Linux fondacija, zadužena za razvoj Linux kernela, je danas objavila da će svojim korisnicima ponuditi brendirane Visa kreditne kartice. Ove kreditne kartice su namenjene svima onima koji žele da podrže aktivnosti Linux fondacije i da izraze svoje opredeljenje za Linux. Blog TechCrunch je preneo izjavu Džima Zemlina, izvršnog direktora Linux fondacije, u kojoj on kaže “da ljudi doprinose razvoju linux kernela na mnogo načina, a sada imaju priliku da identifikuju sebe kao pristalice, tako što će nositi “Tux-a” u džepu”. Kao što ste mogli i da prepostavite na kartici se nalazi pingvin, maskota Linux-a, po imenu Tux. Naravno, sa svim ovim ruku pod ruku ide i finansijska korist za Linux fondaciju.

Linux fondacija je u partnerstvu sa CardPartner-om osmislila ovu kreditnu karticu, dok će distribucija biti poverena UMB banci. Za svaku aktiviranu karticu fondacija će dobiti 50 USD i procenat od svake transakcije načinjene ovom karticom. Sva sredstva koja se budu skupila Linux fondacija će koristiti za sponzorisanje događaja i okupljanja comunnity-ja okupljenog oko linux-a i za sponzorisanje nagradnih putovanja za članove community-a. U Linux fondaciji se nadaju da će sponzorisanje putovanja ubrzati inovacije i popravljanje Linux kernela od strane volontera.

Linux-ove brendirane Visa Platinum kartice će svojim imaocima omogućiti da skupljanjem poena dođu do besplatne robe, avionskih karata i shopping-a u više od stotinu online i offline radnji.

Druge bitne osobine ove kartice su:

- Bez godišnje članarine
- 0% kamate na kupovine i transfere toko prvih 6 meseci korišćenja kartice
- Zaštita kupovine
- Bez odgovornosti za zaštitu neovlašćenje kupovine
- Hitna zamena novca i kartice
- Izveštavanje o izgubljenoj ili ukradenoj kartice
- 24 časovna asistencija na putu
- Garantni menadžment servis
- Zamena izgubljenog prtljaga

Trenutno, VIsa Platinum kreditna kartice je dostupna samo u SAD, ali će u naredni mesecima biti dostupna i stanovnicima drugih zemalja.

Nameće se zaključak da osim, osećaja pripadnosti ova kartica će svojim imaocima pružiti i veliki broj pogodnoti i besplatnih proizvoda i usluga, te je kao takva vredna pažnje ne samo zbog simpatičnog pingvina Tux-a na njoj, nego i po svojim karakteristikama.

Krajem prošle godine na tech blogu TechCrunch je najavljen novi operativni sistem za netbook računare – Jolicloud (Džoliklaud).

Razvoj Jolicloud-a je pokrenuo Tariq Krim, osnivač personalizovanog servisa Netvibes.com. Instalacija Jolicloud-a će biti vrlo jednostavna, potrebno je samo preuzimanje ove linuks distribucije sa interneta, koja će obrisati prethodni operativni sistem i biti spremna za rad u vrlo kratkom vremenskom periodu. Korisnički interfejs je sličan onom na iPhone-u sa velikim ikonama koje sumnogo uočljivije na malom ekranu, navigacija je vrlo jednostavna, ali se ne izdvaja preterano od nekih ranijih distribucija namenjenih netbook-ovima. Jolicloud će podržavati ekrane osetljive na dodir, na kojima će posebno doći do izražaja korisnost velikih ikonica. Gore pomenuti Majkl Arington (osnivač TechCrunch bloga) je ispustio činjenicu da korisnički intefejs Jolicloud-a više podseća na Ubuntu-ov Netbook Remix nego na iPhone, što naravno ne znači da će Jolicloud biti baziran na Ubuntu linuksu.

Još uvek nema puno infomacija o svim funkcionalnostima koje će Jolicloud ponuditi, međutim stiče se utisak da će akcenat biti stavljen na web aplikacije i da neće biti ponuđeno mnogo opcija za korišćenje ovog operativnog sistema u desktop mode-u. Na ovo navodi i sam naziv, pa će tako Jolicloud verovatno biti optimizovan za “cloud computing”. Cloud computing predstavlja koncept po kom se sve operacije na računaru sele na web, od obrade teksta i slika do čuvanja fajlova i gledanja filmova. Ovim predviđanjima ide u prilog izjava Tarika Krima, osnivača Jolicloud-a da je “ovo operativni sistem napravljen za Fejsbuk generaciju” i da “je internet postao deo života ljudi, pa zašto im ne obezbediti OS koji prati ovaj trend”.

Sam Jolicloud je dizajniran da omogući jednostavan pristup onlajn aplikacijama kao što su: Meebo (online instant mesenžer), Google Docs (onlajn paket aplikacija sličan Microsoft Office-u), Joost (web televizija), i Skype. Najavljeno je i otvaranje third-party programa koji će omogućiti kreiranje aplikacija od strane korisnika za ovaj operativni sistem.

Pariska kompanija koja stoji iza ovog projekta je vrlo škrta na informacijama i demonstracijama novog operativnog sistema, pa tako na sajtu Jolicoud-a postoji samo poziv za ostavljanje e-mail adrese, preko koje ćete biti pozvani da testirate “private beta” verziju Jolicloud-a. Osim jednog screenshota i najava na twitter.com, ne postoje nikakve informacije, kada će zapravo Jolicloud ući u beta verziju i biti dostupan korisnicima.