U poslednjih nedelju dana sve češće se čuju komentari građana da im je banka podigla visinu rate za stambeni kredit. To i nije toliko neuobičajeno za kredit indeksirane u evrima ili švajcarskim francima, jer efektivne kamatne stope tih kredita zavise od kretanja EURIBOR-a, odnosno LIBOR-a. Međutim, u situaciji kada ove dve referentne evropske kamatne stope padaju, neverovatno je da kamatne stope u bankama rastu. Iz gore navedenog nameće se zaključak da banke povećavaju fiksni deo kamate. Korisnici stambenih kredita tvrde da nisu dobili informaciju od banke da je fiksni deo kamate podložan promenama. Ukoliko se ispostavi da je ovo tačno, banke čine ozbiljan prekršaj.

Kako su društvene mreže postale deo našeg života, nezadovoljstvo korisnika se sve češće demostrira na Facebook-u, najpopularnijoj društvenoj mreži. Za sada su na udaru korisnika Facebook-a dve banke u Srbiji – Banca Intesa i Piraeus banka. Korisnici stambenih kredita ovih banaka su otvorili grupe “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” i “Nezadovoljni korisnici stambenih kredita kod Piraeus banke“, čiji ukupan broj korisnika je 47. Ovaj broj i nije toliko veliki kada se u obzir uzme da je izdato preko 200 hiljada stambenih i kredita za adaptaciju, po podacima Udruženja banaka Srbije (UBS). Međutim, vest o otvaranju ovih grupa je prenelo nekoliko medija, što ne ide u prilog imidžu ove dve banke. Negativan “word of mouth” može loše da se odrazi na odnos ostalih klijenata i banke. Sa druge strane, čini se da su banke napravile vrlo nekorektan potez povećavajući iznos rate za kredit, jer su povećale fiksni deo kamate, koja je “nepromenljiva” i to u trenutku kada većina banaka u inostranstvu smanjuje kamate. Preko potrebno je da nadležne institucije ispitaju “slučaj podizanja iznosa rate za stambene kredite”, i da se stavi tačka na nekorektno poslovanje banaka (ukoliko su korisnici u pravu), odnosno na narušavanje poslovnog imidža banaka u javnosti (ukoliko je samo reč o hajci jednog broja nezadovoljnih korisnika).

Saveti za korisnike stambenih kredita

Narodna banka Srbije (NBS) predlaže da obratite pažnju na sledeće:

- U kojoj je valuti indeksiran kredit
- Da li je kredit sa varijabilnom (promenljivom) kamatnom stopom i čime je promena uslovljena (promenom referentnih kamatnih stopa LIBOR, EURIBOR ili rastom cena na malo);
- Da li je reč o vrsti kredita sa učešćem (5%, 10%, 20%), bez učešća, ili depozitom i na koji način to utiče na vašu ukupnu obavezu;
- Da li postoji obaveza osiguranja kredita kod osiguravajućih društava ili državnih agencija za osiguranje hipotekarnih kredita (uz osiguranje hipotekarnih kredita obično ide i niža kamatna stopa, kao i povoljniji uslovi otplate);
- Koje instrumente obezbeđenja je potrebno priložiti (menicu, hipoteku, trajni nalog za naplatu anuiteta, administrativnu zabranu, polisu osiguranja nekretnine vinkuliranu u korist banke i sl.);
- Da li je predviđena i pod kojim uslovima prevremena otplata kredita;
- Da li postoji mogućnost korišćenja počeka (grejs perioda – perioda u kom se plaća samo kamata, a ne i glavnica);
- Da li postoji mogućnost da više članova porodice učestvuje u otplati kredita;
- Da li je neophodan žirant i da li to može biti bračni drug, kao i koliko njegova primanja mogu biti opterećena.

Pored navedenih saveta NBS savetujemo Vam i:

- da pri potpisivanju ugovora sa bankom pažljivo pročitate Vaše obaveze i prava
- da se raspitate o uslovima uzimanja i otplate kredita u nekoliko banaka
- da zamolite bankarske službenike da Vam izračunaju okvirnu ratu kredita
- da ne uzimate kredit koji će Vas mnogo opteretiti
- da proverite visine bankarskih naknada i ostalih troškova

UPDATE: Jedan od nezadovoljnih korisnika stambenih kredita Banca Intesa i član grupe na Facebook-u “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” gostuje na blogu Svakodnevnica i objašnjava razlog stvaranja ove grupe.

Banke su počele sa odobravanjem subvencionisanih turističkih kredita za letovanje u Srbiji. Vlada Republike Srbije će subvencionisati ove kredite, kako bi pospešila očuvanje i otvaranje novih radnih mesta u turizmu i kako bi povećala priliv u budžet po osnovi poreza na dodatu vrednost. Nominalna kamatna stopa za ove kredite je 4,5 odsto na godišnjem nivou, a rok otplate je od 6 do 12 meseci.

Odobravanje ovih kredita su za sada javno objavile Komercijalna banka i UniCredit banka, ali će ove kredite odobravati i ostale banke u Srbiji. Efektivna kamatna stopa u UniCredit banci se kreće od 5,61 odsto.

Ukoliko se odlučite za uzimanje subvencionisanog turstičkog kredita u Komercijalnoj banci porodični sedmodnevni aranžman u hotelu “Mona” na Zlatiboru, po ceni od 50.540 dinara, može se otplatiti uz mesečnu ratu od 4.316 do 8.536 dinara, u zavisnosti od roka otplate.

Subvencionisani krediti za turističke aranžmane u Srbiji predstavljaju povoljan izvor finansiranja za letovanje, međutim postavlja se pitanje adekvatnosti ovih kredita, kada se zna da turistički aranžmani u Srbiji dostižu zaista visoke cene u letnjem periodu. Za većinu građana sinonim za letovanje je odlazak na more koji ne može da se finansira ovim kreditima. Visoke cene odmora turističkih destinacija u Srbiji su ponekad opravdane kvalitetom usluge koja se dobija, međutim i dalje taj kvalitet usluge ne može da se poredi sa popularnim letnjim destinacijama kao što su Grčka, Turska ili Bugarska.

Primera radi sedmodnevni aranžman na bazi polupansiona u Kladovu u hotelu Danube Aqua Star košta 23.990 dinara (oko 250 EUR). Za istu cenu može se letovati u većini grčkih letovališta 10 ili više dana (na bazi noćenja), uz trošak prevoza koji je uračunat u cenu.

Blog adriatalk.com je napravio istraživanje o troškovima otvaranja, održavanja i zatvaranja tekućeg računa za građane u bankama koje posluju u Srbiji.

Osnovni uslovi za otvaranje tekućeg računa su redovan priliv po osnovu zarada, penzija, stipendija, ugovora o delu, ugovora o otkupu i isporuci poljoprivrednih proizvoda. Moguće je otvoriti tekući račun ukoliko nemate redovan mesečni priliv, međutim tada nemate prava na pogodnosti, kao što su dozvoljeni minus, izdavanje platnih kartica itd.

U bankarskoj praksi je sve češće slučaj da se uz tekući račun kao osnovni proizvod nude i ostali proizvodi i usluge, pa smo tako svedoci prave borbe banaka u ponudi dodataka tekućem računu. Najčešće se kao dodatak tekućem računu javljaju debitne kartice, za koje banke neretko vezuju i sam tekući račun, zatime slede servisi elektronskog bankarstva, SMS servisi, krediti i dr.

Naše istraživanje je pokazalo da većina banaka ne naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa građanima. Jedina banka koja naplaćuje otvaranje dinarskog tekućeg računa je Volks banka, međutim ova banka jedina ne naplaćuje mesečno održavanje
računa.

Iznos naknade za mesečno održavanje tekućeg računa kreće se u rasponu od 20 do 780 dinara, što zavisi od nivoa usluge koje obuhvata mesečno održavanje. Podatak koji većina građana sazna tek kada ode do banke da zatvori tekući račun je da postoje naknade za gašenje tekućeg računa. Ove naknade se kreću od 100 do čak 1.500 dinara.

Građanima savetujemo da prilikom otvaranja tekućeg računa se informišu o tarifama naknada, i da biraju pakete usluga koje su im stvarno neophodne, kako se ne bi izlagali nepotrebnom trošku.

U tabeli 1 je prikazan uporedni prikaz naknada za otvaranje, održavanje i gašenje dinarskih tekućih računa za građane.

Tabela 1

U Srbiji posluje 34 banke, u kojima je zaposleno 32.000 bankara. Kako je bankarski sektor jedan od najrazvijenijih u Srbiji, zapitali smo se koliko bankara koristi društvene mreže. Kao reper smo uzeli društvenu mrežu Fejsbuk (Facebook), koja je i najpopularnija u Srbiji.

Ukupan broj profila iz Srbije je negde oko 800 hiljada, od toga je oko 51,5 odsto muškaraca i 48,5 žena. Najveći broj korisnika Facebook-a iz Srbije, čak 72,63 odsto, je starosti između 18 i 35 godina. U ovom starosnom segmentu je približno isti broj muškaraca (50,1%) i žena (49,9%).

Broj korisnika Facebook-a u Srbiji koji su zaposleni u bankama je 1054, što čini negde oko 3 odsto ukupnog broja bankara u zemlji. Najviše bankara na Facebook-u je zaposleno u Banca Intesa, skoro 9 odsto, što je bilo i očekivano s obzirom da je ovo jedina banka u Srbiji koja u svojoj ponudi ima rešenje za elektronsku trgovinu. Slede, ProCredit banka sa 7,79%, zatim Raiffeisen banka sa 7,7 odsto i Vojvođanska banka sa 7,22% profila, što predstavlja zanimljiv podatak imajući u vidu da su dve zadnje navedene banke jedne od retkih koje u svojoj ponudi imaju kartice namenjene isključivo plaćanju roba i usluga preko interneta.. Ostale banke su zastupljene sa znatno manjim brojem radnika koji imaju profil na najpopularnijoj društvenoj mreži u Srbiji.
Da bankari zaista često koriste Facebook u slobodno vreme, svedoči i postojanje grupe sa preko 590 članova koja nosi naziv “Najlepši i najzgodniji bankari Srbije”, ili kako je autor opisuje “Grupa najlepših, najzgodnijih i najmoćnijih bankara i njihovih lepotica”.

U tabeli 1 su dati podaci o broju korisnika Facebook-a u svakoj banci, kao i udeo u bankarskoj facebook populaciji svake banke.

Tabela 1

Banca Intesa	94	8,94
Procredit bank	82	7,79
Raiffeisen bank	81	7,70
Vojvođanska banka	76	7,22
Eurobank EFG	73	6,94
Komercijalna banka	65	6,18
Societe Generale banka Srbija	59	5,61
Alpha bank Srbija	58	5,51
Unicredit bank Srbija	45	4,28
Erste bank	44	4,18
Hypo Alpe-Adria-Bank	38	3,61
Piraeus bank	35	3,33
Aik banka	28	2,66
KBC banka	27	2,57
Volksbank Srbija	27	2,57
Agrobanka	26	2,47
Findomestic banka	26	2,47
Credy banka	24	2,28
Srpska banka	22	2,09
Banka Poštanska štedionica	21	2,00
OTP banka	20	1,90
NLB banka	16	1,52
Univerzal banka	14	1,33
Metals banka	13	1,24
Privredna banka Beograd	10	0,95
Meridian banka	9	0,86
Moskovska banka	6	0,57
Čačanska banka	5	0,48
Jubmes banka	5	0,48
Marfin banka	3	0,29
Opportunity bank	2	0,19

Grafički prikaz – Broj korisnika Fejsbuka po bankama (u %)

NAPOMENA: Da bi došli do broja korisnika Facebook-a iz Srbije, koji su zaposleni u bankarskom sektoru, koristili smo nekoliko metoda i molimo vas da ove podatke uzmete kao približne. Naime, jedan deo korisnika je odlučio da mesto zaposlenja ne popuni, pa su stoga ovi podaci približni i ne mogu se uzeti kao apsolutno tačni.

Krediti za likvidnost (kratkoročni)

Država daje dve milijarde dinara, a banke plasiraju 40 milijardi dinara kredita za likvidnost.

Uslovi:

- kamatna stopa do najviše 5,5% godišnje (EURIBOR 1m +3%)
- rok otplate do 12 meseci

Maksimalni iznosi kredita, koje korisnik kredita može ukupno ostvariti kod svih banaka, iznose:

- za preduzetničku radnju do 20.000 EUR
- za malo preduzeće (do 50 zaposlenih) do 50.000 EUR
- za srednje preduzeće (50 do 250 zaposlenih) do 500.000 EUR
- za veliko preduzeće (više od 250 zaposlenih) do 2.000.000 EUR

Krediti za investicije (dugoročni)

Struktura finansiranja

Fond za razvoj obezbeđuje 5 milijardi dinara za finansiranje 30% pojedinačnih kredita. Poslovne banke obezbeđuju 12 milijardi dinara za preostalih 70% pojedinačnih kredita, od čega 75% plasmana banke osigurava Garancijski fond.

Privredi će biti ukupno plasirano oko 17 milijardi dinara.

Uslovi

- ukupna kamatna stopa oko 6% godišnje ( EURIBOR 3m +4%)
- rok otplate od 3 do 5 godina
- period počeka od 6 do 12 meseci
- kredit se otplaćuje tromesečno nakon isteka perioda počeka

Maksimalni iznosi kredita, koje korisnik kredita može ukupno ostvariti kod svih banaka, iznose :

- za preduzetničku radnju do 30.000 EUR
- za malo preduzeće ( do 50 zaposlenih) do 200.000 EUR
- za srednje preduzeće (50 do 250 zaposlenih) do 1.500.000 EUR
- za veliko preduzeće (više od 250 zaposlenih) do 4.000.000 EUR

Uslov – očuvanje postojećeg nivoa zaposlenosti

Svi korisnici kredita za likvidnost i investicije moraju da održe najmanje isti broj zaposlenih tokom perioda korišćenja kredita u odnosu na prosečan broj zaposlenih koji su imali u poslednjem kvartalu 2008. godine.

Korisnik kredita je dužan da na polovini perioda korišćenja kredita, kao i mesec dana pre isteka roka korišćenja kredita dostavi Fondu “OD” obrazac overen od strane Poreske uprave za period korišćenja kredita, kao i za poslednji kvartal 2008. godine.

Šta se smatra smanjenjem broja zaposlenih:

- Otpuštanje radnika zaposlenih na neodređeno vreme
- Otpuštanje radnika zaposlenih na određeno vreme duže od 1 godine

Šta se ne smatra smanjenjem broja zaposlenih:

- Bolovanje preko 30 dana
- Porodiljsko bolovanje
- Odlazak u penziju
- Smrtni slučaj

Sporazumni raskid radnog odnosa

- Otpuštanje radnika zaposlenih na određeno vreme kraće od 1 godine
- Služenje vojnog roka
- Zahtev za neplaćeno odsustvo

Kontrola

Kontrolu održavanja broja zaposlenih vršiće Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za razvoj. Kontrolu namenskog korišćenja kredita obavljaće Poreska uprava.

Ukoliko Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za razvoj utvrde da je došlo do smanjenja broja zaposlenih:

Krediti za likvidnost – Fond će dati nalog banci da obračuna i naplati iznos subvencionisane kamate od korisnika kredita za ceo period korišćenja kredita, a banka može nastaviti da obračunava tržišnu kamatu za tu vrstu kredita, a u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Krediti za investicije – Fond i banka će obračunati kamatu u skladu sa Programom za 2009. godinu, odnosno sa svojom poslovnom politikom respektivno, za ceo period korišćenja kredita.

Fond za razvoj će podnositi nedeljne izveštaje Ministarstvu ekonomije i Ministarstvu finansija. Ministarstvo ekonomije će kvartalno (ili češće – po potrebi) izveštavati Vladu.

Potrošački krediti za građane

Država izdvaja 1 milijardu dinara, a banke plasiraju 20 milijardi dinara za kredite i finansijski lizing za kupovinu domaćih proizvoda:

- Automobila;
- Poljoprivredne mehanizacije;
- Nameštaja i podnih obloga;
- Kućnih aparata.

Uslovi:

- Fiksna kamatna stopa 4,5% godišnje za kragujevački Punto (Zastava 10) i do 6% godišnje za ostale proizvode
- Rok otplate 5 do 7 godina za automobile i do 5 godina za ostale proizvode

Procedura:

Klijent podnosi Banci zahtev za kredit uz profakturu od prodavca, gde je jasno naznačeno da je roba proizvedena u Srbiji.

Klijent u roku od 30 dana od dana puštanja sredstava dostavlja Banci kopiju fiskalnog računa i garanciju za kupljene proizvode (čime se dokazuje da je roba proizvedena u Srbiji).

Kredite uz subvenciju države od danas (23.02.2009.) odobrava 18 banaka i 3 lizing kuće, koliko ih je za sada ušlo u program subvencioniranja. Radi se o kreditima za privredu i građane sa praktično duplo nižim kamatnim stopama od uobičajenih, koje do realnog iznosa kamatne stope subvencioniše država. Da podsetimo, subvencionisani krediti su rezultat paketa mera Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji.

Program mera se zasniva na aktiviranju značajnog kreditnog potencijala banaka, uz minimalna budžetska sredstva (3 milijarde dinara iz budžetskog razdela Ministarstva ekonomije i 5 milijardi dinara iz Fonda za razvoj).

Kreditni zahtevi se podnose poslovnim bankama koje ih odobravaju na osnovu svoje poslovne politike i procene rizika.

Ovim merama Vlada će stimulisati banke da odobre 77 milijardi dinara kredita sa upola nižim kamatnim stopama u odnosu na sadašnje (tržišne).

Vlada će domaćoj privredi obezbediti dodatnih 45 milijardi dinara iz inostranih kreditnih linija (EIB, EBRD, KfW…), što čini ukupan finansijski paket od 122 milijarde dinara (oko 1,3 milijarde eura).

Pretpostavlja se da će ovaj paket mera pomoći bankama da poboljšaju plasmane, a korisnicima kredita omogućiti značajno jeftinije zaduživanje.

Odobravaće se kratkoročni krediti za likvidnost preduzeća, dugoročni investicioni krediti za pravna lica i potrošaki krediti za građane.

Potrošačkim kreditima će moći da se finansira nabavka automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga i kućnih aparata.

Ovim potrošačkim kreditima će moći da se finansira i kupovina Zastave 10, po povlašćenim uslovima. Omogućena je kupovina 500 vozila Zastava 10, dok će sredinom marta početi i finansiranje Fiat Punta iz proizvodnih pogona Zastave.

Primer – kredit za Punto/Z10, bez učešća

Zastava 10 – osnovni model (benzinski motor, EURO 4, 1.2, 44kw, 5 vrata).

Cena 6.999 EUR (sa PDV-om).

ROK OTPLATE          RATA
Kredit na 7 godina     97 EUR
Kredit na 5 godina     130 EUR

Zastava 10 – “ful” model (benzinski motor, EURO 4, 1.2, 44kw, 5 vrata, klima, ABS+EBD, električni podizači, centralna brava).

Cena 9.150 EUR (sa PDV-om).

ROK OTPLATE              RATA
Kredit na 7 godina     127 EUR
Kredit na 5 godina     170 EUR