Blog AdriaTalk.com je obezbedio direktan prenos Svetskog Ekonomskog Foruma u kineskom gradu Dalijen.

Proteklih meseci, posetioci bloga adriatalk.com su učestvovali u anketi koja je za cilj imala da pokaže gde će građani Srbije letovati ove godine.

Najveći broj posetilaca će letovati u Grčkoj, tačnije 48 odsto od ukupnog broja glasova, koja inače predstavlja najpopularniju destinaciju za letovanje kod nas. Atraktivnost Grčke, pored lepih plaža i ljubaznih domaćina, krije se i u tome što su cene aranžmana veoma pristupačne spram životnog standarda u Srbiji. Razdaljina između Grčke i Srbije, ne iziskuje prevoz avionom, što bitno utiče na cenu prevoza. Do daljih delova Grčke, kao što su Zakintos i Krf, autobusom se može stići za najduže jedan dan, što predstavlja malu žrtvu ako se uzme u obzir novac ušteđen na prevozu, i ono što vas čeka kada stignete tamo. Aranžmani za Grčku se uglavnom kreću oko 200 evra, sa prevozom, uz male razlike u zavisnosti od agencije, letovališta i broja osoba koje putuju.

Na drugom mestu naše ankete nalazi se Turska sa 17 odsto glasova. Turska ima prelepe plaže, povoljne cene aranžmana, i domaćine koji bukvalno obožavaju Srbe. Kada ne bi bilo medijske pompe o terorističkim napadima, i sumnji u bezbednost za vreme boravka, verovatno bi bila i na prvom mestu. Udaljenost do popularnih letovališta poput Kušadasija, autobusom se uglavnom prelazi za dan i par sati. Velika prednost putovanja u Tursku, se nalazi u tome što se vize uzimaju na granici i traju 30 dana, mada je potrebno ranije dobiti bugarsku tranzitnu vizu. Cene aranžmana za Tursku, zajedno sa prevozom se kreću oko 150 evra, uz manja variranja koja zavise od agencije, termina, letovališta i sl.

Svetska ekonomska kriza, kao i nizak standard života, sa kojim su državljani Srbije svakako morali da se bore, uticali su na to da se veliki broj ljudi odlučio da ne ide na letovanje ove godine. Čak 16 procenata glasova u okviru naše ankete se odnosi na ovu opciju.

Četvrto mesto u rezultatima naše ankete pripada Egiptu, sa 9 odsto od ukupnog broja glasova. Kada je reč o vizama, za Egipat se takođe, vize daju na graničnim prelazima. Cene aranžmana za Egipat, kreću se od 350 evra, sa avionskim prevozom, međutim, na tu cenu treba dodati i još 95 evra, za aerodromsku taksu.

Tek na petom (pretposlednjem mestu), među najpoželjnijim ovogodišnjim destinacijama, nalazi se Crna Gora, koja svake godine sve više gubi na atraktivnosti među srpskim turistima. Glavni razlog za ovo su, kako kažu naši korisnici, “nesređene plaže i neljubazni domaćini”, što deluje odbojno većini turista. Cene aranžmana za letovališta u Crnoj Gori, kreću se od 85 do 290 evra u zavisnosti od letovališta, tipa smeštaja i sl. Za Crnu Goru, još uvek nije potrebna viza.

Najmanje posetilaca bloga adriatalk.com je odabralo Hrvatsku kao destinaciju za svoje ovogodišnje letovanje. Cene aranžmana hrvatskih letovališta su prilično visoke i kreću se od 200 do 1000 evra za 10-tak dana, u zavisnosti od tipa smeštaja, letovališta, itd. Ne treba napominjati da za tu cenu može se letovati u Grčkoj, i više od dvadeset dana. Vize nisu potrebne za Hrvatsku.

Recesija je sada i zvanično pogodila tržište online oglašavanja. Ovaj deo tržišta je poslednji pogođen, a predviđanja su da će se prvi i oporaviti. Međutim, izvesno je da je sektor internet oglašavanja u recesiji. Četiri najveće kompanije za onlajn oglašavanje – Gugl, AOL, Jahu i Majkrosoft su objavile svoje finansijske izveštaje za prvi kvartal 2009. godine. Ukupan prihod od internet reklamiranja koji su ove četiri kompanije ostvarile u prvom kvartalu ove godine je 7,9 milijardi dolara, što predstavlja pad od 7 pocenata u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.

Prihodi od oglašavanja na internetu slabe već dva kvartala, međutim ovo je prvi kvartal da su ispod nivoa pihoda od prethodnog kvartala. S obzirom na to da je tržište onlajn reklamiranja u padu, može se reći da je recesija zahvatila i ovaj sektor. Sa druge strane, padovi ovog sektora u odnosu na ostale sektore reklamiranja su prilično mali. Od oglašavanja na internetu se očekuje da se vrlo brzo oporavi, ali nije realno očekivati oporavak pre zadnjeg kvartala ove godine. Predviđanja nisu stoprocentno egzaktna, ali se očekuje da će tržište onlajn reklamiranja živnuti pred božićne praznike, kada se kompanije tradicionalno mnogo reklamiraju.

Kompanije su srezale svoje budžete za reklamiranje i većina neće ići u intezivnu kampanju u svim medijima (TV, Štampani mediji, Outdoor, Internet), već se orjentisati na jeftinije medije, odnosno one čiji efekat je merljiviji. U praksi ovo znači da će internet zauzeti procentualno veći udeo u budžetima za reklamiranje nego ranijih godina, ali to neće uticati značajno na rast prihoda od internet oglašavanja, jer kako smo naveli budžeti za reklamiranje će biti značajno smanjeni.

Blog adriatalk.com je napravio istraživanje o troškovima otvaranja, održavanja i zatvaranja tekućeg računa za građane u bankama koje posluju u Srbiji.

Osnovni uslovi za otvaranje tekućeg računa su redovan priliv po osnovu zarada, penzija, stipendija, ugovora o delu, ugovora o otkupu i isporuci poljoprivrednih proizvoda. Moguće je otvoriti tekući račun ukoliko nemate redovan mesečni priliv, međutim tada nemate prava na pogodnosti, kao što su dozvoljeni minus, izdavanje platnih kartica itd.

U bankarskoj praksi je sve češće slučaj da se uz tekući račun kao osnovni proizvod nude i ostali proizvodi i usluge, pa smo tako svedoci prave borbe banaka u ponudi dodataka tekućem računu. Najčešće se kao dodatak tekućem računu javljaju debitne kartice, za koje banke neretko vezuju i sam tekući račun, zatime slede servisi elektronskog bankarstva, SMS servisi, krediti i dr.

Naše istraživanje je pokazalo da većina banaka ne naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa građanima. Jedina banka koja naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa je Volks banka, međutim ova banka jedina ne naplaćuje mesečno održavanje
računa.

Iznos naknade za mesečno održavanje tekućeg računa kreće se u rasponu od 20 do 780 dinara, što zavisi od nivoa usluge koje obuhvata mesečno održavanje. Podatak koji većina građana sazna tek kada ode do banke da zatvori tekući račun je da postoje naknade za gašenje tekućeg računa. Ove naknade se kreću od 100 do čak 1.500 dinara.

Građanima savetujemo da prilikom otvaranja tekućeg računa se informišu o tarifama naknada, i da biraju pakete usluga koje su im stvarno neophodne, kako se ne bi izlagali nepotrebnom trošku.

U tabeli 1 je prikazan uporedni prikaz naknada za otvaranje, održavanje i gašenje dinarskih tekućih računa za građane.

Tabela 1

Svetska ekonomska kriza je uticala na sve privredne oblasti, pa i na modnu industriju. Modni kreatori širom sveta, značajno su snizili cene svojih modela, i prilagodili modne trendove ovog proleća geometrijskim oblicima garderobe koji manje više svima lepo stoje, kako poklonici mode ne bi kupovali garderobu koju nikad neće obući, i uzaludno potrošili novac. Dobar deo onog što je bilo karakteristično modu za jesen/zimu 2009, zadržalo se i prolećnu sezonu.

Boje:

Akcenat modnog trenda za ovo proleće je na stavljen živost boja. Žuta boja je u jeku mode, i to u svim mogućim nijansama. Pored žute, dolaze u obzir i sve svetle boje, a pogotovo narandžasta, roze i plava. Zlatna i srebrna su, takođe, sveprisutne. Nemojte kombinovati svetle boje sa crnom, kako ne biste izgledali kao da ste ostali zaglavljeni u ’80-im. Crna boja je potpuni out za ovo proleće. Umesto toga uparite ih sa teksasom, belom bojom ili nekom drugom iz spektra svetlijih boja.

Printovi:

Animal print, koji je bio aktuelan ove zime se i dalje zadržao, ali u svetlijim varijantama. Geometrijske printove pokušajte da prilagodite konstituciji tela, odnosno ako ste sitnije građe nosite printove sa sitnijim elementima, i obrnuto. Kantri motivi su i dalje prisutni. Takođe za ovo proleće važi: što šarenije to bolje.

Rukavi:

Kada je reč o rukavima, kako na majičicama, tako i na haljinama, treba i dalje da ih bude bude samo jedan.

Haljine i majice:

Providna garderoba je vrlo in ovog proleća, pogotovo kada je reč o majičicama i haljinama. Haljine sa cvetnim detaljima nežnih boja, su vrlo trendi, a ne treba zaboraviti ni one sa 3D oblicima, za one koji vole da eksperimentišu.

Pantalone:

Dužina pantalona za ovo proleće je takotakozvana 7-8. Kada je reč o oblicima i dalje su u modi uske pantalone koje prate oblik noge (cigaret), mada dolaze u obzir i one koje se šire pri dnu ili su široke celom dužinom. Pantalone sa cvetnim dizajnom su potpuni hit.

Jakne i blejzeri:

Moderni su ili široki ili podvrnuti rukavi, dužina jakni i blejzera se kreće od ultra kratkih do dugih poput tunika. Vrlo je trendi ukombinovati istu boju jaknice ili blejzera sa bojom pantalonica. Militari jakne su i dalje in.

Celokupan izgled:

Ovog proleća, moderan je takozvani mens luk, koji podrazumeva kombinovanje delova muške garderobe poput kravata i muških šešira sa zlatnom jaknicom i ženskom košuljom, ili muških pantalona sa ženskom majicom. Samo budite oprezni da ne izgledate isuviše muškobanjasto.

Obuća:

Sandale i cipele sa platformom, pogotovo u modernim pastelnim bojama, su odlična kombinacija za ovo proleće, kako bi se napravio dobar kontrast neonsko drečavim bojama garderobe.

Aksesoar:

Aksesoar može biti u svim bojama i printovima koji su trenutno moderni, a najpoželjniji su u žutoj boji, kako je ona apsolutni hit ovog proleća. Kaiševi napravljeni od marama, velike sunčane naočare i ogromne ogrlice i minđuše su obeležili ovu sezonu.

Za kraj ne zaboravite, da ovog proleća pogotovo, možete izvaditi iz ormara svu klasičnu garderobu (odeća koja prkosi godinama), koju posedujete, jer je štednja novca još jedan apsolutni trend.

Svetska ekonomska kriza nas do skoro nije puno doticala, jer se sve to dešava “negde u belom svetu”. Pred kraj prošle godine je Srbija postala deo tog “belog sveta” i počela da oseća efekte svetske finansijske krize i na domaćem terenu. Prvo na udaru je bilo srpsko tržište kapitala, ili srpski rečeno Beogradska berza. Bili smo svedoci neverovatnih padova skoro svih hartija od vrednosti. Naime, Beogradska berza je u velikoj meri zavisila od stranih investitora, a veći deo ukupnog dnevnog prometa su pravila fizička, i uglavnom pravna lica koja nisu državljani Srbije.

Međutim, svetska ekonomska kriza počinje da zahvata domaća tržišta tih investitora i oni polako počinju da se povlače sa stranih tržišta, a prva na udaru su relativno plitka tržišta kao srpsko. Najhrabriji i dalje ostaju na tržištu, ali ne zadugo. I to je početak kraja. S obzirom da tržište više nije likvidno kao što je nekd bilo, prvi na udaru su penzijski i investicioni fondovi. Prvi osećaju negativne efekte nelikvidnosti tržišta, međutim njihove investicije su vrlo široko diversifikovane (podeljene), pa nisu pod takvim pritiskom, kao njihova mlađa braća – investicioni fondovi.

Investicioni fondovi u Srbiji su u tom trenutku tek počeli da se zaleću i da osvajaju tržište, a onda je nastao problem. Problem su smanjeni prometi na Beogradskoj berzi (veći deo investicija fondova je bio na berzi u Beogradu), a samim tim i zarada. Nervozni investitori koji su uložili svoje ušteđevine, polako počinju da doživljavaju Jezdin i Dafinin sindrom, i da kucaju na vrata investicionih fondova. Ubrzo posle toga, vrednosti investicionih jedinica počinju da padaju ispod početnih cena , kod nekih čak za više od 50 odsto, i to je jasan znak investitorima da moraju da povuku uloge i da spasu ono što je ostalo od njih. Fondovi padaju u problem, jer imaju velike odlive kapitala i padaju u tešku dubiozu. Banke su najmanje pogođene od svih finansijskih institucija, međutim ne postoji više mogućnost da se zadužuju u inostranstvu i da u zemlji plasiraju svež kapital. Kako smo već navikli da su naše banke vrlo prilagodljive, one se okreću razvoju štednje i vladinom paketu mera za borbu protiv finansijske krize i polako plivaju ka površini skoro netaknute.

Lančano kriza se kao virus širi po svim granama privrede. Vlada izdvaja iz budžeta ogromne količine novaca za sponzorisanje paketa mera za borbu protiv krize. Stručnjaci Vlade su izračunali da bi najbolje bilo da pomognu građanima i privredi tako što će subvencionisati kredite. Subvencionisani krediti za privredu, će omogućiti pravnim licima i preduzetnicima da jeftinije pozajme novac, dok će Vladi obezbediti socijalni mir, jer pomenuta pravna lica ne smeju da otpuštaju radnikeu vremenu trajanja kredita. Vlada ovim potezom kupuje od tri do pet godina vremena da reši i ublaži negativne efekte svetske ekonomske krize. Sa druge strane, Vlada je odlučila da pomogne i subvencionisanje kredita za potrošnju stanovništva. Građani opet zadovoljni jer dobijaju jeftinije novac nego ranije, a Vlada dobija potrošnju koja će usporiti zapadanje celokupne domaće privrede u krizu. Vlada ima još jedan cilj, subvencionisanjem potrošačkih kredita za građane, a to je pokretanje proizvodnje italijanskog Fiat Punta u kragujevačkoj Zastavi. Građani imaju priliku da po nizim cenama, uz vrlo nisku cenu novca pozajme novac za kupovinu domaćeg Punta, i tako pomognu i sebi i državi. Najnoviji efekat ekonomske krize je nastojanje da se radna nedelja skrati, da ne bi dolazilo do otpuštanja. Sada je veliko pitanje da li će država imati novca da finansira sve ove projekte, ili će se zaduživati kako bi pokrpila budžet.

U Srbiju je SEKA došla iz inostranstva. Da li ste se zapitali kako je nastala čitava ova zbrka od koje zavise brojne porodice i brojne ljudske sudbine?

Neki bi rekli sve što je loše dolazi iz Amerike, pa tako i ova kriza. Najčešće se ne bi složili sa ovakvim izjavama, ali moramo da priznamo da je ovaj put tačno da se Svetska ekonomska i finansijska kriza prenela iz Sjedinjenih Američkih Država po celom svetu.

Kako je sve krenulo? Koji su uzroci krize? Zašto se nije na vreme reagovalo i sprečila kriza ovih razmera?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja će vam dati kratki 11-minutni film Džonatana Džarvisa, pod nazivom “Vizualizovana kreditna kriza”, koji možete odgledati na www.adriatalk.com.

Kredite uz subvenciju države od danas (23.02.2009.) odobrava 18 banaka i 3 lizing kuće, koliko ih je za sada ušlo u program subvencioniranja. Radi se o kreditima za privredu i građane sa praktično duplo nižim kamatnim stopama od uobičajenih, koje do realnog iznosa kamatne stope subvencioniše država. Da podsetimo, subvencionisani krediti su rezultat paketa mera Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji.

Program mera se zasniva na aktiviranju značajnog kreditnog potencijala banaka, uz minimalna budžetska sredstva (3 milijarde dinara iz budžetskog razdela Ministarstva ekonomije i 5 milijardi dinara iz Fonda za razvoj).

Kreditni zahtevi se podnose poslovnim bankama koje ih odobravaju na osnovu svoje poslovne politike i procene rizika.

Ovim merama Vlada će stimulisati banke da odobre 77 milijardi dinara kredita sa upola nižim kamatnim stopama u odnosu na sadašnje (tržišne).

Vlada će domaćoj privredi obezbediti dodatnih 45 milijardi dinara iz inostranih kreditnih linija (EIB, EBRD, KfW…), što čini ukupan finansijski paket od 122 milijarde dinara (oko 1,3 milijarde eura).

Pretpostavlja se da će ovaj paket mera pomoći bankama da poboljšaju plasmane, a korisnicima kredita omogućiti značajno jeftinije zaduživanje.

Odobravaće se kratkoročni krediti za likvidnost preduzeća, dugoročni investicioni krediti za pravna lica i potrošaki krediti za građane.

Potrošačkim kreditima će moći da se finansira nabavka automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga i kućnih aparata.

Ovim potrošačkim kreditima će moći da se finansira i kupovina Zastave 10, po povlašćenim uslovima. Omogućena je kupovina 500 vozila Zastava 10, dok će sredinom marta početi i finansiranje Fiat Punta iz proizvodnih pogona Zastave.

Primer – kredit za Punto/Z10, bez učešća

Zastava 10 – osnovni model (benzinski motor, EURO 4, 1.2, 44kw, 5 vrata).

Cena 6.999 EUR (sa PDV-om).

ROK OTPLATE          RATA
Kredit na 7 godina     97 EUR
Kredit na 5 godina     130 EUR

Zastava 10 – “ful” model (benzinski motor, EURO 4, 1.2, 44kw, 5 vrata, klima, ABS+EBD, električni podizači, centralna brava).

Cena 9.150 EUR (sa PDV-om).

ROK OTPLATE              RATA
Kredit na 7 godina     127 EUR
Kredit na 5 godina     170 EUR

U uslovima krize koju danas svi osećamo, bitno je dobro se pripremiti. Iz tog razloga dajemo vam korisne savete kako da preživite određene sutacije ponašajući se u skladu sa dešavanjima.

1) Očekuj neočekivano – Ukoliko neočekivano, postane očekivano, na dobrom si putu
2) Pokušaj da preduprediš neočekivano – proaktivno delovanje spašava od šoka
3) Pripremi se za sve efekte krize – psihološke, materijalne, ostale
4) Kao što svi znamo loše stvari se dešavaju u nizu – Pokušaj da prekineš loš niz i započneš dobar
5) Ne dozvoli sebi da razmišljaš kao pesimista – Optimizam leči

Šta to znači u praksi?

Prvo što je pogođeno krizom je vaš novčanik, te stoga napravite plan prihoda vašeg domaćinstva, kao i plan rashoda. Kako bi Vam pomogli u tome spremili smo vam mali alat za planiranje, koji možete preuzeti – Plan prihoda i rashoda.

Ukoliko su Vam prihodi manji od rashoda, pokušajte da smanjite rashode. Ukoliko imate dugove po kreditima i/ili karticama, naš savet je da vraćate dug bez dodatnog zaduživanja. Kupujte jeftinije artikle, kako bi smanjili rashod potrošačke korpe.

Stavka rashoda svakog domaćinstva su računi za telefon, struju i vodu. Pokušajte da smanjite račune za telefon, tako što ćete umesto višečasovnih telefonskih razgovora, telefon koristiti u situacijama u kojima je stvarno neophodno korišćenje istog. Što ne znači da treba da se odreknete dugih razgovora sa porodicom i prijateljima – pozovite ih na kući na druženje. Svakako je bolja trač partija face to face, od telefonske. Smanjite račun za struju tako što ćete isključivati svetlo pri izlasku iz prostorije, kupovati “štedljive” sijalice koje duže traju i štede električnu energiju, i voditi računa o velikim potrošačima kao što su bojleri, grejna tela itd. Voda je neophodna za funkcionisanje domaćinstva, međutim ekonomičnijom potrošnjom može da se dođe do značajne uštede.

Nemojte se odricati šopinga u bilo kom obliku, ali šopingujte odgovorno – u skladu sa svojim mogućnostima. Setite se da morate smanjiti dugove po kreditima i karticama.

Svaka ušteda u uslovima krize je značajna, pa makar i izgledala nevažno.

Bez obzira na to koliko je ko pogođen, globalna kriza ima jedan zajednički činitelj za sve – nepredvidljivost. Uštede će vam olakšati život i pomoći da se ne odreknete ničega, a da prevazilazite krizna vremena bez stresa.