević)
4. @nafakica (tetoviran maštom)
5. @CanaFontana (Cana Fontana)
6. @andjeo_na_metli (Stella)
7. @Fani_Bany (Fani Inaf)
8. @idiotsrednjeime (Hronični PMS)
9. @FolkPevaljka (Patetična Pevačica)
10. @sloba_milosevic (Slobodan Milošević)

Slika je uzeta odavde: www.theresilientearth.com

Većina ljudi van Twitter-a i ne zna šta znači biti #uticajan tviteraš (zapravo, ni većina na Twitteru ne zna šta je to “uticaj na Twitter-u”). Ako pogledamo opšte prihvaćenu definiciju uticaja, jasno je da je to osoba koja “ima kapacitet da proizvodi efekte na akcije, ponašanje, stavove itd”. ovo je verovatno jedan od razloga što naši “uticajni” tviteraši svaki dan (a ponekad i dva puta dnevno) akcijaše. Međutim, priroda uticaja domaćih tviteraša je mnogo složenija.

Naime, oni se najbolje osećaju u društvu isto tako “uticajnih” i rado ispomažu jedni druge u svim uticajnim stvarima koje rade. Pa tako, ne možete biti uticajni ako niste organizovali bar jedan tweetup i nazvali ga po sebi ili svom projektu, po sistemu “čovek-brend”. Na tako “brendiranom” događaju pojavljuju se uglavnom iste face, kao i na prethodnom brendiranom tweetup-u. Naravno, svi uticajni tviteraši su jako humani pa ne propuštaju priliku da podrže i svaku humanitarnu akciju koju je pokrenuo kolega uticajni tviteraš. Tako opet dolazimo do akcijašenja domaće “tvitosfere”.

Uticajni često posećuju razne koferencije, radionice, iventove, -upove, i naravno tvitaju svaki minut proveden na istim. Ako želite da gledate besplatni livestream nekog događaja, nema potrebe za tim, uticajni tviteraši će vam preneti kompletnu atmosferu sa događaja. Ovu aktivnost prati samopromocija u stilu “Senzacionalno: prvi put u Srbiji @______ tvituje sa konferencije XY, ne smete propustiti”. Ja se uvek zapitam čemu to i zašto ne smem to da propustim.

Iako im je #uticaj zajednička odlika, nisu svi #uticajni isti. Neki vole, da ističu da su uticajni i da cimaju svoje #uticajne i #neuticajne pratioce da potvrde njihov samododeljeni status. Neki vole da pljuju po svemu što pročitaju/čuju/vide tog dana. Nije bitno da li su razumeli poentu, bitno im je samo da izraze svoj negativan stav, kako bi dokazali da je njihov status “uticajnog” teško zarađen, jer oni imaju (negativan) stav o svemu. Podvrsta gore navedenih #uticajnih tviteraša su oni što ne vole političare i oštro kritikuju iste, do prvog tweetup-a (brendiranog ili nebrendiranog, nije bitno) kada se upoznaju sa, do tada omraženim političarem. Posle tog istorijskog susreta, kreće ublažavanje stavova, hvalospevi, a ponekad i podržavanje akcija (plaćeno ili neplaćeno, zavisi koliko ste dobri) gorepomenutog omraženog političara.

Ako pažljivo pročitate gornji tekst, biće vam jasno zašto svaki put kada se na Twitter-u pomene #uticaj, umre beli meda.

I za kraj, da ukradem jednu misao koja oslikava stav mog koautora na ovom blogu, o uticaju na Twitter-u:

“Naj.bo je meda, uticaj se gleda”.

U ovom postu ćemo vam predstaviti 5 sjajnih video klipova sa servisa Vimeo. Vimeo je video servis sličan YouTube-u sa malo drugačijom ciljnom grupom kada su u pitanju korisnici koji objavljuju video klipove. Naime, Vimeo daje mnogo više kontrole korisnicima nad postavljenim video klipovima. Za ovaj post smo odabrali video klipove koji za temu imaju nebo.

1. Mountain (Planina)

2. The Aurora (Aurora)

3. Galactic Center of Milky Way Rises over Texas Star Party (Galaktički centar Mlečnog puta se izdiže nad Zvezdanom žurkom u Teksasu)

4. Experience Human Flight (Iskusi ljudski let)

5. Ocean Sky (Nebo nad okeanom)

Jedna od prostorija u kafićima koje vam mogu zatrebati bar jednom u životu je svakako toalet. Dosadni prostor kao što je toalet, ponekad ponudi i avanturu, koja ne mora da bude previše prijatna. U ovom tekstu ćemo skrenuti pažnju na neke “nesvakidašnje” toalete u glavnom gradu Vojvodine.

1. Caffe Atrium – odlazak u ovaj toalet predstavlja jedno nezaboravno iskustvo. Da bi uopšte stigli do toaleta potrebno je da prođete kroz hodnik koji je mračniji i od najmračnije pećine. Dok pipanjem u mraku se probijate ka tako željenom toaletu, pitaćete se da li ste možda kojim slučajem zgazili neki leš, pošto još samo oni fale pa da ugođaj iz horor filmova bude upotpunjen. Vrata od ženskog toaleta ne mogu da se zatvore, a kamoli zaključaju, dok fenomat duva tačno u kantu za otpatke, pa podiže sadržaj iste. Nekad su se ovde puštali i čudni zvuci poput graktanja vrana i krikova, ali hvala Bogu bar su sa tim prestali. Odlazak u toalet u ovom lokalu prepričavaćete unucima.

2. Poslastičarnica Šeherezada – u ovom toaletu ćete dobiti bar klaustrofobiju ako ne fobiju od prljavštine. Ili ćete tripovati da zli prljavi zidovi hoće da vas zgnječe, dok po podu gazite rolne toalet-papira, koje iz nepoznatig razloga tu stoje. Da li treba pomenututi da im sladoledi stoje u blizini toaleta?

3. Picerija Sicilija – ovde ćete imati priliku da dok obavljate stvari predvidjene za toalet, ako se žensko čitate ili maštate o venčanju, jer ćete gledati u naslovnicu takvog časopisa na vratima, a ako ste muško “uživaćete” u naslovnici CKM-a i svemu što ista podrazumeva. Problem zlih zidova koji vas “gnječe” se i ovde javlja.

4. Lazino Tele – smrad koji omamljuje i od kog se pada u nesvest je prvo što će vas dočekati, a sve ostalo je neizvesno. Naime, u ovom lokalu već nekoliko godina imaju problema sa nalaženjem osobe koja će očistiti toalet, te stoga čine jedino što mogu u takvoj situaciji – ne čiste ga. “Higijena” naročito dolazi do izražaja vikendom, kada je promet u istom i najveći.

Sajt Village of Joy predstavio je listu od 50 najčudnijih zgrada na svetu, od kojih izdvajamo 10 najčudnijh po sopstvenom izboru:

1) Poslovni centar “1000” a.k.a. Novčanica (banknote), Kaunas, Litvanija

Poslovni centar “1000”, izgrađen je u stilu oslikane litvanske novčanice iz 1925. godine, a naziv je dobio po iznosu na koji glasi. Ova novčanica, nije više u upotrebi, ali zgrada sa temom na pomenutu, krasi drugi po veličini litvanski grad.

2) Maglovita zgrada, Yverdon-les-Bainz, Švajcarska

Zgrada je podignuta 2002. godine, na jezeru Neuhatel. Rađena je na temu atmosfere, i izgleda kao da lebdi u magli. Naime, zgrada poseduje sopstveni sistem, koji koristeći vodu iz jezera, generiše maglu, koja lebdi oko građevine.

3) Evropska kapija, Madrid, Španija

Dve kule blizankinje, izgrađene 1996. godine, visoke su 115 metara i nakrivljene za 15 stepeni. Predstavljaju prve nakrivljene visoke kule u svetu.

4) Okretni torzo, Malme, Švedska

Kula je sagrađena 2005. godine, na temu skulpture Santjaga Kalatrave pod imenom Twisting Torso. Visoka je 195 metara i poseduje 54 sprata. Sastoji se od 9 segmenata od po 5 spratova, koji su uvrnuti u odnosu na prethodni. Najviši segment je uvrnut za 90 stepeni u pravcu kazaljke na satu, u odnosu na prizemlje.

5) Velika džamija u Djeneu, Djene, Mali

Džamija je napravljena od specijalne vrste cigle, koja se pravi od gline, blata, peska i vode.  Izgrađena je 1907. godine, a 1988. godine, uvršćena je građevine pod zaštitom UNESCO-a.

6) Atomium, Brisel, Belgija

Atomium je izgrađen 1958. godine i renoviran 2004. godine. Visoka je 102 metra, i dobila je status spomenika i predstavlja jednu od glavnih atrakcija Brisela.

7) La Pedrera, Barselona, Španija

La Pedrera danas predstavlja muzej, a izgrađena je 1912. godine, kao stambena zgrada po Gaudijevom nacrtu. Uvršćena je u građevine pod zaštitom UNESCO-a.

8) Veliki luk odbrane, Pariz, Francuska

Zgrada je izgrađena 1986. godine,  i visoka je 110 metara. Na krovu zgrade zgrade, smešten je izložbeni centar, otvoren za posetioce.

9) Agbar kula, Barselona, Španija

Zgrada je izgrađena 2005. godine, i uprkos različitim asocijacijama, sudeći po rečima arhitekte Jean Nouvel-a, njen dizajn je inspirisan planinom u blizini Barselone, i oblikom gejzira.

10) Nacionalni teatar, Peking, Kina

Zgrada elipsoidnog oblika, izgrađena je 2007. godine, i okružena je veštačkim jezerom. Visoka je 46 metara i može da primi 5.452 ljudi.

[flashvideo filename=http://www.youtube.com/watch?v=OrTyD7rjBpw width=300 /]

Početkom maja kada smo imali nedoumicu sa kojom čokoladom da se počastimo, putem Twitter-a smo dobili neke vrlo zanimljive predloge, od kojih smo neke i prihvatili. Ono što je vrlo zanimljivo je da se veliki broj predloga odnosio na čokolade domaćih proizvođača. Napravili smo listu 10 najboljih domaćih čokolada, uz napomenu da je lista subjektivna i ne treba je gledati kao hronološku, a vaše predloge možete ostaviti u komentarima.

1. Najlepše želje sa većim procentom mleka
2. Bambi bela sa Plazmom
3. Bambi Noisette
4. Galija
5. Bambi crna sa komadićina narandže
6. Bambi cheese cake
7. Diamond sa tiramisu filom
8. Najlepše želje sa jagoda-jogurt kremom
9. Galeb Crispy
10. Bambi sa bademom i medom

Ili, kako da blog post koji ste napisali dobije gomilu komentara, lajkova, tvitova i hvalospeva. Ovaj tekst je jedinstveni vodič koji će vam pomoći da budete najbolji bloger u zemlji, a i šire. :) Ukoliko blogujete da bi bili popularni i/ili se pokazali-dokazali ovo je vodič za vas.

Image credit: villagevoice.com

Prva stvar koju morate uraditi da bi vaš blog post postao popularan je da izaberete temu blog posta koja je trenutno aktuelna i koja se najviše komentariše po ulicama, Fejsbuku i Tviteru. Primeri u skorije vreme su Elizabeta, Slađa i (ne)uspela SocGen kampanja. Izbor aktuelne teme će sigurno pomoći da se ljudi “zakače” za neki sadržaj.

Druga, podjednako bitna, stvar je omogućite kvalitetnu diskusiju na blog postu koji ste napisali. Kvalitetna diskusija po nekim mojim merilima je ona koja omogućava komunikaciju uz poštovanje osnovnog kućnog i “internet” vaspitanja i poštovanja elemetarnih pravopisnih pravila.

Treće, preporučujem linkovanje kvalitetnog sadržaja sa drugih sajtova/blogova, a koji objašnjavaju, pojašnjavaju ili pružaju širu sliku nekog dela vašeg blog posta. Pa tako, kada bih hteo da pomenem SEO, linkovao bih blog post Istoka Pavlovića o toj temi, ukoliko se bavim kritikom pljuvača bez rešenja linkovao bih Miloja Sekulića i blog post “Postao sam ponositi 150-ti lajker ovog FP-a” (ovaj tekst bih pomenuo i na blog postu čija bi tema bila “Odnos kompanija prema blogerima”, jer se predstavnik SocGen banke javio i pozvao blogere na druženje).

Četvrto, ono što će Vam doneti momentum na blogu je pominjanje “uticajnih” blogera/tviteraša/fejsbukaša, linkovanje na njihove blogove/Tviter/Fejsbuk naloge i pozivanje da daju svoje viđenje u komentarima.

Kako ovaj tekst ne bi prošao nezapaženo red je i ja da pomenem kolege blogere i da linkujem njihove blogove. :)

Tom prilikom sam napravio listu blog postova iz kojih sam nešto naučio, potvrdio svoje znanje, razonodio se ili jednostavno uživao dok sam čitao. Top lista je spontano napravljena od postova koje sam pročitao ili ponovo pročitao u skorije vreme, redosled je shuffle, dakle nema nekg kriterijuma za slaganje. Numeracija je tu da bi lista bila preglednija.

Lista 7 ultimejt blog postova koje sam (ponovo) čitao u skorije vreme

1. Miloje Sekulić, Postao sam ponositi 150-ti lajker ovog FP-a
2. Istok Pavlović, Kratak SEO kurs ili “Kako da moj sajt prvi iskoči na Guglu”
3. Dragan Varagić, Popularnost i uticaj na blogovima i ostalim društvenim medijima
4. Deda Bor, Štrajk prosvetnih radnika Srbije, dan posle, iz ugla čoveka sa najskupljom ulaznicom
5. Pedya, Kako brzo izgubiti pola tržišta
6. Dragana Đermanović, Studentima kojima je potrebna (kao) pomoć
7. Eniac, Uspeh i snaga zajednice

Autor: Miodrag Jokić

Koliko god tvrdnja iz naslova zvučala neverovatno, po svoj prilici u Kini postoji selo čiji današnji stanovnici bi mogli da budu potomci izgubljene rimske legije. DNK analizom je utvrđeno da stanovnici ovog sela imaju 2/3 gena kavkaskog čoveka. Ovo selo se zove Zhelaizhai, a unutar njega se nalazi drevni Likvijan, za koji postoje indicije da je bio naseobina izgubljene rimske legije. Ovo selo se nalazi u severnoj kineskoj pokrajini Gansu, na obodima pustinje Gobi.

Stanovnici ovog sela, iako Kinezi, imaju fizičke odlike belaca, kao što su svetla kosa, plave ili zelene oči i sl. Prvi koji je izneo tvrdnju da bi stanovnici ovog mesta mogli da budu potomci rimskih legionara je bio oksfordski profesor kineske istorije Homer Dabs, koji je ovu teoriju izneo još 50-tih godina 20. veka. On je tvrdio da su stanovnici Likvijana bili rimski legionari pod vođstvom Marka Licinija Krasa. Navodno je ova legija, nakon gubitka bitke pored današnjih ruševina grada Harana u modernoj Turskoj protiv Partskog Carstva, bila zarobljena.

Sa leve strane stanovnik Likvijana, a sa desne Marko Licinije Kras

Marko Licinije Kras

 

Marko Licinije Kras je bio jedan od najmoćnijih i najbogatijih ljudi svog doba. Poznat je po gušenju bune robova koju je vodio Spartak od 73. do 71. godine PNE. Izabran je 70 g. PNE za konzula i data mu je provincija Sirija na upravljanje, odakle je zbog svoje pohlepe krenuo u rat sa Partskim carstvom. U ovom ratu je poražen i pogubljen je odrubljivanjem glave.

Posle zarobljeništva 145 legionara je nastavilo da luta po regionu da bi na kraju krenulo na istok, gde su ih po jednoj teoriji zarobili Kinezi, a po drugoj su učestvovali u bici kod Žižija kao plaćenici. Obe teorije se slažu da su ovi izgubljeni rimski legionari osnovali grad Likvijan. Tvrdnje profesora Dabsa su potkrepljene istorijskim dokazima da su u tom razdoblju u bitkama pojedine trupe koristile čuvene rimske “riblje” formacije, kao i otkrićem groba čoveka koji je bio visok preko 2 metra. Međutim, imajući u vidu da postoje istorijski spisi koji potvrđuju da su pomenute formacije koristile i brojne azijske vojske, kao i činjenicu da je ovo mesto na čuvenom “Putu svile” i da je čovek u grobu mogao biti trgovac koji je umro ili poginuo na svom putu, ne može se sa sigurnošću tvrditi da su ovi Kinezi potomci Rimljana.

[image credits: Natalie Behring/DailyMail]