Lufthansa je još krajem 2009. godine u saradnji sa kompanijom Profero objavila zanimljiv projekat MySkyStatus. Ovaj servis omogućava putnicima da ažuriraju svoje naloge na Facebook-u, Twitter-u i Linkedin-u sa vremenom poletanja, vremenom sletanja i trenutnom pozicijom u vazduhu. Servis koristi aproksimativne podatke o lokaciji korisnika na bazi unetih parametara, što zapravo znači da korisnici popunjavaju osnovne podatke o letu, kao što su naziv avio prevoznika, datum polaska i broj leta, a sistem računa položaj navedenog leta u određeno doba dana.

Frekvenciju ažuriranja naloga na društvenim mrežama je moguće manuelno podesiti, a ažuriranja su u sledećem formatu: “I’m now departing from New York on British Airways for business”.

Ono što je zanimljivo kod ovog servisa je da putnici mogu da koriste Lufthansin servis, čak iako putuju sa nekim drugim avio prevoznikom.

Ovaj servis je namenjen pre svega osobama koje “žive” na društvenim mrežama, pa žele i na ovaj način da kreiraju sadržaj na svojim “društvenim nalozima”. Takođe, MySkyStatus može da se koristi u daleko manje trivijalne svrhe, na primer ako neko treba da vas dočeka na aerodromu na ovaj način će moći da se informiše, gde se trenutno nalazite i kada slećete na aerodrom.

Kakve koristi Lufthansa ima od MySkyStatus-a?

Već smo pomenuli da je Lufthansa dozvolila da putnici koriste MySkyStatus i ako putuju sa nekim drugim avio prevoznikom, te se verovatno pitate koja je korist Lufthanse u svemu tome. Objašnjenje je prilično jednostavno: na kraju svakog ažuriranja, tvita ili posta nalazi se Powered by Lufthansa. Ovakvim potezom se u podsvesti onih koji čitaju status ili tvit stvara slika da su usluge ostalih avio prevoznika Powered by Lufthansa, te se tako ova avio kompanija smešta u povoljniji položaj u očima korisnika društvenih mreža od kompanije koja pruža datu uslugu. Pored ovoga, u svakom ažuriranju se nalazi i link ka MySkyStatus-u, na kome je opet vrlo diskretno, ali prilično uočljivo iskorišćena odrednica Powered by Lufthansa.

Pored želje da putovanje učini “društvenijim” i da omogući praćenje putovanja putem društvenih medija, Lufthansa je iskoristila popularnost društvenih medija, kao i tražnju za jednim ovakvim servisom, da sebi obezbedi praktično besplatnu promociju.

Kompanija Facebook je, poput kompanije Twitter, danas objavila listu top trendova statusa za 2010. godinu. Studija je obuhvatila pojmove od globalnog značaja, kao i bitne regionalne pojmove. Za ovu priliku tim Facebook-a je analizirao statuse u 236 zemalja računali su stopu po kojoj se svaka fraza pojavljivala u 2010. i 2009. godini, tražeći čije je pojavljivanje naglo raslo. Sve lične informacije (koje su mogle biti identifikovane) su uklanjane iz ove analize.

Top 10 Facebook trendova za 2010. godinu su:

1. HMU (skraćenica “hit me up”)

2. Svetsko prvenstvo u fudbalu
3. Filmovi
4. iPad i iPhone 4
5. Haiti

6. Džastin Biber
7. Igre na Facebook-u
8. Mineros (rudari)

9. Avioni (po istoimenoj hit pesmi)
10. 2011

Ranije tokom dana na sajtu All Things Digital pojavio se post o partnerstvu Facebook-a i Skype-a. Naime, uskoro se može očekivati integracija SMS-a, voice chat-a i Facebook Connect-a. Ova saradnja ima za cilj da pruži korisnicima Facebook-a veći izbor alatki za interakciju sa svojim prijateljima, kao i da omogući Skype-u pristup Facebook-ovoj bazi od preko 500 miliona korisnika.

Široj javnosti nije nepoznata Facebook-ova želja da postane najveća komunikaciona platforma na svetu, te ovaj korak nimalo ne čudi. U Facebook-u se verovatno procenili da bi razvoj sopstvenih servisa za Voice chat i SMS koje bi integrisali u postojeći Facebook chat, verovatno bilo prilično veliki i skup projekat, te su se odlučili za partnerstvo sa liderom u toj oblasti. Sa druge strane kompaniji Skype se otvara mogućnost za pristup velikoj bazi Facebook-ovih korisnika.

U novu verziju Skype će biti integrisan Facebook Connect, što u praksi znači da će korisnici moći da se prijave na Skype koristeći svoje Facebook korisničko ime i lozinku.

Obe kompanije, u poslednje vreme, povećavaju broj partnerstava, pa tako Facebook ulazi u partnerstvo sa Yahoo-om, a Skype u partnerstvo sa kompanijom Avaya koja proizvodi kancelarijske telefone i pripadajući softver.

Istraživanje bloga AdriTalk.com je pokazalo da 150.552.960 stanovnika Evrope koristi društvenu mrežu Facebook. U odnosu na istraživanje koje smo sproveli na kraju 2009. godine to je povećanje od preko 35 miliona. Najveći broj korisnika Facebook-a se nalazi u Ujedinjenom Kraljevstvu (26.331.300), Turskoj (21.982.620) i Francuskoj (18.352.340).

Srbija je, sa 2.029.260 otvorenih naloga na Facebook-u, 17. država u Evropi. U odnosu na prethodno istraživanje (decembar 2009. godine) broj korisnika u Srbiji se povećao za preko 40%. Istraživanje je pokazalo da u Srbiji, pvu popularnu društvenu mrežu više koriste muškarci (56%) od žena (44%). Najveći broj korisnika je starosti između 18 i 34 godina (čak 61 odsto), međutim treba napomenuti da je najveći rast korisnika u starosnoj grupi preko 65 godina, što je pomalo iznenađujuća činjenica. Ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer su brojke dobijene na osnovu podataka koje su korisnici ostavili na svojim profilima.

Srbija je 17. u Evropi i po procentu korisnika Facebook-a u odnosu na ukupan broj stanovništva (penetraciji). Najveću penetraciju imaju Island (60,63%), Norveška (53,40%) i Danska (45.35%).

Broj korisnika Facebook-a u regionu

Srbija ima najveći broj Facebook korisnika i u regionu, a prate je Hrvatska (1.184.620), Bosna i Hercegovina (774.680), Makedonija (691.940), Slovenija (567.780) i Crna Gora (160.220). Situacija je malo drugačija ukoliko se u obzir uzme penetracija broja korisnika Facebook-a u zemlji. Po ovom kriterijumu je prva Makedonija sa 33,48% stanovnika sa profilom na ovoj popularnoj društvenoj mreži, slede Slovenija sa 28,31%, Srbija sa 27,50%, Hrvatska sa 26,39%, Crna gora sa 23,84% i Bosna i Hercegovina sa 16,79%.

U Hrvatskoj polna struktura je slična kao i u Srbiji, muškarci su u većini, ali je odnos 51% u odnosu na 49% žena. Najveći broj hrvatskih korisnika je između 18 i 34 godine (60%), a najbrže rastuća starosna grupacija su korisnici preko 65 godina.

Podaci za Bosnu i Hercegovinu su slični: muškaraca je 54%, žena 46%, najviše korisnika je staro od 18 do 34 godine (61%), a najbrže rastuća starosna grupacija su korisnici preko 65 godina.

Najveći broj korisnika iz Slovenije su muškarci (51%). Oko 61% korisnika su starosti od 18 do 34 godine, a najbrže raste grupa korisnika preko 65 godina.

U Makedoniji je najizraženiji razlika u broju korisnika po polu, pa tako muškaraca je 59%, a žena 41%. najzastupljeniji su korisnici starosti od 18 do 34 godina sa 64%, a najveći trend rasta broja korisnika ima grupa korisnika preko 65 godina.

U Crnoj Gori, za koju su podaci u prethodnim istraživanjima bili nedostupni, veći broj korisnika Facebook-a čine muškarci (54%), a 63% od ukupnog broja korisnika su stari između 18 i 34 godina.

Po gore prikazanim podacima možemo zaključiti da nije došlo do prevelikih pomeranja u polnoj i starosnoj strukturi korisnika u regionu, ali je zanimljivo da najveći trend rasta imaju korisnici preko 65 godina.
NAPOMENA: Korišćeni su podaci sa stranica facebook.com i facebakers.com.

Londonska kompanija Trendstream je krajem 2009. godine objavila studiju o korišćenju društvenih medija u 14 zemalja sveta među kojima su: Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, India, Italija, Japan, Meksiko, Holandija, Rusija, Južna koreja, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Cilj ove studije je bio jasna vizualizacija usvajanja društvenih medija širom sveta. Ova studija je donela i nekoliko veoma zanimljivih i očiglednih trendova u korišćenju društvenih medija:

- Društvene mreže su masovna tržišta
- Veliki uticaj društvenih mreža u Kini, koji je uzrok velikog broja ljudi koji kreiraju neki sadržaj na web-u. Ipak, internet ekonomija najmnogoljudnije države na svetu je veoma zatvorena, pa nema veliki uticaj na kompletan web.
- Veliki broj korisnika društvenih mreža u Japanu pristupa sa mobilnih uređaja. Japanci su veoma okrenuti svojim društevni mrežama i ne angažuju se na globalnom nivou
- Uprkos velikoj popularnosti i rastu Twitter-a, mikroblogovanje i dalje nije masovna aktivnost na društvenom web-u.

Bonus: Najkorišćenije društvene mreže u Aziji

Bahrain – Facebook
Bangladesh – Facebook
Brunei – Facebook
Cambodia – Facebook
China – QQ/Qzone
Hong Kong – Facebook
India – Facebook
Indonesia – Facebook
Iran – Facebook
Iraq – Facebook
Israel – Facebook
Japan – Mixi
Jordan – Facebook
Kazakhstan – V Kontakte
Kuwait – Facebook
Kyrgyzstan – Odnoklassniki
Lebanon – Facebook
Malaysia – Facebook
Macao – Facebook
Mongolia – Hi5
Nepal – Facebook
Oman – Facebook
Pakistan – Facebook
Philippines – Friendster
Qatar – Facebook
Reunion – Facebook
Russia – V Kontakte
Saudi Arabi – Facebook
Singapore – Facebook
South Korea – Facebook
Sri Lanka – Facebook
Syrian Arab Republic – Maktoob
Taiwan – Wretch
Thailand – Hi5
United Arab Emirates – Facebook
Vietnam – Zing
Yemen – Facebook

Ako koristite Facebook za igranje igrica i druženje sa prijateljima koje ne stižete da vidite uživo, ovaj post i nije za vas. Ako pored navedenog preko Facebook-a promovišete i svoje poslovne aktivnosti ovaj post će vam biti veoma koristan u praćenju posetilaca na Facebook Fan stranici koju ste kreirali za vaš biznis.

Kako da podesite Google Analytics na svoju Facebook stranicu

Na internetu mogu da se nađu razna rešenja za praćenje Facebook posetilaca putem Google Analytics-a. Kompanija Webdigi iz Londona je na svom blogu objavila post u kome je objašnjeno na koji način oni prate svoje Facebook Fanove preko Google Analytics-a. ovo su njihovi saveti:

1) Otvorite Google Analytics nalog. Ukoliko već imate otvoren nalog dodajte novi profil. Kada otvorite novi profil dobićete kod za praćenje koji je u sledećem formatu UA-1234567-1

3) Kreirajte img tag za svaku stranicu koju želite da pratite na svojoj Facebook stranici. Ukoliko ne znate da ga kreirate, može vam poslužiti Webdigi generator img tagova.

3) Dodajte svaki od img tagova koje ste kreirali u dno stranice koju želite da pratite.

Ukoliko ste napredniji korisnik i ne želite da koristite hostovan link u img tag-u možete da uradite sledeće preuzmite Facebook – Google Analytics Version 1.1 i podesite ga na vašem serveru.

Gornja slika pokazuje gde treba postaviti img tag da bi praćenje funkcionisalo.

Praćenje posete na Wall-u

Da bi pratili posetu na Wall-u vaše Facebook Fan stranice, kreirajte novi “static FBML box” i ubacite img tag html kod u njega. Kada kreirate novi Static FBML, vratite se da izmenite vašu Fan stranicu. Uđite u Application Settings unosa koji ste kreirali, tu možete ukloniti tab i dodati box. Box koji ste dodali će se pojaviti u tabu Boxes, potrebno je da kliknete na ikonicu “Edit” i da odaberete “Move to Wall”.

U ovom postu ćemo pokušati da objasnimo i približimo ciklus finansiranja startup kompanija na web-u. U osnovi ovaj model nije vezan samo za web kompanije, ali je naš fokus upravo na njima. Napominjemo da je ovo uopšteni prikaz ciklusa finansiranja jedne startup kompanije.

Ceo ciklus se odvija u 4 velike faze finansiranja (donja slika):

1. Početni kapital (Seed capital)
2. Rana faza (Early stage)
3. Kasna faza (Later stage)
4. Inicijalna javna ponuda (IPO)
4.1. Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Početni kapital (seed capital)

Seed kapital je inicijalna investicija u posao i najčešće je to vlastiti novac osnivača startup-a. U ovoj fazi izvori finansiranja mogu da budu i Angel investitori i prijatelji, porodica i budale (FFF – Friends, family and fools). Iako grubo zvuči naziv za FFF grupu je potpuno adekvatan, jer u ovoj ranoj fazi bez opipljivog poslovnog modela, novac u startup mogu da ulože jedino porodica i prijatelji (koji vas poznaju i veruju u vas) i budale (individualni investitori koji prihvataju ogroman rizik, pa se svrstavaju u budale). Više od 90 odsto kompanija nikada ne dođu do sledeće faze finansiranja.

U ovoj fazi je vrlo bitno što pre doći do break even tačke (tačke u kojoj su prihodi i rashodi kompanije jednaki). Dakle, prvi korak je dostići break even, što samo po sebi nije dovoljno za opstanak i sledeću fazu finansiranja. Naravno ovi koraci se ne odnose na specifične situacije, kao što je bio “dot com boom” ili slučajeve Facebook-a, Twitter-a i sličnih servisa u koje su investitori ulagali novac zbog velikog broja korisnika računajući na buduću vrednost kompanije, a ne na trenutnu situaciju.

Ukoliko ste preživeli seed fazu, uspešniji ste od preko 90 odsto kompanija koje su započele posao kad i vi. Sada ste spremni da podignete kompaniju na sledeći nivo, odnosno da prikupite veća sredstva za razvoj kompanije.

Rana faza (Early stage)

Ova faza finansiranja zavisi od tipa i razvijenosti kompanije, kao i od okolnosti u kojima se kompanija nalazi i možemo je podeliti u 2 runde finansiranja. Bitno je napomenuti da u toku ove ali i Kasne faze u svakom trenutku može doći do preuzimanja, spajanja ili strateških alijansi. Sve u cilju obezbeđenja rasta i razvoja kompanije.

U ovoj fazi finansiranja je bitno privlačenje Venture Capital (VC) investitora, koji su spremni da investiraju gotov novac u zamenu za manjinski udeo u kompaniji. Osim gotovog novca, od VC kompanija se očekuje i da pomognu startup u koji su investirali i svojom ekspertizom na odrećenim poljima, vitalnim za useh kompanije. U ovoj fazi se očekuje ubrzan rast i razvoj kompanije.

Kasna faza (Later stage)

U kasnoj fazi finasiranja su i dalje aktivni VC investitori koji obezbeđuju priliv investicija za dalji razvoj, a zauzvrat dobijaju udele u kompaniji po istom principu kao i u ranoj fazi. U ovoj fazi se otvaraju i neke nove mogućnosti kao što je Mezzanine finansiranje. Mezzanine finansiranje predstavlja “hibridno finansiranje” koje je u osnovi finansiranje dugom, ali za razliku od klasičnog bankarskog kredita, nisu potrebna brojna sredstva obezbeđenja, ne vrši se stroga procena vrednosti firme i vreme odobravanja je kraće. Ovaj tip finansiranja je često vrlo skup (skuplji od bankarskih kredita), jer su uslovi za dobijanje mnogo fleksibilniji. Ukoliko kompanija nije u stanju da na vreme vrati celokupni dug, investitor konvertovanja duga u vlasnički udeo ili udeo u kapitalu.

Inicijalna javna ponuda (IPO)

IPO predstavlja izlazak kompanije na tržište kapitala (berzu) i finansiranje budućeg razvoja novcem dobijenim od velikog broja individualnih investitora. U ovoj fazi kompanija je stabilna, profitabilna i ima velike izglede za još veći rast i razvoj.

Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Sekundarna emisija predstavlja novu emisiju hartija od vrednosti posle izlaska komoanije na tržište kapitala.

Kult je možda prejaka reč za veliki broj sajtova koji su na svojim stranicama dodale “Konami Code”, ali ovaj trend je prilično rasprostranjen u poslednjih godinu dana i sve više sajtova ga ubacuje na svoje stranice.

Šta je Konami code?

Kako se u Vikipediji navodi, Konami Code (Konami kod) u Japanu poznat i kao Konami komanda (コナミコマンド, Konami Komando?) je cheat code koji inkorporiran u veliki broj igrica koje radio Konami. Na donjoj slici možete videti kako se poziva taj kod, uz napomenu da se u nekim verzijama na kraju dodaje i pritisak na Start dugme (kod nekih konzola), Enter (na sajtovima) itd.

Kod je stvorio Japanac Kazuhisa Hašimoto za igricu Gradius, pucačinu koja se igrala daleke 1986. godine, na Nintendo konzolama. Hašimoto je ovaj kod stvorio, pošto je ustanovio da je igrica preteška za prosečnog igrača. Naime, unosom ovog koda igrač otključava sve ono što mu je potrebno da lakše “pređe” igricu, a što se inače dobija prelaskom svakog nivoa posebno. Konami kod je uključivan u sve naredne verzije igrice Gradius, međutim popularnost je stekao tek 1988. godine kada je uključen u igricu Contra. U ovoj igrici je kod bio programiran da igraču, na 3 života u originalnoj verziji igrice, doda još 27 života.

Interesantno je da je Konami kod iskorišćen i u Palm webOS uređajima (unosom ovog koda se ulazi u Developer mode), kao i na nekoliko desetina sajtova. Listu sajtova sa primenom Konami koda možete naći na adresi konamicodesites.com. Ulazak na sajt, naravno otključavate unosom koda.

Konami kod na webu

Konami kod na webu je prisutan već neko vreme, ali je do sada bio “privilegija” manjih “geek” sajtova. Popularnost kod širokih narodnih masa je stekao kada su ga na svoje stranice uključili Google Reader, ESPN (samo za 1. april- Dan šale), i posebno Facebook. Ukoliko na Facebook-u ukucate ↑ ↑ ↓ ↓ ← → ← → B A ENTER, na svaki Vaš skrol mišem pojavljuju se raznobojni balončići. Nekorisna, ali prilično zanimljiva i simpatična funkcionalnost. Čak je i jedna stranica na Facebook-u sa preko 170.000 fanova posvećena ovom fenomenu – Magični krugovi.

I na kraju ako hoćete da se razonodite ukucajte ↑ ↑ ↓ ↓ ← → ← → B A (gore, gore, dole, dole, levo, desno, levo desno) i stiskajte što brže ENTER na stranicama našeg bloga. :)

Istraživanje o broju korisnika Facebook-a u Evropi, koje je sproveo blog AdriaTalk.com, je pokazalo da ukupan broj evropskih korisnika ove društvene mreže je preko 114 miliona. Najviše Facebook korisnika imaju Ujedinjeno kraljevstvo (22.625.300), Turska (16.543.600) i Francuska (14.405.480), što i nije veliko iznenađenje imajući u vidu broj stanovnika ovih zemalja. Najmanje Facebook korisnika je u Estoniji (112.380) i u Letoniji (61.780). Potrebno je istaći da je Facebook u Evropi malo popularnijih kod muškaraca, nego kod žena, pa je tako ukupan broj muških korisnika 57.759.640, a ženskih 56.445.340. Facebook uglavnom koriste mlađi korisnici (do 35 godina starosti) i njihov broj na ovoj društvenoj mreži iznosi 88.237.340, naspram 25.967.640 koji čine stariji od 35 godina.

Srbija je sa 1.423.680 korisnika Facebook-a, na 18. mestu u Evropi. Od zemalja u regionu slede Hrvatska (940.740) na 22. mestu, Bosna i Hercegovina (566.060) na 26., Makedonija (491.580) na 27. mestu i Slovenija (462.240) na 29. mestu.

Broj korisnika Facebook-a u odnosu na broj korisnika interneta

Kako bi se stekla potpuna slika o popularnosti Facebook-a u pojedinim zemljama, blog AdriaTalk.com je uporedio broj korisnika Facebook-a sa brojem internet korisnika po zemljama. Rezultati su pokazali da je Facebook najpopularniji na Kipru, sa obzirom na to da broj otvorenih naloga je 69,31 odsto od ukupnog broja korisnika.* Slede Turska sa 62,43 odsto, Malta sa 61,62 odsto i Island sa 58,59 odsto korisnika koji su na Facebook-u.

Srbija zauzima 12. mesto na ovoj listi sa 43,14 odsto korisnika Facebook-a od ukupnog broja korisnika interneta.

Od zemalja u regionu, Facebook je najpopularniji u Makedoniji koja je 5. u Evropi sa 54,20 odsto. Slede Srbija, Hrvatska (41,92 odsto), Bosna i Hercegovina sa 39,28 odsto i Slovenija sa 35,56 odsto.

* Izvor za broj internet korisnika u zemljama Evrope u 2009. godini je www.internetworldstats.com.

NAPOMENA: Istraživanje obuhvata isključivo države za koje Facebook vodi statistiku.

]]> http://www.adriatalk.com/broj-korisnika-facebook-evropa/feed/ 4 http://www.adriatalk.com/fishville/ http://www.adriatalk.com/fishville/#comments Mon, 21 Dec 2009 14:33:51 +0000 admin http://www.adriatalk.com/?p=1399

Fishville, ili kako ga još zbog slične koncepcije i interfejsa popularno zovu, “Farmville na vodi”, predstavlja novo čedo u svetu onlajn igrica, kompanije Zynga. Uprkos početnim problemima, koji su vladali između Zynge i Facebook-a, zbog kojih je ova igrica nakon drugog dana, od dana lansiranja, skinuta sa Facebook-a, dogovor je postignut, i već neko vreme igrači uživaju u svom novom virtualnom svetu.

Nakon što igrači odluče da se priključe milionima igriča, koji igraju Fishville, prvo sa čim se susreću je odabir izgleda akvarijuma. Dobija se nekoliko mogućih varijanti, od koih treba da se izabere jedna, a svaka nova promena i uređenje akvarijuma se plaća, novcem koji se zaradi od prodaje ribica koje se gaje u akvarijumima. Takođe, bitna stavka je koliko vaših prijatelja, igra ovu igricu, jer od toga zavisi, koje dekoracije za akvarijum, a ostale stavke, poput broja akvarijuma, ćete moći da priuštite sebi. Prijatelji, takođe, mogu da vam šalju i besplatne poklone, i vi njima, što je još jedan razlog da ih imate što više.

Zanimljivo, kod dekorisanja akvarijuma, da se pored udaljenosti, može podešavati i veličina stvari, koje stavljate u njega. Kako biste odredili da li želite da dekoracija bude bliže ili dalje, prevlačite je mišem, i ona će se automatski povećavati ili smanjivati, kako bi dala, utisak daljine. Ukoliko niste zadovoljni njenom veličinom, možete je promeniti tako što ćete jednom kliknuti na nju, i u okviru menija koji će se pojaviti u donjem  desnom uglu, umesto menija sa glavnim alatima, odabrati plus za povećanje dekoracije, ili minus za njeno smanjenje. Ukoliko želite da je zarotirate, kliknite na dvosmerne strelice pored minusa.

Iskustveni poeni, računaju se kao i u drugim Zynga-inim igricama, što ste aktivniji, to dobijate više ovih poena, a oni vam trebaju da biste prešli na sledeći nivo. Na primer na svakih potrošenih 100 novčića, dobija se po jedan iskustveni poen. Pri poseti svakom od prijatelja, možete zaraditi 5 iskustvenih poena i 21 novčić pri zagrevanju akvarijuma i po 5 novčića za svaku mrlju, koju obrišete u njihovom akvarijumu.

Novčiće još možete zaraditi, pored prodajom uzgojenih ribica, što predstavlja glavni način zarade, ako svakog dana kliknete na Give Fish Love, u dnu akvarijuma. Pre toga pobrinite se da su vam ribice nahranjene, kako biste dobili što više novčića. Zanimljivo je da čak i ako vam je prazan akvarijum, imate šansu da kliknete na pomenuto dugme i dobijete nešto novčića.

Gajenje ribica

Ukoliko imate vremena, možete uzeti najjeftiniju ribicu, za 7 nočića i 2 iskustvena poena, ali s obzirom da ista poraste za 5 minuta, a nakon svakog puta kada ribice porastu, morate da ih hranite (hrana je besplatna), trebaće vam mnogo vremena da provedete uz svoj virtualni akvarijum. Da biste znali, kako napreduje njihov rast, dovoljno je da stavite miš, na određenu ribicu. Tako ćete videti i vreme za koje treba ponovo da ih hranite. U okviru istog obaveštenja, koje vam iskoči, ukoliko želite, klikom na Name, možete dati svojoj ribici ime. Nema potrebe, da čekate da rastu dalje od prvog stadijuma, možete ih odmah prodati, klikom na mrežicu (odnosno na sell tool) i dobiti 18 novčića i 6 iskustvenih poena. Ako ipak, sačekate sledeći stadijum rasta, nakon što ih nahranite, moći ćete da ih prodate za 32 novčića i 12 iskustvnih poena. Nakon toga za 54 novčića i 18 iskustvenih poena. Učetvrom i poslednjem stadijumu, prodate ribice ove vrste, vrede 72 novčića i 24 iskustvena poena. Nakon, toga, niste više obavezni da ih tako često hranite, tačnije moći ćete da sačekate i do 2 dana..

Ukoliko nemate mnogo vremena da posvetite igrici, izaberite ribice, koje rastu na svakih 8 ili 12 sati, ili čak 1 dan.

Onog momenta kada kupite ribice, morate odmah da ih hranite. Svaki put nakon toga možete sačekati duplo više vremena, od onog koliko joj treba da izraste. Tek nakon toga, ribice će uginuti.

S obzirom da igica predstavlja uspešnu imitaciju pravih ribica, primetićete da kada sipate hranu, da se ribice same grupišu oko nje. Takođe, kada vidite žuti znak, iznad ribice, to znači da želi da jede, mada ne morate da je hranite, jer neće uginuti, ako to ne učinite. Kao i prave ribice, hteće da jedu i onda kada ne bi to smele. Ako je znak crvene boje, to znači da morate da je hranite.

Maksimalan broj akvarijuma je 5, u zavisnosti od postigutog nivoa i broja komšija (prijatelja), a svaki od njih se može proširivati, kako bi u njega stao veći broj ribica.