Kakvi su Srbi kao turisti?

Na putovanjima, uglavnom organizovanim od strane većih domaćih tour-operatora, fuzionišu se turisti iz različitih delova naše zemlje različitog porekla, obrazovanja, pola i ostalih kategorija na relativno malom prostoru poput letovališta koje predstavlja odrednicu putovanja, i autobusu ili brodu kao najčešćim tipovima prevoznih sredstava koja se koriste do destinacije, ili na samoj destinaciji. Na ovakvim mestima, zapravo može se posmatranjem najlakše primetiti ponašanje naših turista u globalu, pogotovo u odnosu na turiste iz drugih zemalja.

Slika preuzeta sa www.bloodytourists.co.uk

Na žalost, mora se primetiti da većina naših turista nema osnovnu kulturu putovanja. Naravno, utisak koji se stiče, može delovati generalizovanog karaktera, ali zapravo ovde i jeste reč o većini, a ne o pojedincima.

Stoga, u ovom postu, posvetićemo se najočiglednijim nedostacima, kada je reč o ponašanju naših turista.

Neinformisanost i neobrazovanje

Pojam neinformisanosti, ogleda se već i u samom načinu odabira destinacije. Odabir destinacije, rešava se odlaskom u neku od turističkih agencija, gde im agenti prodaje aranžmana preporučuju određeni aranžman, čime rizikuju da budu (što naravno ne mora da bude slučaj) izigrani i dobiju preporuku za ono što se u tom trenutku najslabije prodaje, umesto onog što im zapravo odgovara. Takođe, ne vladaju znanjem o pravilnoj usklađenosti između cene i kvaliteta, te često preplaćuju pojedine aranžmane, ili bivaju podvrgnuti različitim manipulacijama. Turisti često prihvataju reči agenata zdravo za gotovo, nemajući nikakvo predznanje o destinaciji za koju im se nudi aranžman. Veliki broj putnika ne zna čak ni gde se tačno nalazi destinacija za koju prihvataju aranžman. S obzirom na to da domaće agencije prodaju aranžmane za domaće tržište uglavnom spram navika i sklonostima naših putnika, to čak i nije srž problema. Naime, čak ni nakon odabira aranžmana, većina turista se ne potrudi da sazna čak ni osnovne informacije o krajnjoj destinaciji. Te stoga dešavaju se situacije da se pravi panika oko prelaska graničnog prelaza sa Grčkom, protestima u istoj, snabdevenosti i slično, a istina je da se ekonomski problemi u ovoj zemlji uopšte ne oslikavaju na turiste ni jednom trenutku njihovog boravka.

Neobrazovanje je takođe problem koji se ne ogleda samo u nepoznavanju geografije i istorije zemalja u koje se putuje, već i istorije zemlje iz koje dolaze. Te tako primera radi (iz ličnog iskustva), jedna gospođa je bez ikakvog blama pred svim putnicima u autobusu na putu za ostrvo Krf, upitala da li je može da se kupa na ostrvu Vido i kakva je voda i plaža! Kako od nekog ko ne poštuje ili ne poznaje istoriju svog naroda, može da se očekuje da ispoštuje npr. istoriju i običaje lokalnog stanovništva destinacije na koju odlazi, ma o kojoj destinaciji bilo reč.

Bahatost i ostali tipovi neprikladnog ponašanja

Nije strano da su Srbi uglavnom najglasniji na plaži, te usled pojačanog volumena njihovih glasova mogu se čuti kojekakvi biseri poput dozivanja neposlušne dece uz pregršt psovki, pa do zanimljivih razgovora kako Sudan nema more jer je kopnena zemlja. To što razgovor dopire sa drugog kraja plaže, ne pomaže da ne čujete ovako nešto. Stranci zapravo imaju mnogo sreće što ne razumeju srpski, te umesto ovako “dubokoumnih” razgovora, čuju samo neprikladnu buku.

Galama je posebno naporna u zatvorenim prostorima, jer nemate gde da pobegnete. Zato su putovanja autobusom, prava avantura za živce. Posebno je naporno kada neka grupa turista umisli da je autobus njihov, da treba da budu u centru pažnje svih putnika, te se glasno dovikuju, nameću svoju volju po pitanju muzike i filmova. Primera radi, (ponovo lično iskustvo) jedna starija gospođa poreklom iz Bijeljine napravila je apsolutni skandal zato što je pušten film Parada, u autobusu, negodujući uz gomilu pogrdnih reči i vulgarnu gestikulaciju srednjim prstima. Pri tom je reč o ženi koja se pre toga na sav glas hvalila o broju muškaraca koje je imala u svakom mestu kroz koji je autobus prošao, no to je nije sprečilo da drži pridike i širi svoju viziju morala za sve što bi joj zasmetalo.

Zanimljivi su i putnici, obično mlađeg doba života, koji testiraju strpljenje vođa puta najrazličitijim provokacijama. Ne treba izostaviti ni one koji traže prekomernu udobnost iako se voze autobusom, te bahato spuste sedište, ne hajući za jadnika koji sedi iza, a koji iz kulture nije uradio isto.

Obratite pažnju na krstarenjima na ljude koji su se progurali među prvima i smestili na pramac broda, namerno zauzimajući što više mesta. Velika je šansa da pričaju srpski. Mada ovakva bahatost može se sresti i kod Francuza i Rusa.

Ponekad državljani pojedinih zemalja na odmorima, deluju nesigurno, pa čak i poplašeno, međutim naši turisti su primer druge krajnosti, previše se odomaće gde god da dođu. Vrlo je izvesno da pokušavaju svim silama da prilagode i podrede mesto sebi, a da ni najmanjim korakom nisu učinili obrnuto, kako bi sebe prilagodili kulturi koja vlada u mestu u koje su došli.

Sve u svemu posmatrano, može se reći da imamo još mnogo da učimo, menjamo se i usklađujemo sa pojedinim normama ponašanja. Zapravo, problem je što smo u neku ruku izgubili kulturu življenja, te nije ni čudo što se ista problematika preslikava i na ponašanje za vreme putovanja, tj. na nedostatak kulture putovanja.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari

komentara

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Pratite nas na društvenim mrežama!

Powered by WordPress Popup