Startap lekcija: Kako osnivači mogu da izigraju zaposlene?

Startap lekcija je primenjiva na bilo koje tržište, međutim primeri za negativne prakse su uzeti iz SAD, pa ih treba posmatrati kroz širi kontekst ukoliko želite d aizvlačite paralele sa lokalnim tržištima. Razlog za pisanje ovog posta je sve veći broj nezadovoljnih zaposlenih koji su akcionari u startapovima, jer su ih osnivač(i) i institucionalni investitori na neki način izigrali.

Slika preuzeta sa www.businessforhome.org

U američkim startap kompanijama je redovna pojava da rani zaposleni (a ponekad i ostali zaposleni) dobiju akcije svoje kompanije ili bar opcije na akcije. Na taj način kompanija “kupuje” lojalnost kvalitetnih zaposlenih, jer na početku startapovi nisu u mogućnosti da isplaćuju velike mesečne zarade i da privuku zaposlene sa velikim potencijalom. Sa druge strane, zaposleni u startapovima uzdaju se u svoju procenu da će kompanija izaći na berzu i da će moći da zarade značajna sredstva od prodaje akcija, koja će im omogućiti lagodan život. Međutim, lepe želje se ne ostvare svaki put, čak ni u poznatim kompanijama sa velikim rastom i velikom mogućnošću zarade. U ovom tekstu ćemo vam na primeru jedne od najpoznatijih kompanija današnjice pokazati kako veliki akcionari izvlače zaradu, ostavljajući zaposlene bez praktično bilo kakve ozbiljnije zarade od akcija.

U SAD je zakonski regulisano da prilikom izlaska na berzu zaposleni u kompaniji, menadžment i veliki akcionari imaju zabranu prodaje (IPO Lock-Up) akcija u periodu od 90-180 dana nakon izlaska kompanije na berzu. U tom periodu postoje i druga ograničenja, koja se ukidaju nakon isteka predviđenog perioda. Menadžment kompanije čiji primer predstavljamo je nekih 60-tak dana od izlaska na berzu, tj. 30-tak dana od isticanja zabrane prodaja akcija, izašao sa sekundarnom ponudom akcija (Secondary Stock Offering), a akcije iz sekundarne ponude akcija su se kotirale na nivou od $12 po akciji (cena na otvaranju prvog dana izlaska na berzu je bila $14). Ova odluka je kontraverzna jer su akcije koje su ponuđene kroz sekundarnu ponudu akcija zapravo akcije menadžmenta i velikih akcionara kompanije, što je predmet brojnih kontraverzi, ali i tužbi. Zakonitošću ovakve odluke se nećemo baviti u ovom tekstu, to ćemo ostaviti američkom sudstvu, a ono čime ćemo se baviti obezvređivanjem akcija zaposlenih i malih akcionara.

Ovim potezom, menadžment je obezbedio svojim članovima i velikim akcionarima velike zarade, a svima ostalima dao signal da akcije ove kompanije nisu vredne, jer ih se osnivač, kompletni menadžment i veliki akcionari rešavaju već 2 meseca nakom izlaska na berzu, te je cena akcije krenula vrtoglavo da pada i sada se kotiraju na oko $3 (što je 4 puta manje u odnosu na cenu po kojoj su prodavali menadžment i veliki akcionari). Za to vreme zaposleni sa svojim akcijama, mogu samo da prate razvoj događaja, jer ne smeju da prodaju svoje akcije. Kako bi koliko-toliko umirili zaposlene i zadržali ih na radnim mestima, menadžment ima plan da ponudi svim zaposlenim opcije za akcije (stock options) sa cenom manjom od trenutnih $3 po komadu. Iako, se na prvi pogled čini da menadžment želi da umiri zaposlene i da pokuša da izgladi situaciju u kompaniji, zapravo ovo predstavlja još jedan način da se menadžment i veliki akcionari reše ostatka svojih akcija koje nisu uspeli da prodaju po $12, jer pogađate, ponudili su svoje akcije za otkup zaposlenima. Na ovaj način svi će lepo zaraditi, sem zaposlenih. Alarmantno je svedočenje jednog zaposlenog ove kompanije koji navodi da je mesecima radio 100-časovne radne nedelje, trpeći ozbiljan pritisak i mobing nadređenih, jer je očekivao da će imati veliku zaradu od akcija, odnosno opcija za akcije, te da će ovo mučenje kompenzovati velikim novcem.

Mada je gore opisano, još uvek na daleko od Srbije i regiona, može se reći da će korporativna kultura pojedinih stranih kompanija početi polako da dolazi i u naše krajeve. Ukoliko ste zaposleni u startapu vodite računa o investiciji u kompaniju u kojoj radite, jer uzimanje akcija kao kompenzaciju za manju platu, jeste investicija, te je tako i treba tretirati. Raspitajte se o osnivačima kompanije i velikim investitorima, jer osnivač gore opisane kompanije je poznat u određenim krugovima, kao čovek bez skrupula, kojem je bitna jedino njegova lična zarada. Razlog zašto treba da se raspitate o velikim investitorima koji ulažu u vašu kompaniju je to što pojedine velike kompanije često pritiskaju menadžment da se ponaša na način koji nije korektan, kako bi što brže izvukli svoju zaradu.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari

komentara

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pratite nas na društvenim mrežama!

Powered by WordPress Popup