Japan predstavlja jednu od najzanimljivijih i najčudnijih država na svetu. U ranijim postovima smo pisali o dugovečnim Japancima sa Okinave i stanovnicima Japana. U ovom postu ćemo predstaviti zanimljive činjenice o Japanu.

Da li ste znali:

- Japan ima oko 130 miliona stanovnika, što znači da su 2 od 100 stanovnika sveta Japanci
- Površina Japana je 378.000 kvadratnih kilometara
- Japanski bruto nacionalni proizvod je drugi u svetu (posle SAD)
- Očekivano trajanje života u Japanu je: za muškarce – 79 godina, a za žene 86 godina, što čini Japance najdugovečnijom nacijom u svetu
- Japanska kultura obuhvata: bonsai, kabuki, sumo, sadou, origami i kimono
- Preko 220.000 ljudi je poginulo tokom bombardovanja Nagasakija i Hirošime tokom Drugog Svetskog rata, zbog čega je Japan napustio ratnu tradiciju
- Moderni Japan može da se posmatra kroz 8 kategorija: karakter, Tokio, hrana, tehnologija, voda, suši, ljubav i samoubistvo.

Karakter

- Japanke su opsednute dijetama i brendovima (koji predstavljaju statusni simbol)
- Japanci imaju najlošiji vid na svetu, čak 40% populacije nosi naočare ili kontaktna sočiva
- Japanci su prilično stidljivi i teško ispoljavaju osećanja

Tokio

- Tokio je prostorno mali, ali predstavlja srce politike, ekonomije, distribucije i mode
- Svi žele da žive u Tokiju, iz toga razloga je Tokio prenaseljen
- Na 180 kvadrata prostora za život dolazi 1 Amerikanaca, 11 Japanaca i 192 stanovnika Tokija
- Tokom “špica” u saobraćaju, na svako zeleno svetlo prođe oko 3.000 ljudi (istovremeno)!!!

Hrana

- Japanci su veliki gurmani
- Samo 40% hrane koja se pojede u Japanu je i proizvedena tamo
- U Japanu se svake godine baci 23.200.000 tone hrane što je skoro 5 puta više od hrane sakupljene u cilju pomoći gladnima

Tehnologija

- U Japanu vozovi dostižu brzine od 300 km/h
- Mobilni telefoni služe kao kreditne kartice i prenosni TV
- Pojedini restorani u Japanu upošaljavaju robote!!!
- Japanski hi-tech toaleti poseduju grejače za pozadinu, daska se automatski otvara i zatvara itd…
- I pored hi-tech toaleta, u Japanu su i dalje jako popularni “čučavci”!!!

Voda

- Voda iz česme je bakteriološki ispravna i može da se koristi za piće
- Iako poseduje kvalitetnu pijaću vodu Japan godišnje uvozi oko 580.000 kl (kilo litara) mineralne vode iz Evrope, što je otprilike 1.160.000 boca vode!!!

Suši

- Suši train restorani su jako popularni u Japanu. Ovi restorani nude veliki broj sušija sa ražličitim sastojcima
- Kralj sušija u Japanu je tuna, a Japanci u proseku troše trećinu svetske potrošnje tune
- Japanci konzumiraju 80% svetskih “rezervi” bluefin tune
- U proteklih 30 godina populacija tune se smanjila za trećinu, zbog čega bi ova vrsta uskoro mogla biti proglašena ugroženom
- Japanci prilikom jela iskoriste 23 milijardi drvenih štapića za jednokratnu upotrebu godišnje
- Svaki Japanac iskoristi 200 drvenih štapića za jednokratnu upotrebu godišnje
- 90% štapića za jelo koje Japanci iskoriste je iz Kine

Ljubav

- Love Hoteli (hoteli za ljubav) su jako popularni u Japanu (ima ih preko 30.000)
- Svaki dan 1.850.000 parova poseti “hotele za ljubav”, što je zanimljivo sa obzirom na to da Japanci imaju seksualne odnose skoro 3 puta ređe nego ostatak sveta

Samoubistvo

- Japan ima jednu od najvećih stopa samoubistava u razvijenom svetu
- Planina Fudži, jedan od simbola Japana, predstavlja priličn popularno mesto za samoubistvo sa oko 100 tela otkrivenih svake godine
- Svake godine oko 35.000 Japanaca oduzme sebi život ili 90 ljudi dnevno ili svakih 16 minuta nneko sebi oduzme život u Japanu

Okinava je japanska prefektura u kojoj živi najveći broj stogodišnjaka na svetu. Prosečan broj stogodišnjaka na Okinavi je 50 na 100 hiljada stanovnika, dok je recimo ovaj prosek na Zapadu 10-20 stogodišnjaka na 100 hiljada stanovnika. Broj stogodišnjaka na Okinavi raste iz godine u godinu, pa je tako 2002. godine prosečan broj stogodišnjaka na Okinavi bio 34,7 na 100 hiljada stanovnika, da bi danas taj prosek porastao na 50 stogodišnjaka na 100 hiljada stanovnika. Prosečan stanovnik Okinave živi 82 godine, što je jednako životnom veku prosečnog stanovniku San Marina, koji je Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) proglasila za najdugovečniju državu na svetu. Na Okinavi je 2006. godine živelo 740 stogodišnjaka, od kojih su 90% bile žene. Ukupan broj stanovnika Okinave je 1,3 miliona.

U čemi je tajna dugovečnosti stanovnika Okinave?

Tajnu dugovečnosti stanovnika Okinave istražuje Dr. Makotu Suzuki kroz studiju “Stogodišnjaci sa Okinave”. U svojoj studiji Dr. Suzuki je istraživao genetiku i način života preko 900 stogodišnjaka i hiljade ljudi u 70-tim godinama života. Istraživači su došli do vrlo zanimljivih nalaza, stanovnici sa Okinave sem svoje dugovečnosti vode kvalitetan život, još uvek su u jako dobroj formi, sa zanemarljivim procentom obolelih od svih vrsta raka, dijabetesa i bolesti srca. Jako mali broj ovih stogodišnjaka pati od demencije i to isključivo od blažih oblika ove bolesti. Iako genetika igra vrlo važnu ulogu u dugovečnosti, istraživanja su pokazala, da stanovnici Okinave svoju dugovečnost duguju izbegavanju duvana i dobrom načinu ishrane (sa malo kalorija), koji se sastoji od puno povrća, voća, prirodnih vlakana, dobrih masti uz umereno konzumiranje alkohola. Zanimljivo je i to da Japanci sa Okinave prestaju da jedu kada napune 80 procenata stomaka, što im pomaže da ostanu u dobroj formi, bez viška kilograma i sa smanjenim pritiskom na digestivni trakt. Oni, takođe nikad ne prestaju sa fizičkim aktivnostima i kretanjem zbog čega vrlo retko boluju od bolesti srca. Stogodišnjaci Okinave hodaju svaki dan, bave se baštovanstvom i gaje voće i povrće koje kasnije završava na trpezi, kao deo njihove dijete. Istraživanje je pokazalo da veoma bitan faktor dugovečnosti i bolji način prihvatanja i hvatanja u koštac sa stresom, koji je u zapadnom svetu često uzrok smrti. Stanovnici Okinave su vrlo optimistični, veseli i druželjubivi čak i kad prevale 100-tu godinu.

Iz gore navedenog, može se zaključiti da stogodišnjaci sa Okinave, osim što dugo žive, oni žive i kvalitetnije. Neki od stogodišnjaka čak tvrde da još uvek održavaju svoj seksualni život, što je ljudima sa zapada jako teško da shvate. Oni su vrlo lucidni i čistog uma. Veliki broj stogodišnjaka izgleda mlađe par decenija i u razgovoru sa njima imate utisak da nemaju više od 60-tak godina.

Gospodin Seikiči Uehara, majstor borilačkih veština, je uspeo da pobedi bivšeg bokserskog šampiona u 30-tim godinama, kada je imao 96 godina. Ovaj meč je prenosila japanska nacionalna televizija. Posle meča Seikiči je izjavio da njegov protivnik još uvek nije zreo da bi ga pobedio. Nabi Kindžo je postala lokalna legenda kada je uhvatila otrovnu zmiju i ubila je “muvalicom”. Ona je tada imala 105 godina.

Vekovima je Okinava bila poznata po dugovečnosti svojih stanovnika. U predgrađu Ogimija je u kamenu uklesano “kada napunite 70 godina, još ste dete, sa 80 ste adolescent, ako vas sa 90 neko pozove sa neba, zamolite ih da sačekaju da napunite 100 i da ćete onda razmotriti predlog”. Selo Ogimi je čak i za Okinavu jedinstveno. Ovo selo sa 3.500 stanovnika ima čak 6 stogodišnjaka. Stanovnica sela Ogimi, 100-godišnja Uši Okušima veruje da je ključ njenog dugog života “awamori”. Awamori je vino od pirinča koje se pravi u ovom selu, za koje Uši tvrdi da joj pomaže da zaspi. Ćerka g-đe Okušime, Kikue koja ima 74 godine, žali se da je majka tretira kao dete.

Ipak, mlađi stanovnici koji su se odselili sa Okinave i prihvatili ishranu i način života mesta na koje su se odselili, ne žive ni blizu toliko dugo kao njihovi zemljaci na Okinavi. Oko 100.000 Okinavljana je u imigraciji u Brazilu, gde se ishrana zasniva na “crvenom” (nedovoljno ispečenom) mesu i njihova očekivana prosečna starost je 64 godina (17 godina manje nego na Okinavi).

Pet ključnih uzroka dugovečnosti na Okinavi su genetika, ishrana, fizička aktivnost i uravnoteženost u stresnim situacijama.

Hrana na Okinavi

Na Okinavi se mnogo jede zrnevlja, ribe, povrđa i voća i malo mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Jedini mlečni proizvod koji stanovnici Okinave retko konzumiraju je jogurt. Hrana koju konzumiraju stanovnici Okinave je lako dostupna i u ostalim delovima sveta i sasvim je uobičajena za stanovnike Amerike ili Evrope, ali se ne koristi u dovoljnoj meri.

Soja. Tofu (sir od sojinog mleka) je jako popularna namirnica na Okinavi, gde ga mešaju sa morskim travama u nešto što se zove “mooi tofu”. Ishrana bogata sojom i sojinim proizvodima je poželjna, jer su zrna soje bogata flavonoidima – hranljivim materijama koja se koriste u borbi protiv raka dojke i prostate i srčanih oboljenja.

Riba. Okinavljani jedu mnogo ribe iz hladnih voda i to najčešće tunjevinu, skušu i losos. Ove ribe sadrže omega-3 masne kiseline koje umanjuju rizik od raka i srčanih oboljenja.

Recept sa Okinave – Poširani losos

Sastojci

- 1 supena kašika blagog (mild) maslinovog ulja
- 4 fileta lososa, svaki težine od 80 do 85 grama
- 2 češnja presovanog luka
- 1 supena kašika limunovog soka
- malo morske soli
- sveže samleven crni biber
- 2 supene kašike sitno iseckanog bosiljka
- 1 lovorov list
- 2 supene kašike paradajza sušenog na suncu, isušenog sitno iseckanog (izmerite posle sušenja i seckanja)
- 2 supene kašike parmezana
- 2 supene kašine borovo semena
- 20 gr prezli
- 8 dl tople vode

Vreme spremanja: oko 30 minuta

Priprema

1. Grejte maslinovo ulje u tiganju i pržite luk, na niskoj temperaturi dok ne postane staklast oko 30 sekundi
2. Umešajte borovo seme i prezle i kuvajte oko 2 minuta mešajući, dok se malo ne zapeče
3. Sklonite tiganj sa vatre i umešajte bosiljak, parmezan paradajz
4. Začinite sa biberom i morskom soli po želji i ovu smesu držite zagrejanu odvojeno
5. U veliki tiganj stavite limunov sok i lovorov list u 8 dl tople vodei zagrejte do ključanja. Potom stavite filete lososa u tiganj i kuvajte ih približno 8 minuta na tihoj i srednjoj vatri
6. Fileti moraju biti prekriveni toplom vodom. Ukoliko je potrebno dodajte vodu tokom kuvanja
7. Stavite po jedan lososov filet u tanjir i prelijte sa 1,5 supenom kašikom smese koju ste prethodno napravili

Za 30 minuta ste pripremili pravu večeru sa Okinave za četvoro. Prijatno!!!