Linux fondacija, zadužena za razvoj Linux kernela, je danas objavila da će svojim korisnicima ponuditi brendirane Visa kreditne kartice. Ove kreditne kartice su namenjene svima onima koji žele da podrže aktivnosti Linux fondacije i da izraze svoje opredeljenje za Linux. Blog TechCrunch je preneo izjavu Džima Zemlina, izvršnog direktora Linux fondacije, u kojoj on kaže “da ljudi doprinose razvoju linux kernela na mnogo načina, a sada imaju priliku da identifikuju sebe kao pristalice, tako što će nositi “Tux-a” u džepu”. Kao što ste mogli i da prepostavite na kartici se nalazi pingvin, maskota Linux-a, po imenu Tux. Naravno, sa svim ovim ruku pod ruku ide i finansijska korist za Linux fondaciju.

Linux fondacija je u partnerstvu sa CardPartner-om osmislila ovu kreditnu karticu, dok će distribucija biti poverena UMB banci. Za svaku aktiviranu karticu fondacija će dobiti 50 USD i procenat od svake transakcije načinjene ovom karticom. Sva sredstva koja se budu skupila Linux fondacija će koristiti za sponzorisanje događaja i okupljanja comunnity-ja okupljenog oko linux-a i za sponzorisanje nagradnih putovanja za članove community-a. U Linux fondaciji se nadaju da će sponzorisanje putovanja ubrzati inovacije i popravljanje Linux kernela od strane volontera.

Linux-ove brendirane Visa Platinum kartice će svojim imaocima omogućiti da skupljanjem poena dođu do besplatne robe, avionskih karata i shopping-a u više od stotinu online i offline radnji.

Druge bitne osobine ove kartice su:

- Bez godišnje članarine
- 0% kamate na kupovine i transfere toko prvih 6 meseci korišćenja kartice
- Zaštita kupovine
- Bez odgovornosti za zaštitu neovlašćenje kupovine
- Hitna zamena novca i kartice
- Izveštavanje o izgubljenoj ili ukradenoj kartice
- 24 časovna asistencija na putu
- Garantni menadžment servis
- Zamena izgubljenog prtljaga

Trenutno, VIsa Platinum kreditna kartice je dostupna samo u SAD, ali će u naredni mesecima biti dostupna i stanovnicima drugih zemalja.

Nameće se zaključak da osim, osećaja pripadnosti ova kartica će svojim imaocima pružiti i veliki broj pogodnoti i besplatnih proizvoda i usluga, te je kao takva vredna pažnje ne samo zbog simpatičnog pingvina Tux-a na njoj, nego i po svojim karakteristikama.

Grupa grčkih osnivača OpenCoffee-ja, web preduzetnika i venture investitora je osnovala Openfund, čiji je cilj investiranje u preduzetnike sa inovativnim i svežim idejama širom jugoistočne Evrope. Tip investicije koje Openfund obezbeđuje je “seed” investicija, odnosno investicija za započinjanje razvoj inovativnih aplikacija i inkorporiranje. Ovaj fond će finansirati isključivo web projekte.

Openfund će investirati u najviše 5 web startup kompanija po rundi, i obezbediće od 20.000 do 30.000 evra za svakog preduzetnika, što je praktično dovoljno za osnivanje kompanije i prva 4 meseca nesmetanog rada na projektu. Openfund će za ovu investiciju ulaziti u vlasničku strukturu novoonovane kompanije sa najviše 20 procenata vlasničkog udela. Veoma bitna činjenica je i da osim novčane pomoći izabrani preduzetnici će imati i besplatnu savetodavnu pomoć Openfund-a, posebno oko pravnih i poreskih procedura. Praktično preduzetnici će biti oslobođeni svih onih stvari koje odvraćaju pažnju od samog projekta tokom prvih meseci rada na projektu.

Openfund okuplja grupu grčkih stručnjaka u različitim oblastima, sa vrlo impresivnim biografijama u tehnološkim, finansijskim i konsultantskim kompanijama. Kako se navodi na popularnom blogu TechCrunch, country menadžeri Google-a i Microsoft-a za Grčku su takođe deo ovog fonda.

Prva runda finansiranja je već počela, a u donjem delu teksta možete videti raspored i datume aktivnosti tokom ove prve runde.

- Poziv za aplikacije – otvoren do 30.09.2009. godine
- Evaluacija i selekcija – od 01.10. do 15.11.2009. godine
- Finansiranje počinje 01.12.2009. godine
- Sledeći poziv za aplikaciej od 01.12.2009. godine

Ukoliko imate zanimljivu ideju i mogućnost da je sprovedete u delo, a nedostaje Vam novac i podrška, konkurišite za seed finansiranje Openfund-a na adresi: www.theopenfund.com.

U poslednjih nedelju dana sve češće se čuju komentari građana da im je banka podigla visinu rate za stambeni kredit. To i nije toliko neuobičajeno za kredit indeksirane u evrima ili švajcarskim francima, jer efektivne kamatne stope tih kredita zavise od kretanja EURIBOR-a, odnosno LIBOR-a. Međutim, u situaciji kada ove dve referentne evropske kamatne stope padaju, neverovatno je da kamatne stope u bankama rastu. Iz gore navedenog nameće se zaključak da banke povećavaju fiksni deo kamate. Korisnici stambenih kredita tvrde da nisu dobili informaciju od banke da je fiksni deo kamate podložan promenama. Ukoliko se ispostavi da je ovo tačno, banke čine ozbiljan prekršaj.

Kako su društvene mreže postale deo našeg života, nezadovoljstvo korisnika se sve češće demostrira na Facebook-u, najpopularnijoj društvenoj mreži. Za sada su na udaru korisnika Facebook-a dve banke u Srbiji – Banca Intesa i Piraeus banka. Korisnici stambenih kredita ovih banaka su otvorili grupe “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” i “Nezadovoljni korisnici stambenih kredita kod Piraeus banke“, čiji ukupan broj korisnika je 47. Ovaj broj i nije toliko veliki kada se u obzir uzme da je izdato preko 200 hiljada stambenih i kredita za adaptaciju, po podacima Udruženja banaka Srbije (UBS). Međutim, vest o otvaranju ovih grupa je prenelo nekoliko medija, što ne ide u prilog imidžu ove dve banke. Negativan “word of mouth” može loše da se odrazi na odnos ostalih klijenata i banke. Sa druge strane, čini se da su banke napravile vrlo nekorektan potez povećavajući iznos rate za kredit, jer su povećale fiksni deo kamate, koja je “nepromenljiva” i to u trenutku kada većina banaka u inostranstvu smanjuje kamate. Preko potrebno je da nadležne institucije ispitaju “slučaj podizanja iznosa rate za stambene kredite”, i da se stavi tačka na nekorektno poslovanje banaka (ukoliko su korisnici u pravu), odnosno na narušavanje poslovnog imidža banaka u javnosti (ukoliko je samo reč o hajci jednog broja nezadovoljnih korisnika).

Saveti za korisnike stambenih kredita

Narodna banka Srbije (NBS) predlaže da obratite pažnju na sledeće:

- U kojoj je valuti indeksiran kredit
- Da li je kredit sa varijabilnom (promenljivom) kamatnom stopom i čime je promena uslovljena (promenom referentnih kamatnih stopa LIBOR, EURIBOR ili rastom cena na malo);
- Da li je reč o vrsti kredita sa učešćem (5%, 10%, 20%), bez učešća, ili depozitom i na koji način to utiče na vašu ukupnu obavezu;
- Da li postoji obaveza osiguranja kredita kod osiguravajućih društava ili državnih agencija za osiguranje hipotekarnih kredita (uz osiguranje hipotekarnih kredita obično ide i niža kamatna stopa, kao i povoljniji uslovi otplate);
- Koje instrumente obezbeđenja je potrebno priložiti (menicu, hipoteku, trajni nalog za naplatu anuiteta, administrativnu zabranu, polisu osiguranja nekretnine vinkuliranu u korist banke i sl.);
- Da li je predviđena i pod kojim uslovima prevremena otplata kredita;
- Da li postoji mogućnost korišćenja počeka (grejs perioda – perioda u kom se plaća samo kamata, a ne i glavnica);
- Da li postoji mogućnost da više članova porodice učestvuje u otplati kredita;
- Da li je neophodan žirant i da li to može biti bračni drug, kao i koliko njegova primanja mogu biti opterećena.

Pored navedenih saveta NBS savetujemo Vam i:

- da pri potpisivanju ugovora sa bankom pažljivo pročitate Vaše obaveze i prava
- da se raspitate o uslovima uzimanja i otplate kredita u nekoliko banaka
- da zamolite bankarske službenike da Vam izračunaju okvirnu ratu kredita
- da ne uzimate kredit koji će Vas mnogo opteretiti
- da proverite visine bankarskih naknada i ostalih troškova

UPDATE: Jedan od nezadovoljnih korisnika stambenih kredita Banca Intesa i član grupe na Facebook-u “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” gostuje na blogu Svakodnevnica i objašnjava razlog stvaranja ove grupe.

Banke su počele sa odobravanjem subvencionisanih turističkih kredita za letovanje u Srbiji. Vlada Republike Srbije će subvencionisati ove kredite, kako bi pospešila očuvanje i otvaranje novih radnih mesta u turizmu i kako bi povećala priliv u budžet po osnovi poreza na dodatu vrednost. Nominalna kamatna stopa za ove kredite je 4,5 odsto na godišnjem nivou, a rok otplate je od 6 do 12 meseci.

Odobravanje ovih kredita su za sada javno objavile Komercijalna banka i UniCredit banka, ali će ove kredite odobravati i ostale banke u Srbiji. Efektivna kamatna stopa u UniCredit banci se kreće od 5,61 odsto.

Ukoliko se odlučite za uzimanje subvencionisanog turstičkog kredita u Komercijalnoj banci porodični sedmodnevni aranžman u hotelu “Mona” na Zlatiboru, po ceni od 50.540 dinara, može se otplatiti uz mesečnu ratu od 4.316 do 8.536 dinara, u zavisnosti od roka otplate.

Subvencionisani krediti za turističke aranžmane u Srbiji predstavljaju povoljan izvor finansiranja za letovanje, međutim postavlja se pitanje adekvatnosti ovih kredita, kada se zna da turistički aranžmani u Srbiji dostižu zaista visoke cene u letnjem periodu. Za većinu građana sinonim za letovanje je odlazak na more koji ne može da se finansira ovim kreditima. Visoke cene odmora turističkih destinacija u Srbiji su ponekad opravdane kvalitetom usluge koja se dobija, međutim i dalje taj kvalitet usluge ne može da se poredi sa popularnim letnjim destinacijama kao što su Grčka, Turska ili Bugarska.

Primera radi sedmodnevni aranžman na bazi polupansiona u Kladovu u hotelu Danube Aqua Star košta 23.990 dinara (oko 250 EUR). Za istu cenu može se letovati u većini grčkih letovališta 10 ili više dana (na bazi noćenja), uz trošak prevoza koji je uračunat u cenu.

Blog adriatalk.com je napravio istraživanje o troškovima otvaranja, održavanja i zatvaranja tekućeg računa za građane u bankama koje posluju u Srbiji.

Osnovni uslovi za otvaranje tekućeg računa su redovan priliv po osnovu zarada, penzija, stipendija, ugovora o delu, ugovora o otkupu i isporuci poljoprivrednih proizvoda. Moguće je otvoriti tekući račun ukoliko nemate redovan mesečni priliv, međutim tada nemate prava na pogodnosti, kao što su dozvoljeni minus, izdavanje platnih kartica itd.

U bankarskoj praksi je sve češće slučaj da se uz tekući račun kao osnovni proizvod nude i ostali proizvodi i usluge, pa smo tako svedoci prave borbe banaka u ponudi dodataka tekućem računu. Najčešće se kao dodatak tekućem računu javljaju debitne kartice, za koje banke neretko vezuju i sam tekući račun, zatime slede servisi elektronskog bankarstva, SMS servisi, krediti i dr.

Naše istraživanje je pokazalo da većina banaka ne naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa građanima. Jedina banka koja naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa je Volks banka, međutim ova banka jedina ne naplaćuje mesečno održavanje
računa.

Iznos naknade za mesečno održavanje tekućeg računa kreće se u rasponu od 20 do 780 dinara, što zavisi od nivoa usluge koje obuhvata mesečno održavanje. Podatak koji većina građana sazna tek kada ode do banke da zatvori tekući račun je da postoje naknade za gašenje tekućeg računa. Ove naknade se kreću od 100 do čak 1.500 dinara.

Građanima savetujemo da prilikom otvaranja tekućeg računa se informišu o tarifama naknada, i da biraju pakete usluga koje su im stvarno neophodne, kako se ne bi izlagali nepotrebnom trošku.

U tabeli 1 je prikazan uporedni prikaz naknada za otvaranje, održavanje i gašenje dinarskih tekućih računa za građane.

Tabela 1

U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama, veoma je bitno posvetiti određenu pažnju sigurnosti informacionih sistema. Pri tome firewall-ovi imaju veliku ulogu, jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. Oni su prva prepreka koju napadač mora proći kako bi dospeo do željog cilja, zaštićenog računara. Odabir željenog firewall-a je sve teži čemu pridonosi i sve veći broj nuđenih firewall-a. Firewall-ovi mogu biti komercijalni i besplatni. Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti, dok besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. U različitim informacionim sistemima, koriste se različite vrste operativnih sistema, Windows i Unix/Linux, ali performanse i mogućnosti firewall-a su u osnovi jednake, pa čak i pojedini proizvođači izrađuju firewall-ove koji rade na oba operativna sistema. Zavisno od potreba organizacija moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i firewall koji štiti lokalnu mrežu od neovlašćenih zlonamernih korisnika. Kako su informacije koje poseduje određena organizacija, u ovom slučaju banka, veoma poverljive, proces koji se preduzima da bi se one zaštitile mora biti kontinuiran.

Firewall je sigurnosni element smešten između neke lokalne mreže i javne mreže (Interneta), koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive, korporativne i korisničke podatke od neautorizovanih korisnika.

Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži. Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. U takvom slučaju firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima, blokira sve ostale. Firewall ujedno predstavlja idealno rešenje za kreiranje virtualne privatne mreže jer stvarajući virtualni tunel kroz koji putuju kriptovani podaci, omogućuje sigurnu razmenu osetljivih podataka među dislociranim korisnicima. Firewall je servis koji se tipično sastoji od firewall uređaja i policy-a (pravilnik o zaštiti), koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale.

Osnovna namena firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu. U suštini ovo znači unutrašnju zaštitu mreže od Internet-a.

Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera, čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera. Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema:

- Mora da implementira politiku sigurnosti. Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno, firewall mora da onemogući rad u tom smislu.
- Firewall treba da beleži sumnjive događaje.
- Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti
- U nekim slučajevima firewall može da obezbedi statistiku korišćenja

Firewal može biti softverski ili hardverski:

- Softverski firewall omogućava zaštitu jednog računara, osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže
- Hardverski firewall omogućava zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara

Za ispravan rad firewall-a, potrebno je precizno odrediti niz pravila koja definišu kakav mrežni promet je dopušten u pojedinom mrežnom segmentu. Takvom politikom se određuje nivo zaštite koji se želi postići implementacijom firewall usluge.

Pretnje  bankarskim sistemima

Razvojem informacionih tehnologija, bankama su pružene mnoge značajne mogućnosti za razvoj novih usluga, kao što je elektronsko bankarstvo i elektronska trgovina. Banke se tokom pružanja usluga elektronskog bankarstva i upotrebe elektronskog novca suočavaju sa određenim setom rizika. Operativni rizik nastaje usled nedostataka u sistemu pouzdanosti i integriteta. Razmatranje sigurnosti je od najvećeg prioriteta, usled mogućnosti internih i eksternih  napada na banku, odnosno njenih sistema i proizvoda. Kontrola pristupa sistemu banke postaje sve kompleksnija, s obzirom na proširenje informacionih sistema, geografske disperznosti pristupnih tačaka sistemu i upotrebe različitih komunikacionih puteva. Neautorizovani pristup sistemu banke od strane neovlašćenih lica, može prouzrokovati zloupotrebu poverljivih informacija, ali i pritupiti sistemu i ubaciti virus u njega, što dovodi do oštećenja ili uništenja bankarskog sistema ili podataka. Banke mogu da primene određene mere za upravljanje rizikom. Moguće je primeniti sigurnosne komunikativne mere, kao što su firewall, lozinke, tehnologiju enkripcije i autorizaciju korisnika. Zaštita je bazirana na implementaciji adekvatnih sigurnosnih mehanizama i mera za inetrne procese.

Jedan od najvećih problema vezanih za zaštitu bankarskih sistema predstavljaju trojanski konji. Bankarski trojanci jedna su od najopasnijih vrsta zloćudnih programa danas. Ovi zloćudni programi specijalizovani su za krađu podataka koji se koriste za bankarske transakcije na Internetu. Oni koriste napredne tehnike kao što su HTML (Hypertext Markup Language ) inekcija, kako bi izvukli iz korisnika podatke kao što su PIN ( Personal Identification Number ) brojevi, lozinke, brojevi kreditnih kartica i drugi osteljivi podaci. Trenutno ne postoji efikasna zaštita protiv njih, pa se niti jedan korisnik internet bankarstva danas ne može osećati sigurnim.

Kao najveća pretnja bankarskim informacionim sistemima izdvaja se Limbo trojanac. Trojanski konj Limbo otkriven je još u januaru 2007. godine. Do daanas je otkriveno više različitih vrsta ovog trojanca pa je takođe poznat i po imenu Nethell, Bankolimb, PWS-Banker i dr. Glavni cilj napada ovog trojanca su bankarski sistemi. On se integriše u web pretraživač koristeći tehniku ubacivanja HTML. Formularima koje na webu prikazuje bankarska institucija, u stvarnom vremenu, dodaju se nova polja koja od korisnika traže osetljive podatke. Tehnika HTML inekcije je upravo ono što razlikuje napad Limbo trojancem od drugih napada. S obzirom da Limbo menja stranicu banke u stvarnom vremenu ovakav napad može prevariti i iskusnije korisnike i baš zato je efikasan. Za ulazak na sistem žrtve ovaj trojanac se koristi standardnim metodama poput instalacije naizgled korisnih programskig dodataka web pretraživača  (npr. instalacija kodeka za gledanje video datoteka unutar pretraživača) kao i drugim, za korisnika nevidljivim metodama. Iako se pretpostavlja da je već naneo znatnu štetu raznim finansijskim intitucijama koje napada, u medijima još nije objavljen ni jedan takav slučaj. To je razumljivo s obzirom da bankarske institucije često sakrivaju takve događaje od medija zbog straha od narušavanja ugleda.

Limbo se sastoji od tri modula:

- Helper.dll – jezgro trojanskog konja
- Helper.xml – konfiguracijska datoteka
- Control Panel – aplikacija koja sakuplja podatke i šalje naredbe pojedinim vrstama trojanaca na zaraženim računarima

Podaci koje Limbo krade sa korisničkih računara variraju od PIN-ova i lozinki do brojeva kreditnih kartica, e-mail adresa koje se mogu koristiti za slanje neželjene pošte (spam).

Firewall u bankarskim sistemima

Jedan od najpouzdanijih firewall uređaja koji se koristi u bankarskim informacionim sistemima predstavlja zaštitni zid kompanije Cisco.

Cisco firewall je multifunkcijski uređaj za bezbednost mreže, koji nudi širinu i dubinu zaštite za preduzeća svih veličina.

Njihov aktivni način odbrane od pretnji pomaže u sprečavanju širenja napada na celu korporativnu mrežu, pomažući kompaniji da zaštiti razne segmente mreže.

Cisco ASA 5505 je projektovan da obezbedi bezbednosne usluge visokih performansi u okruženju širokopojasnih mreža nove generacije. On nudi propusnu moć firewall-a od 150 megabita u sekundi (Mbps) i 100 Mbps kada je u pitanju propusna moć IPsec VPN (Virtual Private Network) saobraćaja. Može da funkcioniše kao hardverski VPN klijent, omogućujući pojednostavljeno upravljanje.

Takođe sadrži i hardversko ubrzanje SSL (Secure Socket Layer) VPN usluga, ugrađen svič sa 810/100 priključaka koji podržava stvaranje više bezbednosnih zona, uz dva ugrađena Power over Ethernet (PoE) priključka.

Cisco ASA 5550 proširuje vrhunske firewall IPsec/VPN usluge da bi podržao mrežno okruženje velikih sistema. Ovaj uređaj može da obezbedi više od 1,2 gigabita u sekundi (Gbps) firewall propusnog opsega i podržava više od 200 virtualnih lokalnih mreža (VLAN), što omogućava bankarskim institucijama da izdele mrežu u brojne zone visokih performansi čime se povećava bezbednost. Uređaj nudi visoko skalabilne (svojstvo sistema da se može prilagođavati povećanju i smanjenju opterećenja) VPN usluge, uz podršku za i do 5 000 IPsec i SSL VPN klijenata po uređaju. Zahvaljujući VPN grupisanju i mogućnostima uravnoteženja opterećenja, banke mogu da grupišu i do 10 uređaja Cisco ASA 5550, obezbeđujući podršku  za maksimalnih 50 000 konkurentnih  IPsec i SSL VPN korisnika.

Koristeći Cisco ASA uređaje preko Cisco ASA 7.2 softvera, bankarske institucije mogu da prošire primenu robusne bezbednosti na celu mrežu. Ova verzija softvera nudi više od 50 bezbednosnih funkcija koje poboljšavaju aplikacione firewall funkcije, daljinski pristup putem VPN, visoku dostupnost, integraciju mreže i mogućnost upravljanja. Neka od najznačajnijih poboljšanja obuhvataju firewall usluge u aplikacijskom sloju i integraciju usluga Cisco Network Admission Control (NAC). Cisco firewall usluge u sloju aplikacija daju bankama veću kontrolu nad aplikacijama i pomažu u sprečavanju upada u korporativne mreže.

One poboljšavaju zaštitu aplikacionih protokola kao što su web, e-mail, protokol za prenos glasa putem Interneta (VoIP), instant messaging, prenos datoteka i mrežni protokol kompanije Microsoft. Zahvaljujući podršci uređaja Cisco ASA za Cisco NAC rešenja, nad korisnicima i uređajima koji pristupaju mreži putem IPsec i SSL VPN primenjuje se sveobuhvatna procena sigurnosnih pretnji koje oni mogu da unesu u mrežu. Ova procena obuhvata potvrdu postojanja odgovarajućih ažuriranja bezbednosnog softvera i operativnog sistema pre davanja prava pristupa.

Cisco ASA 5500 nudi fleksibilno upravljanje putem softvera Cisco Adaptive Security Device Manager (ASDM). Cisco ASDM 5.2 podržava sve nove mogućnosti softvera Cisco ASA 7.2, ai sam nudi brojna poboljšanja, kao što je novi pomoćni program Packet Tracer koji značajno poboljšava efikanost prilikom pronalaženja problema. Packet Tracer vrši analizu načina obrade paketa unutar uređaja sesije Cisco ASA 5500 korak po korak i može da prepozna i otkloni greške u konfigurisanju. Pomoću modula Content Security and Control Security Services (CSC SSM) preko uređaja Cisco ASA 5500, Cisco je poboljšao anti-malware zaštitu, ali i anti-spam zaštitu putem usluge Network Reputation Services (NRS), koja može da zaustavi i do 80% neželjene pošte pre nego što ona preplavi korporativnu mrežu. Novi softver takođe omogućuje centralizovano upravljanje CSC modulom pute korporativen mreže, zasnovano na programu Trade Micro Control Manager.

Nova firewall poboljšanja omogućuju IT službi da otkriva i kontroliše neposlovne aplikacije, da smanji širenje crva i da zaštiti propusni opseg WAN mreže. Poboljšanja point-to-point aplikacionog firewall-a obuhvataju definicije protokola za aplikacije BitTorrent, eDonkey, Fast Track, Gnutella, kao i mogućnost instalacije budućih definicija bez potrebe za smanjenjem softvera. Osim toga, stalno objedinjavanje  IP usluga i bezbednosnih funkcija u okviru rutera, omogućuje da firewall kontroliše brzine prenosa, obezbeđujući neprevaziđenu kontrolu nad korišćenjem propusnog opsega WAN mreže.

Autor: Nebojša Popov

U Srbiji posluje 34 banke, u kojima je zaposleno 32.000 bankara. Kako je bankarski sektor jedan od najrazvijenijih u Srbiji, zapitali smo se koliko bankara koristi društvene mreže. Kao reper smo uzeli društvenu mrežu Fejsbuk (Facebook), koja je i najpopularnija u Srbiji.

Ukupan broj profila iz Srbije je negde oko 800 hiljada, od toga je oko 51,5 odsto muškaraca i 48,5 žena. Najveći broj korisnika Facebook-a iz Srbije, čak 72,63 odsto, je starosti između 18 i 35 godina. U ovom starosnom segmentu je približno isti broj muškaraca (50,1%) i žena (49,9%).

Broj korisnika Facebook-a u Srbiji koji su zaposleni u bankama je 1054, što čini negde oko 3 odsto ukupnog broja bankara u zemlji. Najviše bankara na Facebook-u je zaposleno u Banca Intesa, skoro 9 odsto, što je bilo i očekivano s obzirom da je ovo jedina banka u Srbiji koja u svojoj ponudi ima rešenje za elektronsku trgovinu. Slede, ProCredit banka sa 7,79%, zatim Raiffeisen banka sa 7,7 odsto i Vojvođanska banka sa 7,22% profila, što predstavlja zanimljiv podatak imajući u vidu da su dve zadnje navedene banke jedne od retkih koje u svojoj ponudi imaju kartice namenjene isključivo plaćanju roba i usluga preko interneta.. Ostale banke su zastupljene sa znatno manjim brojem radnika koji imaju profil na najpopularnijoj društvenoj mreži u Srbiji.
Da bankari zaista često koriste Facebook u slobodno vreme, svedoči i postojanje grupe sa preko 590 članova koja nosi naziv “Najlepši i najzgodniji bankari Srbije”, ili kako je autor opisuje “Grupa najlepših, najzgodnijih i najmoćnijih bankara i njihovih lepotica”.

U tabeli 1 su dati podaci o broju korisnika Facebook-a u svakoj banci, kao i udeo u bankarskoj facebook populaciji svake banke.

Tabela 1

Banca Intesa	94	8,94
Procredit bank	82	7,79
Raiffeisen bank	81	7,70
Vojvođanska banka	76	7,22
Eurobank EFG	73	6,94
Komercijalna banka	65	6,18
Societe Generale banka Srbija	59	5,61
Alpha bank Srbija	58	5,51
Unicredit bank Srbija	45	4,28
Erste bank	44	4,18
Hypo Alpe-Adria-Bank	38	3,61
Piraeus bank	35	3,33
Aik banka	28	2,66
KBC banka	27	2,57
Volksbank Srbija	27	2,57
Agrobanka	26	2,47
Findomestic banka	26	2,47
Credy banka	24	2,28
Srpska banka	22	2,09
Banka Poštanska štedionica	21	2,00
OTP banka	20	1,90
NLB banka	16	1,52
Univerzal banka	14	1,33
Metals banka	13	1,24
Privredna banka Beograd	10	0,95
Meridian banka	9	0,86
Moskovska banka	6	0,57
Čačanska banka	5	0,48
Jubmes banka	5	0,48
Marfin banka	3	0,29
Opportunity bank	2	0,19

Grafički prikaz – Broj korisnika Fejsbuka po bankama (u %)

NAPOMENA: Da bi došli do broja korisnika Facebook-a iz Srbije, koji su zaposleni u bankarskom sektoru, koristili smo nekoliko metoda i molimo vas da ove podatke uzmete kao približne. Naime, jedan deo korisnika je odlučio da mesto zaposlenja ne popuni, pa su stoga ovi podaci približni i ne mogu se uzeti kao apsolutno tačni.

Svetska ekonomska kriza nas do skoro nije puno doticala, jer se sve to dešava “negde u belom svetu”. Pred kraj prošle godine je Srbija postala deo tog “belog sveta” i počela da oseća efekte svetske finansijske krize i na domaćem terenu. Prvo na udaru je bilo srpsko tržište kapitala, ili srpski rečeno Beogradska berza. Bili smo svedoci neverovatnih padova skoro svih hartija od vrednosti. Naime, Beogradska berza je u velikoj meri zavisila od stranih investitora, a veći deo ukupnog dnevnog prometa su pravila fizička, i uglavnom pravna lica koja nisu državljani Srbije.

Međutim, svetska ekonomska kriza počinje da zahvata domaća tržišta tih investitora i oni polako počinju da se povlače sa stranih tržišta, a prva na udaru su relativno plitka tržišta kao srpsko. Najhrabriji i dalje ostaju na tržištu, ali ne zadugo. I to je početak kraja. S obzirom da tržište više nije likvidno kao što je nekd bilo, prvi na udaru su penzijski i investicioni fondovi. Prvi osećaju negativne efekte nelikvidnosti tržišta, međutim njihove investicije su vrlo široko diversifikovane (podeljene), pa nisu pod takvim pritiskom, kao njihova mlađa braća – investicioni fondovi.

Investicioni fondovi u Srbiji su u tom trenutku tek počeli da se zaleću i da osvajaju tržište, a onda je nastao problem. Problem su smanjeni prometi na Beogradskoj berzi (veći deo investicija fondova je bio na berzi u Beogradu), a samim tim i zarada. Nervozni investitori koji su uložili svoje ušteđevine, polako počinju da doživljavaju Jezdin i Dafinin sindrom, i da kucaju na vrata investicionih fondova. Ubrzo posle toga, vrednosti investicionih jedinica počinju da padaju ispod početnih cena , kod nekih čak za više od 50 odsto, i to je jasan znak investitorima da moraju da povuku uloge i da spasu ono što je ostalo od njih. Fondovi padaju u problem, jer imaju velike odlive kapitala i padaju u tešku dubiozu. Banke su najmanje pogođene od svih finansijskih institucija, međutim ne postoji više mogućnost da se zadužuju u inostranstvu i da u zemlji plasiraju svež kapital. Kako smo već navikli da su naše banke vrlo prilagodljive, one se okreću razvoju štednje i vladinom paketu mera za borbu protiv finansijske krize i polako plivaju ka površini skoro netaknute.

Lančano kriza se kao virus širi po svim granama privrede. Vlada izdvaja iz budžeta ogromne količine novaca za sponzorisanje paketa mera za borbu protiv krize. Stručnjaci Vlade su izračunali da bi najbolje bilo da pomognu građanima i privredi tako što će subvencionisati kredite. Subvencionisani krediti za privredu, će omogućiti pravnim licima i preduzetnicima da jeftinije pozajme novac, dok će Vladi obezbediti socijalni mir, jer pomenuta pravna lica ne smeju da otpuštaju radnikeu vremenu trajanja kredita. Vlada ovim potezom kupuje od tri do pet godina vremena da reši i ublaži negativne efekte svetske ekonomske krize. Sa druge strane, Vlada je odlučila da pomogne i subvencionisanje kredita za potrošnju stanovništva. Građani opet zadovoljni jer dobijaju jeftinije novac nego ranije, a Vlada dobija potrošnju koja će usporiti zapadanje celokupne domaće privrede u krizu. Vlada ima još jedan cilj, subvencionisanjem potrošačkih kredita za građane, a to je pokretanje proizvodnje italijanskog Fiat Punta u kragujevačkoj Zastavi. Građani imaju priliku da po nizim cenama, uz vrlo nisku cenu novca pozajme novac za kupovinu domaćeg Punta, i tako pomognu i sebi i državi. Najnoviji efekat ekonomske krize je nastojanje da se radna nedelja skrati, da ne bi dolazilo do otpuštanja. Sada je veliko pitanje da li će država imati novca da finansira sve ove projekte, ili će se zaduživati kako bi pokrpila budžet.

U Srbiju je SEKA došla iz inostranstva. Da li ste se zapitali kako je nastala čitava ova zbrka od koje zavise brojne porodice i brojne ljudske sudbine?

Neki bi rekli sve što je loše dolazi iz Amerike, pa tako i ova kriza. Najčešće se ne bi složili sa ovakvim izjavama, ali moramo da priznamo da je ovaj put tačno da se Svetska ekonomska i finansijska kriza prenela iz Sjedinjenih Američkih Država po celom svetu.

Kako je sve krenulo? Koji su uzroci krize? Zašto se nije na vreme reagovalo i sprečila kriza ovih razmera?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja će vam dati kratki 11-minutni film Džonatana Džarvisa, pod nazivom “Vizualizovana kreditna kriza”, koji možete odgledati na www.adriatalk.com.

Kupovina preko interneta postaje sve popularnija u Srbiji. Istraživanje, koje je sprovela Visa prošle godine, je potvrdilo rast popularnosti kupovine proizvoda i usluga putem interneta u našoj zemlji. Većina ispitanika je izjavila da najviše vodi računa o sigurnosti prilikom plaćanja i da uglavnom preko interneta kupuju knjige, časopise i muziku. Gotovo sva kupovina koju Srbi obavljaju preko interneta obavlja se na inostranim sajtovima, što je razumljivo jer je mali broj domaćih sajtova koji imaju znak “Verified by Visa”, kom kupci i najviše veruju. Kompanija Visa je došla do vrlo zanimljivog podatka da muškarci uglavnom koriste njihove debitne kartice, dok se žene češće odlučuju za kreditne Visa kartice prilikom internet šopinga.

U Srbiji već postoje kompanije koje su razvile svoj sistem plaćanja pre interneta, među kojima su najpoznatiji PakomPay i Pexim eMS. Implementiranje PakomPay-a je podeljeno u četiri paketa: Light, Standard, Pro i Flat. Tabela naknada za korišćenje PakomPay sistema je data u donjoj tabeli.

Jedina banka koja u svojoj ponudi ima rešenje za e-trgovinu je Banca Intesa, međutim zbog strogih zahteva za implementaciju ova opcija nije dostupna velikom broju internet preduzetnika. Naime, uslovi za uključivanje u Banca Intesa E-Commerce sistem su sledeći: kompanija mora biti registrovana za delatnost barem dve godine, da bude klijent banke barem pola godine i da ostvaruje prihod veći od 500.000€ i ostvarenu neto dobit.

Web prodavnice sa podrškom online plaćanju u Srbiji

Preko PakomPay sistema je moguća kupovina na sajtovima PakomShop, Apple, Suveniri Srbije, Yachting Club Belgrade, Chateau Bakery Cafe.

Sistem naplate preko Banca Intesa E-Commerce sistema su implementirali: Comtrade Shop, Cri, Delta Generali, eMS, Eunet, Extra, Formax Store, Garmin, JatAirways, Laguna, List Computers, Multicom, MT:S, Na dlanu Shop, Neobee, Pakom Shop, SezamPro, Telenor, Tehnomanija, TiCo, Tuck, TV Shop, Železnice Srbije, Zlatara Andrejević.

Pexim eMS sistem je implementiran na sajtovima Dunav Osiguranja, Card Service, Knjižara, Dobra knjiga, Papirni svet, Intertel

Domaći avio prevoznik Jat Airways prodaje karte za avio saobraćaj, koje se mogu platiti nacionalnom DIna karticom, putem sistema Narodne banke Srbije.

Saveti za kupovinu preko interneta

Savetujemo vam da pri kupovini roba i usluga preko interneta vašu lozinku koju koristite prilikom kupovine uvek držite u tajnosti,
da podatke sa Vaše kartice otkrivate jedino prilikom kupovine preko interneta,  beležite sve vaše transakcije preko interneta i verujete jedino sajtovima koji su sertifikovani od strane izdavalaca kartica.

U jeku krize i promovisanja svih vidova štednje, Eurobank EFG je krenula u promociju svog novog internet servisa “Pitajte savetnika za štednju”. Naime, radi se o servisu koji omogućava klijentima banke, ali i građanima koji nisu klijenti banke, da postave pitanje i razjasne nedoumice koje imaju o štednji u Eurobank EFG, preko forme na sajtu banke, koja se nalazi na strani: Savetnik za štednju Eurobank EFG.

Savetnici za štednju, eksperti po pitanju depozita, pružiće klijentima detaljne informacije kako da upravljanju svojom štednjom, isplatama kamate, vrstama štednih proizvoda kao i o svim drugim nedoumicama koje mogu imati ukoliko se odluče za štednju u Eurobank EFG banci.

Sinhronizovano sa kampanjom promocije ovog servisa, krenula je i kampanja za novi štedni proizvod pomenute banke. Pretpostavljamo da je banka krenula sa promocijom servisa Savetnici za štednju, kako bi obezbedila dužu medijsku prisutnost radi promocije svojih novih štednih proizvoda, a istovremeno informisala i savetovala građane na jedan transparentan način.

Ukoliko ste pratili prošlogodišnje i ovogodišnje kampanje Eurobank EFG, niste mogli da ne primetite izgradnju imidža ove banke, kao društveno odgovorne kompanije. Da podsetimo, EFG banka u Srbiji je ove godine dobila nagradu za korporativnu društvenu odgvornost od strane Kluba Privrednih Novinara.

Aktivnosti koje su pomogle stvaranje ovog imidža su svakako ovogodišnje akcije dobrovoljnog davanja krvi i očuvanja životne sredine. Međutim, ne možemo da izostavimo stipendije najboljim studentima, koje je delila ova banka, rekonstrukciju parkova širom Srbije i mnoge druge društveno odgovorne aktivnosti ove banke.