Banke su počele sa odobravanjem subvencionisanih turističkih kredita za letovanje u Srbiji. Vlada Republike Srbije će subvencionisati ove kredite, kako bi pospešila očuvanje i otvaranje novih radnih mesta u turizmu i kako bi povećala priliv u budžet po osnovi poreza na dodatu vrednost. Nominalna kamatna stopa za ove kredite je 4,5 odsto na godišnjem nivou, a rok otplate je od 6 do 12 meseci.

Odobravanje ovih kredita su za sada javno objavile Komercijalna banka i UniCredit banka, ali će ove kredite odobravati i ostale banke u Srbiji. Efektivna kamatna stopa u UniCredit banci se kreće od 5,61 odsto.

Ukoliko se odlučite za uzimanje subvencionisanog turstičkog kredita u Komercijalnoj banci porodični sedmodnevni aranžman u hotelu “Mona” na Zlatiboru, po ceni od 50.540 dinara, može se otplatiti uz mesečnu ratu od 4.316 do 8.536 dinara, u zavisnosti od roka otplate.

Subvencionisani krediti za turističke aranžmane u Srbiji predstavljaju povoljan izvor finansiranja za letovanje, međutim postavlja se pitanje adekvatnosti ovih kredita, kada se zna da turistički aranžmani u Srbiji dostižu zaista visoke cene u letnjem periodu. Za većinu građana sinonim za letovanje je odlazak na more koji ne može da se finansira ovim kreditima. Visoke cene odmora turističkih destinacija u Srbiji su ponekad opravdane kvalitetom usluge koja se dobija, međutim i dalje taj kvalitet usluge ne može da se poredi sa popularnim letnjim destinacijama kao što su Grčka, Turska ili Bugarska.

Primera radi sedmodnevni aranžman na bazi polupansiona u Kladovu u hotelu Danube Aqua Star košta 23.990 dinara (oko 250 EUR). Za istu cenu može se letovati u većini grčkih letovališta 10 ili više dana (na bazi noćenja), uz trošak prevoza koji je uračunat u cenu.

Svetska ekonomska kriza nas do skoro nije puno doticala, jer se sve to dešava “negde u belom svetu”. Pred kraj prošle godine je Srbija postala deo tog “belog sveta” i počela da oseća efekte svetske finansijske krize i na domaćem terenu. Prvo na udaru je bilo srpsko tržište kapitala, ili srpski rečeno Beogradska berza. Bili smo svedoci neverovatnih padova skoro svih hartija od vrednosti. Naime, Beogradska berza je u velikoj meri zavisila od stranih investitora, a veći deo ukupnog dnevnog prometa su pravila fizička, i uglavnom pravna lica koja nisu državljani Srbije.

Međutim, svetska ekonomska kriza počinje da zahvata domaća tržišta tih investitora i oni polako počinju da se povlače sa stranih tržišta, a prva na udaru su relativno plitka tržišta kao srpsko. Najhrabriji i dalje ostaju na tržištu, ali ne zadugo. I to je početak kraja. S obzirom da tržište više nije likvidno kao što je nekd bilo, prvi na udaru su penzijski i investicioni fondovi. Prvi osećaju negativne efekte nelikvidnosti tržišta, međutim njihove investicije su vrlo široko diversifikovane (podeljene), pa nisu pod takvim pritiskom, kao njihova mlađa braća – investicioni fondovi.

Investicioni fondovi u Srbiji su u tom trenutku tek počeli da se zaleću i da osvajaju tržište, a onda je nastao problem. Problem su smanjeni prometi na Beogradskoj berzi (veći deo investicija fondova je bio na berzi u Beogradu), a samim tim i zarada. Nervozni investitori koji su uložili svoje ušteđevine, polako počinju da doživljavaju Jezdin i Dafinin sindrom, i da kucaju na vrata investicionih fondova. Ubrzo posle toga, vrednosti investicionih jedinica počinju da padaju ispod početnih cena , kod nekih čak za više od 50 odsto, i to je jasan znak investitorima da moraju da povuku uloge i da spasu ono što je ostalo od njih. Fondovi padaju u problem, jer imaju velike odlive kapitala i padaju u tešku dubiozu. Banke su najmanje pogođene od svih finansijskih institucija, međutim ne postoji više mogućnost da se zadužuju u inostranstvu i da u zemlji plasiraju svež kapital. Kako smo već navikli da su naše banke vrlo prilagodljive, one se okreću razvoju štednje i vladinom paketu mera za borbu protiv finansijske krize i polako plivaju ka površini skoro netaknute.

Lančano kriza se kao virus širi po svim granama privrede. Vlada izdvaja iz budžeta ogromne količine novaca za sponzorisanje paketa mera za borbu protiv krize. Stručnjaci Vlade su izračunali da bi najbolje bilo da pomognu građanima i privredi tako što će subvencionisati kredite. Subvencionisani krediti za privredu, će omogućiti pravnim licima i preduzetnicima da jeftinije pozajme novac, dok će Vladi obezbediti socijalni mir, jer pomenuta pravna lica ne smeju da otpuštaju radnikeu vremenu trajanja kredita. Vlada ovim potezom kupuje od tri do pet godina vremena da reši i ublaži negativne efekte svetske ekonomske krize. Sa druge strane, Vlada je odlučila da pomogne i subvencionisanje kredita za potrošnju stanovništva. Građani opet zadovoljni jer dobijaju jeftinije novac nego ranije, a Vlada dobija potrošnju koja će usporiti zapadanje celokupne domaće privrede u krizu. Vlada ima još jedan cilj, subvencionisanjem potrošačkih kredita za građane, a to je pokretanje proizvodnje italijanskog Fiat Punta u kragujevačkoj Zastavi. Građani imaju priliku da po nizim cenama, uz vrlo nisku cenu novca pozajme novac za kupovinu domaćeg Punta, i tako pomognu i sebi i državi. Najnoviji efekat ekonomske krize je nastojanje da se radna nedelja skrati, da ne bi dolazilo do otpuštanja. Sada je veliko pitanje da li će država imati novca da finansira sve ove projekte, ili će se zaduživati kako bi pokrpila budžet.

U Srbiju je SEKA došla iz inostranstva. Da li ste se zapitali kako je nastala čitava ova zbrka od koje zavise brojne porodice i brojne ljudske sudbine?

Neki bi rekli sve što je loše dolazi iz Amerike, pa tako i ova kriza. Najčešće se ne bi složili sa ovakvim izjavama, ali moramo da priznamo da je ovaj put tačno da se Svetska ekonomska i finansijska kriza prenela iz Sjedinjenih Američkih Država po celom svetu.

Kako je sve krenulo? Koji su uzroci krize? Zašto se nije na vreme reagovalo i sprečila kriza ovih razmera?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja će vam dati kratki 11-minutni film Džonatana Džarvisa, pod nazivom “Vizualizovana kreditna kriza”, koji možete odgledati na www.adriatalk.com.

Krediti za likvidnost (kratkoročni)

Država daje dve milijarde dinara, a banke plasiraju 40 milijardi dinara kredita za likvidnost.

Uslovi:

- kamatna stopa do najviše 5,5% godišnje (EURIBOR 1m +3%)
- rok otplate do 12 meseci

Maksimalni iznosi kredita, koje korisnik kredita može ukupno ostvariti kod svih banaka, iznose:

- za preduzetničku radnju do 20.000 EUR
- za malo preduzeće (do 50 zaposlenih) do 50.000 EUR
- za srednje preduzeće (50 do 250 zaposlenih) do 500.000 EUR
- za veliko preduzeće (više od 250 zaposlenih) do 2.000.000 EUR

Krediti za investicije (dugoročni)

Struktura finansiranja

Fond za razvoj obezbeđuje 5 milijardi dinara za finansiranje 30% pojedinačnih kredita. Poslovne banke obezbeđuju 12 milijardi dinara za preostalih 70% pojedinačnih kredita, od čega 75% plasmana banke osigurava Garancijski fond.

Privredi će biti ukupno plasirano oko 17 milijardi dinara.

Uslovi

- ukupna kamatna stopa oko 6% godišnje ( EURIBOR 3m +4%)
- rok otplate od 3 do 5 godina
- period počeka od 6 do 12 meseci
- kredit se otplaćuje tromesečno nakon isteka perioda počeka

Maksimalni iznosi kredita, koje korisnik kredita može ukupno ostvariti kod svih banaka, iznose :

- za preduzetničku radnju do 30.000 EUR
- za malo preduzeće ( do 50 zaposlenih) do 200.000 EUR
- za srednje preduzeće (50 do 250 zaposlenih) do 1.500.000 EUR
- za veliko preduzeće (više od 250 zaposlenih) do 4.000.000 EUR

Uslov – očuvanje postojećeg nivoa zaposlenosti

Svi korisnici kredita za likvidnost i investicije moraju da održe najmanje isti broj zaposlenih tokom perioda korišćenja kredita u odnosu na prosečan broj zaposlenih koji su imali u poslednjem kvartalu 2008. godine.

Korisnik kredita je dužan da na polovini perioda korišćenja kredita, kao i mesec dana pre isteka roka korišćenja kredita dostavi Fondu “OD” obrazac overen od strane Poreske uprave za period korišćenja kredita, kao i za poslednji kvartal 2008. godine.

Šta se smatra smanjenjem broja zaposlenih:

- Otpuštanje radnika zaposlenih na neodređeno vreme
- Otpuštanje radnika zaposlenih na određeno vreme duže od 1 godine

Šta se ne smatra smanjenjem broja zaposlenih:

- Bolovanje preko 30 dana
- Porodiljsko bolovanje
- Odlazak u penziju
- Smrtni slučaj

Sporazumni raskid radnog odnosa

- Otpuštanje radnika zaposlenih na određeno vreme kraće od 1 godine
- Služenje vojnog roka
- Zahtev za neplaćeno odsustvo

Kontrola

Kontrolu održavanja broja zaposlenih vršiće Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za razvoj. Kontrolu namenskog korišćenja kredita obavljaće Poreska uprava.

Ukoliko Nacionalna služba za zapošljavanje i Fond za razvoj utvrde da je došlo do smanjenja broja zaposlenih:

Krediti za likvidnost – Fond će dati nalog banci da obračuna i naplati iznos subvencionisane kamate od korisnika kredita za ceo period korišćenja kredita, a banka može nastaviti da obračunava tržišnu kamatu za tu vrstu kredita, a u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Krediti za investicije – Fond i banka će obračunati kamatu u skladu sa Programom za 2009. godinu, odnosno sa svojom poslovnom politikom respektivno, za ceo period korišćenja kredita.

Fond za razvoj će podnositi nedeljne izveštaje Ministarstvu ekonomije i Ministarstvu finansija. Ministarstvo ekonomije će kvartalno (ili češće – po potrebi) izveštavati Vladu.

Potrošački krediti za građane

Država izdvaja 1 milijardu dinara, a banke plasiraju 20 milijardi dinara za kredite i finansijski lizing za kupovinu domaćih proizvoda:

- Automobila;
- Poljoprivredne mehanizacije;
- Nameštaja i podnih obloga;
- Kućnih aparata.

Uslovi:

- Fiksna kamatna stopa 4,5% godišnje za kragujevački Punto (Zastava 10) i do 6% godišnje za ostale proizvode
- Rok otplate 5 do 7 godina za automobile i do 5 godina za ostale proizvode

Procedura:

Klijent podnosi Banci zahtev za kredit uz profakturu od prodavca, gde je jasno naznačeno da je roba proizvedena u Srbiji.

Klijent u roku od 30 dana od dana puštanja sredstava dostavlja Banci kopiju fiskalnog računa i garanciju za kupljene proizvode (čime se dokazuje da je roba proizvedena u Srbiji).

Kredite uz subvenciju države od danas (23.02.2009.) odobrava 18 banaka i 3 lizing kuće, koliko ih je za sada ušlo u program subvencioniranja. Radi se o kreditima za privredu i građane sa praktično duplo nižim kamatnim stopama od uobičajenih, koje do realnog iznosa kamatne stope subvencioniše država. Da podsetimo, subvencionisani krediti su rezultat paketa mera Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji.

Program mera se zasniva na aktiviranju značajnog kreditnog potencijala banaka, uz minimalna budžetska sredstva (3 milijarde dinara iz budžetskog razdela Ministarstva ekonomije i 5 milijardi dinara iz Fonda za razvoj).

Kreditni zahtevi se podnose poslovnim bankama koje ih odobravaju na osnovu svoje poslovne politike i procene rizika.

Ovim merama Vlada će stimulisati banke da odobre 77 milijardi dinara kredita sa upola nižim kamatnim stopama u odnosu na sadašnje (tržišne).

Vlada će domaćoj privredi obezbediti dodatnih 45 milijardi dinara iz inostranih kreditnih linija (EIB, EBRD, KfW…), što čini ukupan finansijski paket od 122 milijarde dinara (oko 1,3 milijarde eura).

Pretpostavlja se da će ovaj paket mera pomoći bankama da poboljšaju plasmane, a korisnicima kredita omogućiti značajno jeftinije zaduživanje.

Odobravaće se kratkoročni krediti za likvidnost preduzeća, dugoročni investicioni krediti za pravna lica i potrošaki krediti za građane.

Potrošačkim kreditima će moći da se finansira nabavka automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga i kućnih aparata.

Ovim potrošačkim kreditima će moći da se finansira i kupovina Zastave 10, po povlašćenim uslovima. Omogućena je kupovina 500 vozila Zastava 10, dok će sredinom marta početi i finansiranje Fiat Punta iz proizvodnih pogona Zastave.

Primer – kredit za Punto/Z10, bez učešća

Zastava 10 – osnovni model (benzinski motor, EURO 4, 1.2, 44kw, 5 vrata).

Cena 6.999 EUR (sa PDV-om).

ROK OTPLATE          RATA
Kredit na 7 godina     97 EUR
Kredit na 5 godina     130 EUR

Zastava 10 – “ful” model (benzinski motor, EURO 4, 1.2, 44kw, 5 vrata, klima, ABS+EBD, električni podizači, centralna brava).

Cena 9.150 EUR (sa PDV-om).

ROK OTPLATE              RATA
Kredit na 7 godina     127 EUR
Kredit na 5 godina     170 EUR