Zašto ne treba studirati turizam u Srbiji?

Prva pomisao na reč turizam su brojna putovanja, upoznavanje novih predela i kultura, i dinamika koja ne prestaje. Turizmologija bi trebalo da vam omogući bar deo toga i isplativ posao u kojem ćete uživati. Međutim, istina je da to nije baš tako. Bar ne u Srbiji.

Pitanje iz naslova ovog posta, moglo bi da se preformuliše i u pitanje: “Zašto ne treba uopšte studirati u Srbiji kada sem pukog obrazovanja, tim životnim potezom ne dobijaš baš ništa, a da je pri tom i samo obrazovanje diskutabilno?”, ali bi se u tom slučaju tematika obrazovanja proširila na mnogo više od jednog posta.

navagio-zakintos

Zapravo odgovor na pitanje iz naslova, je vrlo jednostavan, zato što ti ovaj fakultet ne pruža čak ni osnovno znanje, a kamoli stručnost u oblasti za koju se školuješ. Bar je na državnom fakultetu tako. Na jednom privatnom fakultetu u Novom Sadu, za razliku od državnog, uče te turizmu a ne isključivo geografiji, koja je zapravo samo jedna od disciplina, koja je povezana sa turističkom delatnosti. Međutim, i kod obrazovanja na pomenutom privatnom fakultetu, postoje nedostaci koje bi trebalo otkloniti, kako bi obrazovanje bilo potpuno. Svako ko se susreo sa načinom rada na oba fakulteta i imao prilike da iste uporedi, svestan je činjenice da priče o kvalitetu obrazovanja na državnim fakultetima, služe za zamazivanje očiju budućim studentima, kako bi ih bilo što više, te kako bi bezgranično nastavili da se pune profesorski džepovi. Nađe se tu i poneki svršeni student ispranog mozga i ogromnom sujetom, koji će tvrditi isto, no takve treba propitati i pustiti da objasne čak i osnovne pojmove iz oblasti turizma, i suočiti ih sa sopstvenim neznanjem.

No, razlike među fakultetima na stranu, problem je znatno ozbiljniji. Bez obzira na to koji od ova dva fakulteta da završite, bićete zaglavljeni u istom čamcu. Zašto? Zato što će vam biti potrebno da imate ludu sreću, kako bi se zaposlili u okviru svoje struke.

Postoji jedna vrlo bitna činjenica, koje mnogi nisu svesni, a to je da sa završenom turizmologijom, postoje samo dve opcije zaposlenja: rad u turističkoj agenciji (mahom je to posao prodavca aranžmana, tj. ultra jednostavan posao, koji može da se radi i sa srednjom školom), i rad u hotelu (mahom na recepciji, i ređe u prodaji, što je opet posao za koji ti ne treba fakultet, na kojem te ionako ništa nisu ni naučili od konkretnih poslova sa kojima ćes se svakodnevno suočavati). Naravno, postoji i mogućnost za rad kao asistent na fakultetu (za šta moraš da budeš glavna uvlakača i profesorski potrčko) i rad u inspektoratu (za šta je potrebno značajno iskustvo i debela veza). Ukoliko razmišljate o putopisima, treba da znate da se takva putovanja skoro pa uvek finansiraju iz sopstvenog džepa, što čak i da imate kome da te putopise ponudite, automatski komplikuje bavljenje ovim poslom. Drugim rečima, za većinu turizmologa, opcije su sužene na prva dva pomenuta izbora.

Pored očiglednog nedostatka u kvalitetu obrazovanja za jedina dva posla koji turizmolozi nakon fakulteta mogu da rade, prosto je neverovatno da nikome nije palo na pamet da u okviru turističkih smerova bude obuhvaćen i program predmeta koji su potrebni za posao turističkog vodiča, te i da se samo licenciranje vrši na istom tom fakultetu. Umesto toga, danas diplomirani turizmolozi ukoliko žele da se bave poslom turističkog vodiča (koji je i jedini posao u turističkoj industriji Srbije, da je koliko, toliko isplativ), nakon diplomiranja treba da polože još plus određeni broj predmeta koji se meri brojem predmeta jedne godine studiranja. Pri tom, pošto ne postoji zvanična literatura do koje se može lako doći, mnogi su prinuđeni da plaćaju kojekakvim firmama koje su se dosetile mogućnosti priprema budućih vodiča, da ih obuče za pomenute ispite.

Kako bi šupljina u obrazovanju bila još veća, nikome takođe nije palo na pamet ni da u predmete koji se polažu na fakultetu uvedu i obuku za rad sa kompjuterskim programima poput Amadeusa, koji se koriste za prodaju avionskih karata. Umesto toga, turizmolog, ukoliko želi da ima pravo da prodaje avionske karte, tj. da dobije odgovarajuću licencu, mora da pohađa kurs od 5,6 dana, koji se drži samo u Beogradu, i košta stotine i stotine i stotine evra. Ne treba propustiti ni pominjanje informacije da ni samo studiranje bez obzira da li je reč o državnom ili privatnom fakultetu, nije nimalo jeftino.

Međutim, čak i da dođete do zaključka da vam za početak ne trebaju dodatna obučavanja i da želite da se koncentrišete na rad u agenciji, suočićete se sa surovom činjenicom da nigde nema posla. Fakulteti svake godine upisuju ogroman broj studenata, i to za privrednu granu koja je potpuno skrajnuta. Svake godine se bukvalno štancaju gomile novih turizmologa, a da ni ovi stari ne uspevaju da se snađu u potrazi za poslom. To nas vraća opet na one dodatne obuke, jer bez iskustva jedino vas one mogu učiniti konkurentnim u moru radne snage.

Većina agencija, svedena je na nivo porodične manufakture, sa minimalnim brojem zaposlenih, i maksimalnim dugovanjima. Uprkos tome, sam broj agencija, konkretno u Novom Sadu, je veliki u odnosu na platežnu moć potencijalnih turista i veličinu tržišta uopšte. Drugim rečima konkurentnost je velika, a šanse za zaradu klimave. Manipulacije i prevare, zastupljene su do neverovatnih granica, a zakon je praktično smešan. Zakon o turizmu, koji je promenjen 2010. godine, u cilju zaštite turista od prevara, nije omogućio ništa do obično sprečavanje turizmologa koji su bez iskustva, jer ne mogu godinama da nađu posao, da otvore sopstvenu agenciju i pokušaju da se izbore na tržištu. Naime, ovim zakonom je zabranjeno da turizmologu bez godine dana iskustva u delatnosti, bavljenje subagenturom, i čak tri godine za organizovanje putovanja! S obzirom na silno iskustvo koje se traži, čovek bi pomislio da je reč o poslovima vezanim za hirurgiju mozga, a ne obično prodavanje aranžmana. Naravno da i nakon usvajanja ovako nakaradnog zakona, prevare turista nisu prestale, jer one nisu nikad ni nastajale zbog neiskustva i neznanja radnika ili vlasnika agencije s obzirom da sam posao nije preterano komplikovan, već prosto zato što su isti i na prvom i jedinom mestu hteli da prevare turiste. Jedino što je ovim zakonom postignuto, je onemogućavanje turizmologa bez iskustva da konačno dođu do posla, i zaštita postojećih starijih agencija od nove konkurencije.

Međutim, čak i da turizmolog bude te sreće da dobije posao, u većini turističkih agencija očekuje ga rastegljivo radno vreme, pokrivanje gazdinih brljotina i platica od smešnih 20 000 dinara. I za to je trebalo studirati 4 godine.

Većina studenata upisuje turizam prepuni iluzija, stečenih gledanjem brojnih putopisa na televiziji, dok surova stvarnost koja ih očekuje (ukoliko uopšte uspeju da nađu posao u struci) podrazumeva sedenje u kancelariji i posmatranje drugih kako rade ono što vi najviše volite da radite – putuju.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari

komentara

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pratite nas na društvenim mrežama!

Powered by WordPress Popup