U ovom postu ćemo pokušati da objasnimo i približimo ciklus finansiranja startup kompanija na web-u. U osnovi ovaj model nije vezan samo za web kompanije, ali je naš fokus upravo na njima. Napominjemo da je ovo uopšteni prikaz ciklusa finansiranja jedne startup kompanije.

Ceo ciklus se odvija u 4 velike faze finansiranja (donja slika):

1. Početni kapital (Seed capital)
2. Rana faza (Early stage)
3. Kasna faza (Later stage)
4. Inicijalna javna ponuda (IPO)
4.1. Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Početni kapital (seed capital)

Seed kapital je inicijalna investicija u posao i najčešće je to vlastiti novac osnivača startup-a. U ovoj fazi izvori finansiranja mogu da budu i Angel investitori i prijatelji, porodica i budale (FFF – Friends, family and fools). Iako grubo zvuči naziv za FFF grupu je potpuno adekvatan, jer u ovoj ranoj fazi bez opipljivog poslovnog modela, novac u startup mogu da ulože jedino porodica i prijatelji (koji vas poznaju i veruju u vas) i budale (individualni investitori koji prihvataju ogroman rizik, pa se svrstavaju u budale). Više od 90 odsto kompanija nikada ne dođu do sledeće faze finansiranja.

U ovoj fazi je vrlo bitno što pre doći do break even tačke (tačke u kojoj su prihodi i rashodi kompanije jednaki). Dakle, prvi korak je dostići break even, što samo po sebi nije dovoljno za opstanak i sledeću fazu finansiranja. Naravno ovi koraci se ne odnose na specifične situacije, kao što je bio “dot com boom” ili slučajeve Facebook-a, Twitter-a i sličnih servisa u koje su investitori ulagali novac zbog velikog broja korisnika računajući na buduću vrednost kompanije, a ne na trenutnu situaciju.

Ukoliko ste preživeli seed fazu, uspešniji ste od preko 90 odsto kompanija koje su započele posao kad i vi. Sada ste spremni da podignete kompaniju na sledeći nivo, odnosno da prikupite veća sredstva za razvoj kompanije.

Rana faza (Early stage)

Ova faza finansiranja zavisi od tipa i razvijenosti kompanije, kao i od okolnosti u kojima se kompanija nalazi i možemo je podeliti u 2 runde finansiranja. Bitno je napomenuti da u toku ove ali i Kasne faze u svakom trenutku može doći do preuzimanja, spajanja ili strateških alijansi. Sve u cilju obezbeđenja rasta i razvoja kompanije.

U ovoj fazi finansiranja je bitno privlačenje Venture Capital (VC) investitora, koji su spremni da investiraju gotov novac u zamenu za manjinski udeo u kompaniji. Osim gotovog novca, od VC kompanija se očekuje i da pomognu startup u koji su investirali i svojom ekspertizom na odrećenim poljima, vitalnim za useh kompanije. U ovoj fazi se očekuje ubrzan rast i razvoj kompanije.

Kasna faza (Later stage)

U kasnoj fazi finasiranja su i dalje aktivni VC investitori koji obezbeđuju priliv investicija za dalji razvoj, a zauzvrat dobijaju udele u kompaniji po istom principu kao i u ranoj fazi. U ovoj fazi se otvaraju i neke nove mogućnosti kao što je Mezzanine finansiranje. Mezzanine finansiranje predstavlja “hibridno finansiranje” koje je u osnovi finansiranje dugom, ali za razliku od klasičnog bankarskog kredita, nisu potrebna brojna sredstva obezbeđenja, ne vrši se stroga procena vrednosti firme i vreme odobravanja je kraće. Ovaj tip finansiranja je često vrlo skup (skuplji od bankarskih kredita), jer su uslovi za dobijanje mnogo fleksibilniji. Ukoliko kompanija nije u stanju da na vreme vrati celokupni dug, investitor konvertovanja duga u vlasnički udeo ili udeo u kapitalu.

Inicijalna javna ponuda (IPO)

IPO predstavlja izlazak kompanije na tržište kapitala (berzu) i finansiranje budućeg razvoja novcem dobijenim od velikog broja individualnih investitora. U ovoj fazi kompanija je stabilna, profitabilna i ima velike izglede za još veći rast i razvoj.

Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Sekundarna emisija predstavlja novu emisiju hartija od vrednosti posle izlaska komoanije na tržište kapitala.

Facebook je ove godine dokazao da može da unovči veliku bazu korisnika, iako su mnogi sumnjali u to. Polovinom septembra ove godine, pojavila se vest da je Facebook prešao brojku od 300 miliona korisnika i da je su od tog trenutka njihovi novčani tokovi pozitivni. Veliki preokret u profitabilnosti Facebook-a je doneo njihov novi sistem za oglašavanje – Facebook Ads. Sistem nudi mogućnost uskog targetiranja, što pruža veću dodatnu vrednost oglašivačima. Pa tako, ukoliko želite da reklamirate lokalni restoran srpske nacionalne kuhinje u Čikagu, Facebook Ads vam pruža mogućnost da podesite oglase tako da se prikazuju samo našim iseljenicima u Čikagu koji uživaju u jelima iz domovine. Uz sve to, Facebook Ads vam pruža i približnu procenu koliko takvih korisnika je moguće targetirati preko Facebook-a. Facebook Ads mnogi nazivaju i najbolju oglašivački sistem posle Google AdWords.

Međutim, strmoglavi rast profita društvene mreže Facebook, prate i kontroverze. Naime, ovog vikenda je na popularnom blogu TechCrunch, objavljen post pod nazivom “Scamville: The Social Gaming Ecosystem Of Hell“, koji govori i o tamnim stranama zarade Facebook-a. Autor teksta Majkl Arington (inače osnivač TechCrunch-a), je izneo nekoliko svojih stavova koji se tiču reklamiranja velikih igrica koje su preplavile Facebook, čime je indirektno “potkačio” i ovu društvenu mrežu. Radi se o tome, da pojedine oglašivačke mreže, specijalizovane za oglašavanje preko onlajn društvenih igara, kao i same kompanije koje se bave pravljenjem ovakvih igara, serviraju oglase koji nude korisnicima besplatni virtualni novac (u ovim igrama je moguće brže napredovati ili olakšati igranje, ukoliko se poseduje virtualni novac, koji se plaća pravim novcem). Kako bi dobili ovaj “besplatan” virtualni novac, korisnici zauzvrat ispunjavaju ankete i kvizove, čije rezultate dobijate ako pošaljete SMS na navedeni broj u oglasu. Problem je u tome što slanjem tog SMS-a ste se prijavili za pretplatu od nekih 10-tak dolara na mesečnom nivou, za koju niste znali ni da je aktivirana. Tako da ste praktično “besplatni virtualni novac” platili mnogo više nego da ste ga kupili.

Majkl Arington optužuje Facebook, ali i ostale društvene mreže, da ne žele da spreče ovakve prevare korisnika, iako su u mogućnosti da to urade. Facebook, čak ima pravila protiv ovakvih akcija, međutim ne primenjuje ih na velikim igračima.

Pitate se: zašto Facebook rizikuje svoju reputaciju? Odgovor je: Zbog novca naravno. Velike kompanije koje se bave igrama na društvenim mrežama (kao što je Zynga), veliki deo ovog novca (zarađenog vrlo sumnjvim radnjama, čak neetičkim) vraća Facebook-u i drugim društvenim mrežama kroz reklamiranje. Neke paušalne procene su da najveći “publisher” ovih igara “Zynga” plaća reklamiranje na Facebook i do 50 miliona dolara godišnje.

U ovom postu ćemo pokušati da damo par saveta kako uspešno koristiti Twitter u poslovne svrhe. Ovi saveti će vam pomoći da počnete da koristite Twitter u poslovne svrhe bilo da posedujete lokalni restoran ili nacionalnu kompaniju. Pa da počnemo.

1. Ne spamujte follower-e

Prvi savet koji važi za sve bez izuzetka je: koristiti Twitter u poslovne svrhe je dobro, ali spamovati korisnike nije. Ovo se posebno odnosi na slanje direktnih poruka. Spisak follower-a nije vaša mailing lista. Potrebno je razumeti razloge zašto vas vaši follower-i uopšte prate, kako bi zadržali ali i uvećali broj follower-a. Ukoliko vaši twitt-ovi ne sadrže korisne informacije za vaše follower-e, jednostavno ćete ostati bez njih. Samo zadovoljan follower je potencijalna kupac/korisnik vaših usluga.

2. Odnosite se prema follower-ima kao prema klijentima sa kojima imate direktan kontakt

Vrlo bitno je tretirati ljude koji vas prate na twitter-u, u potpunosti isto kao što tretirate klijente i potencijalne klijente u direktnom kontaktu. Twitter nije toliko različit od direktne prodaje.

3. Napravite korisnu profil stranicu

Obavezno popunite Bio odeljak u profilu. Navedite ime vaše kompanije, zvaničnu web stranicu i ubacite kratak opis za one koji se prvi put sreću sa vašom kompanijom. Ukoliko ne popunite ove podatke korisnici će misliti da ste još jedan od cyber squatter-a koji su samo uzeli naziv kompanije, a nisu u direktnoj vezi sa istom. Postavite custom brendiranu temu na vaš profil koja će sadržati vaš logo i vaše boje.

4. Komunicirajte sa follower-ima

Twitter je odlična alatka za instant feedback o vašim proizvodima i uslugama. Uđite u aktivnu interakciju sa follower-ima, diskutujte sa njima, pomozite im da vas dožive ne kao kompaniju, već kao jednog od njih.

5. Izbegavajte “zvaničnu” komunikaciju

U komunikaciji sa follower-ima koristite opušten i prijateljski ton. Ne zaboravite naš cilj je da budemo jedni od njih, a ne kompanija koja komunicira sa distance sa svojim klijentima.

6. Retweet-ujte vaše korisnike

Ukoliko je nečiji tweet adresiran na vašu kompaniju ili govori o vama i o vašim proizvodima i uslugama, obavezno ga retweetujte i podelite sa ostalim follower-ima. Tako se stvara dobra karma izmedju vas i vaših “pratilaca”.

7. Evangelizujte vaše follower-e

Neka Vaši follower-i budu vaši propovednici. Motivišite ih da pričaju o vama da tweet-uju vaše linkove, da šire glas o vašoj kompaniji. Follower-e možete motivisati deljenjem kupona preko twitter-a, odobravanjem specijalnih popusta najlojalnijim follower-ima, pravljenjem tweet up-ova za vaše follower-e. Napravite od vaših follower-a pleme, a od vaše kompanije člana tog plemena.

Linux fondacija, zadužena za razvoj Linux kernela, je danas objavila da će svojim korisnicima ponuditi brendirane Visa kreditne kartice. Ove kreditne kartice su namenjene svima onima koji žele da podrže aktivnosti Linux fondacije i da izraze svoje opredeljenje za Linux. Blog TechCrunch je preneo izjavu Džima Zemlina, izvršnog direktora Linux fondacije, u kojoj on kaže “da ljudi doprinose razvoju linux kernela na mnogo načina, a sada imaju priliku da identifikuju sebe kao pristalice, tako što će nositi “Tux-a” u džepu”. Kao što ste mogli i da prepostavite na kartici se nalazi pingvin, maskota Linux-a, po imenu Tux. Naravno, sa svim ovim ruku pod ruku ide i finansijska korist za Linux fondaciju.

Linux fondacija je u partnerstvu sa CardPartner-om osmislila ovu kreditnu karticu, dok će distribucija biti poverena UMB banci. Za svaku aktiviranu karticu fondacija će dobiti 50 USD i procenat od svake transakcije načinjene ovom karticom. Sva sredstva koja se budu skupila Linux fondacija će koristiti za sponzorisanje događaja i okupljanja comunnity-ja okupljenog oko linux-a i za sponzorisanje nagradnih putovanja za članove community-a. U Linux fondaciji se nadaju da će sponzorisanje putovanja ubrzati inovacije i popravljanje Linux kernela od strane volontera.

Linux-ove brendirane Visa Platinum kartice će svojim imaocima omogućiti da skupljanjem poena dođu do besplatne robe, avionskih karata i shopping-a u više od stotinu online i offline radnji.

Druge bitne osobine ove kartice su:

- Bez godišnje članarine
- 0% kamate na kupovine i transfere toko prvih 6 meseci korišćenja kartice
- Zaštita kupovine
- Bez odgovornosti za zaštitu neovlašćenje kupovine
- Hitna zamena novca i kartice
- Izveštavanje o izgubljenoj ili ukradenoj kartice
- 24 časovna asistencija na putu
- Garantni menadžment servis
- Zamena izgubljenog prtljaga

Trenutno, VIsa Platinum kreditna kartice je dostupna samo u SAD, ali će u naredni mesecima biti dostupna i stanovnicima drugih zemalja.

Nameće se zaključak da osim, osećaja pripadnosti ova kartica će svojim imaocima pružiti i veliki broj pogodnoti i besplatnih proizvoda i usluga, te je kao takva vredna pažnje ne samo zbog simpatičnog pingvina Tux-a na njoj, nego i po svojim karakteristikama.

Grupa grčkih osnivača OpenCoffee-ja, web preduzetnika i venture investitora je osnovala Openfund, čiji je cilj investiranje u preduzetnike sa inovativnim i svežim idejama širom jugoistočne Evrope. Tip investicije koje Openfund obezbeđuje je “seed” investicija, odnosno investicija za započinjanje razvoj inovativnih aplikacija i inkorporiranje. Ovaj fond će finansirati isključivo web projekte.

Openfund će investirati u najviše 5 web startup kompanija po rundi, i obezbediće od 20.000 do 30.000 evra za svakog preduzetnika, što je praktično dovoljno za osnivanje kompanije i prva 4 meseca nesmetanog rada na projektu. Openfund će za ovu investiciju ulaziti u vlasničku strukturu novoonovane kompanije sa najviše 20 procenata vlasničkog udela. Veoma bitna činjenica je i da osim novčane pomoći izabrani preduzetnici će imati i besplatnu savetodavnu pomoć Openfund-a, posebno oko pravnih i poreskih procedura. Praktično preduzetnici će biti oslobođeni svih onih stvari koje odvraćaju pažnju od samog projekta tokom prvih meseci rada na projektu.

Openfund okuplja grupu grčkih stručnjaka u različitim oblastima, sa vrlo impresivnim biografijama u tehnološkim, finansijskim i konsultantskim kompanijama. Kako se navodi na popularnom blogu TechCrunch, country menadžeri Google-a i Microsoft-a za Grčku su takođe deo ovog fonda.

Prva runda finansiranja je već počela, a u donjem delu teksta možete videti raspored i datume aktivnosti tokom ove prve runde.

- Poziv za aplikacije – otvoren do 30.09.2009. godine
- Evaluacija i selekcija – od 01.10. do 15.11.2009. godine
- Finansiranje počinje 01.12.2009. godine
- Sledeći poziv za aplikaciej od 01.12.2009. godine

Ukoliko imate zanimljivu ideju i mogućnost da je sprovedete u delo, a nedostaje Vam novac i podrška, konkurišite za seed finansiranje Openfund-a na adresi: www.theopenfund.com.

Imate priliku da pratite konferenciju Startup 2009 koja se održava u Njujorku. U toku konferencije organizovan je nadmetanje startup kompanija za promociju projekta i novčanu nagradu od 50.000 američkih dolara. Organizatori konferencije su Silicon Alley Insider i Stern škola Biznisa na Njujorškom Univerzitetu, uz podršku sponzora General Catalyst Partners.

Program konefrencije obuhvata 10 startup kompanija koje će imati prezentacije u nadmetanju za nagradu od $50.000, zatim prezentacije Džejsona Kalkanisa i Džona Batelea, koji su imali velike kompanije, koje su propale, da bi posle toga napravili nove kompanije veće i jače od prethodnih. Konferencija će hostovati i dva panela “Kako sakupiti gomilu para na lošem tržištu” i “10 najvećih grešaka kompanija koje obećavaju”. Uživajte u LIVE prenosu konferencije.

U poslednjih nedelju dana sve češće se čuju komentari građana da im je banka podigla visinu rate za stambeni kredit. To i nije toliko neuobičajeno za kredit indeksirane u evrima ili švajcarskim francima, jer efektivne kamatne stope tih kredita zavise od kretanja EURIBOR-a, odnosno LIBOR-a. Međutim, u situaciji kada ove dve referentne evropske kamatne stope padaju, neverovatno je da kamatne stope u bankama rastu. Iz gore navedenog nameće se zaključak da banke povećavaju fiksni deo kamate. Korisnici stambenih kredita tvrde da nisu dobili informaciju od banke da je fiksni deo kamate podložan promenama. Ukoliko se ispostavi da je ovo tačno, banke čine ozbiljan prekršaj.

Kako su društvene mreže postale deo našeg života, nezadovoljstvo korisnika se sve češće demostrira na Facebook-u, najpopularnijoj društvenoj mreži. Za sada su na udaru korisnika Facebook-a dve banke u Srbiji – Banca Intesa i Piraeus banka. Korisnici stambenih kredita ovih banaka su otvorili grupe “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” i “Nezadovoljni korisnici stambenih kredita kod Piraeus banke“, čiji ukupan broj korisnika je 47. Ovaj broj i nije toliko veliki kada se u obzir uzme da je izdato preko 200 hiljada stambenih i kredita za adaptaciju, po podacima Udruženja banaka Srbije (UBS). Međutim, vest o otvaranju ovih grupa je prenelo nekoliko medija, što ne ide u prilog imidžu ove dve banke. Negativan “word of mouth” može loše da se odrazi na odnos ostalih klijenata i banke. Sa druge strane, čini se da su banke napravile vrlo nekorektan potez povećavajući iznos rate za kredit, jer su povećale fiksni deo kamate, koja je “nepromenljiva” i to u trenutku kada većina banaka u inostranstvu smanjuje kamate. Preko potrebno je da nadležne institucije ispitaju “slučaj podizanja iznosa rate za stambene kredite”, i da se stavi tačka na nekorektno poslovanje banaka (ukoliko su korisnici u pravu), odnosno na narušavanje poslovnog imidža banaka u javnosti (ukoliko je samo reč o hajci jednog broja nezadovoljnih korisnika).

Saveti za korisnike stambenih kredita

Narodna banka Srbije (NBS) predlaže da obratite pažnju na sledeće:

- U kojoj je valuti indeksiran kredit
- Da li je kredit sa varijabilnom (promenljivom) kamatnom stopom i čime je promena uslovljena (promenom referentnih kamatnih stopa LIBOR, EURIBOR ili rastom cena na malo);
- Da li je reč o vrsti kredita sa učešćem (5%, 10%, 20%), bez učešća, ili depozitom i na koji način to utiče na vašu ukupnu obavezu;
- Da li postoji obaveza osiguranja kredita kod osiguravajućih društava ili državnih agencija za osiguranje hipotekarnih kredita (uz osiguranje hipotekarnih kredita obično ide i niža kamatna stopa, kao i povoljniji uslovi otplate);
- Koje instrumente obezbeđenja je potrebno priložiti (menicu, hipoteku, trajni nalog za naplatu anuiteta, administrativnu zabranu, polisu osiguranja nekretnine vinkuliranu u korist banke i sl.);
- Da li je predviđena i pod kojim uslovima prevremena otplata kredita;
- Da li postoji mogućnost korišćenja počeka (grejs perioda – perioda u kom se plaća samo kamata, a ne i glavnica);
- Da li postoji mogućnost da više članova porodice učestvuje u otplati kredita;
- Da li je neophodan žirant i da li to može biti bračni drug, kao i koliko njegova primanja mogu biti opterećena.

Pored navedenih saveta NBS savetujemo Vam i:

- da pri potpisivanju ugovora sa bankom pažljivo pročitate Vaše obaveze i prava
- da se raspitate o uslovima uzimanja i otplate kredita u nekoliko banaka
- da zamolite bankarske službenike da Vam izračunaju okvirnu ratu kredita
- da ne uzimate kredit koji će Vas mnogo opteretiti
- da proverite visine bankarskih naknada i ostalih troškova

UPDATE: Jedan od nezadovoljnih korisnika stambenih kredita Banca Intesa i član grupe na Facebook-u “Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banca-e Intesa” gostuje na blogu Svakodnevnica i objašnjava razlog stvaranja ove grupe.

Banke su počele sa odobravanjem subvencionisanih turističkih kredita za letovanje u Srbiji. Vlada Republike Srbije će subvencionisati ove kredite, kako bi pospešila očuvanje i otvaranje novih radnih mesta u turizmu i kako bi povećala priliv u budžet po osnovi poreza na dodatu vrednost. Nominalna kamatna stopa za ove kredite je 4,5 odsto na godišnjem nivou, a rok otplate je od 6 do 12 meseci.

Odobravanje ovih kredita su za sada javno objavile Komercijalna banka i UniCredit banka, ali će ove kredite odobravati i ostale banke u Srbiji. Efektivna kamatna stopa u UniCredit banci se kreće od 5,61 odsto.

Ukoliko se odlučite za uzimanje subvencionisanog turstičkog kredita u Komercijalnoj banci porodični sedmodnevni aranžman u hotelu “Mona” na Zlatiboru, po ceni od 50.540 dinara, može se otplatiti uz mesečnu ratu od 4.316 do 8.536 dinara, u zavisnosti od roka otplate.

Subvencionisani krediti za turističke aranžmane u Srbiji predstavljaju povoljan izvor finansiranja za letovanje, međutim postavlja se pitanje adekvatnosti ovih kredita, kada se zna da turistički aranžmani u Srbiji dostižu zaista visoke cene u letnjem periodu. Za većinu građana sinonim za letovanje je odlazak na more koji ne može da se finansira ovim kreditima. Visoke cene odmora turističkih destinacija u Srbiji su ponekad opravdane kvalitetom usluge koja se dobija, međutim i dalje taj kvalitet usluge ne može da se poredi sa popularnim letnjim destinacijama kao što su Grčka, Turska ili Bugarska.

Primera radi sedmodnevni aranžman na bazi polupansiona u Kladovu u hotelu Danube Aqua Star košta 23.990 dinara (oko 250 EUR). Za istu cenu može se letovati u većini grčkih letovališta 10 ili više dana (na bazi noćenja), uz trošak prevoza koji je uračunat u cenu.

Recesija je sada i zvanično pogodila tržište online oglašavanja. Ovaj deo tržišta je poslednji pogođen, a predviđanja su da će se prvi i oporaviti. Međutim, izvesno je da je sektor internet oglašavanja u recesiji. Četiri najveće kompanije za onlajn oglašavanje – Gugl, AOL, Jahu i Majkrosoft su objavile svoje finansijske izveštaje za prvi kvartal 2009. godine. Ukupan prihod od internet reklamiranja koji su ove četiri kompanije ostvarile u prvom kvartalu ove godine je 7,9 milijardi dolara, što predstavlja pad od 7 pocenata u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.

Prihodi od oglašavanja na internetu slabe već dva kvartala, međutim ovo je prvi kvartal da su ispod nivoa pihoda od prethodnog kvartala. S obzirom na to da je tržište onlajn reklamiranja u padu, može se reći da je recesija zahvatila i ovaj sektor. Sa druge strane, padovi ovog sektora u odnosu na ostale sektore reklamiranja su prilično mali. Od oglašavanja na internetu se očekuje da se vrlo brzo oporavi, ali nije realno očekivati oporavak pre zadnjeg kvartala ove godine. Predviđanja nisu stoprocentno egzaktna, ali se očekuje da će tržište onlajn reklamiranja živnuti pred božićne praznike, kada se kompanije tradicionalno mnogo reklamiraju.

Kompanije su srezale svoje budžete za reklamiranje i većina neće ići u intezivnu kampanju u svim medijima (TV, Štampani mediji, Outdoor, Internet), već se orjentisati na jeftinije medije, odnosno one čiji efekat je merljiviji. U praksi ovo znači da će internet zauzeti procentualno veći udeo u budžetima za reklamiranje nego ranijih godina, ali to neće uticati značajno na rast prihoda od internet oglašavanja, jer kako smo naveli budžeti za reklamiranje će biti značajno smanjeni.

Svinjski grip, opaka bolest koja se širi neverovatnom brzinom, je centralna tema u celom svetu. Dok se veliki deo sveta bori protiv ove bolesti, neki pokušavaju da zarade na njoj. Najveću zaradu od svinjskog gripa će imati farmaceutske kompanije, poput kompanije Roche, koja proizvodi Tamiflu, lek za ptičji grip za koga se veruje da je delotvoran i u slučaju svinjskog gripa. Međutim, svinjski grip su za svoju promociju iskoristile brojne druge kompanije, koje nisu farmaceutske ili medicinske.

Na sajtu spreadshirts.com možete naći celu kolekciju majica inspirisanih pandemijom svinjskog gripa u nastajanju. Poznati sajt za online igrice heyzap.com je započeo viralnu kampanju za svoju igricu Swinefighter, čiji je cilj borba protiv ove opake bolesti. Da li uviđate paradoks termina viralna kampanja za virus? Servis za pretraživanje i zakazivanje pregleda ZocDoc.com je napravio čitav hub posvećen svinjskom gripu, i zakazivanju pregleda obolelih.

Nema ništa loše u pokušaju da se zaradi, međutim pokušavati da se zaradi na nečemu zbog čega ljudi umiru je najblaže rečeno neukusno. Neki od pokušaja promocije preko svinjskog gripa se čine manje neukusnim kao što je pokušaj servisa phonevite.com, koji je dozvolio slanje besplatnih hitnih poruka o svinjskom gripu.

Da se vratimo na prodaju majica sa početka teksta, koja nam se učinila kao možda najviše oportunistička od svih. Poruke na majicama koje se prodaju su uglavnom šaljive prirode. Iako se uvek držimo one narodne da “smeh leči” u ovom trenutku je jako neprikladno ismevati histeriju koja vlada zbog svinjskog gripa, jer je ona opravdana. Praviti komediju od ljudske nesreće da bi se zaradio neki dolar više je stvarno užasno.