Twitter je vrlo popularna i zanimljiva društvena mreža, a maštovist njegovih korisnika ne ogleda se samo u tvitovima koje objavljuju, već čak i u njihovim korisničkim imenima. U ovom postu ćemo istaći 10 najmaštovitijih i najzanimljivijih korisničkih imena, na koje smo naišli. Neka imena podrazumevaju preuzete tuđe identitete. Redosled u najbrajanju ne predstavlja nikakvu važnost.

1. @mrgudana (salo od svile)
2. @Ocajni_Domaci (DellBoy Trotter)
3. @ZlaPatofna (Jovana Jakovljević)
4. @nafakica (tetoviran maštom)
5. @CanaFontana (Cana Fontana)
6. @andjeo_na_metli (Stella)
7. @Fani_Bany (Fani Inaf)
8. @idiotsrednjeime (Hronični PMS)
9. @FolkPevaljka (Patetična Pevačica)
10. @sloba_milosevic (Slobodan Milošević)

Slika je uzeta odavde: www.theresilientearth.com

Većina ljudi van Twitter-a i ne zna šta znači biti #uticajan tviteraš (zapravo, ni većina na Twitteru ne zna šta je to “uticaj na Twitter-u”). Ako pogledamo opšte prihvaćenu definiciju uticaja, jasno je da je to osoba koja “ima kapacitet da proizvodi efekte na akcije, ponašanje, stavove itd”. ovo je verovatno jedan od razloga što naši “uticajni” tviteraši svaki dan (a ponekad i dva puta dnevno) akcijaše. Međutim, priroda uticaja domaćih tviteraša je mnogo složenija.

Naime, oni se najbolje osećaju u društvu isto tako “uticajnih” i rado ispomažu jedni druge u svim uticajnim stvarima koje rade. Pa tako, ne možete biti uticajni ako niste organizovali bar jedan tweetup i nazvali ga po sebi ili svom projektu, po sistemu “čovek-brend”. Na tako “brendiranom” događaju pojavljuju se uglavnom iste face, kao i na prethodnom brendiranom tweetup-u. Naravno, svi uticajni tviteraši su jako humani pa ne propuštaju priliku da podrže i svaku humanitarnu akciju koju je pokrenuo kolega uticajni tviteraš. Tako opet dolazimo do akcijašenja domaće “tvitosfere”.

Uticajni često posećuju razne koferencije, radionice, iventove, -upove, i naravno tvitaju svaki minut proveden na istim. Ako želite da gledate besplatni livestream nekog događaja, nema potrebe za tim, uticajni tviteraši će vam preneti kompletnu atmosferu sa događaja. Ovu aktivnost prati samopromocija u stilu “Senzacionalno: prvi put u Srbiji @______ tvituje sa konferencije XY, ne smete propustiti”. Ja se uvek zapitam čemu to i zašto ne smem to da propustim.

Iako im je #uticaj zajednička odlika, nisu svi #uticajni isti. Neki vole, da ističu da su uticajni i da cimaju svoje #uticajne i #neuticajne pratioce da potvrde njihov samododeljeni status. Neki vole da pljuju po svemu što pročitaju/čuju/vide tog dana. Nije bitno da li su razumeli poentu, bitno im je samo da izraze svoj negativan stav, kako bi dokazali da je njihov status “uticajnog” teško zarađen, jer oni imaju (negativan) stav o svemu. Podvrsta gore navedenih #uticajnih tviteraša su oni što ne vole političare i oštro kritikuju iste, do prvog tweetup-a (brendiranog ili nebrendiranog, nije bitno) kada se upoznaju sa, do tada omraženim političarem. Posle tog istorijskog susreta, kreće ublažavanje stavova, hvalospevi, a ponekad i podržavanje akcija (plaćeno ili neplaćeno, zavisi koliko ste dobri) gorepomenutog omraženog političara.

Ako pažljivo pročitate gornji tekst, biće vam jasno zašto svaki put kada se na Twitter-u pomene #uticaj, umre beli meda.

I za kraj, da ukradem jednu misao koja oslikava stav mog koautora na ovom blogu, o uticaju na Twitter-u:

“Naj.bo je meda, uticaj se gleda”.

Lufthansa je još krajem 2009. godine u saradnji sa kompanijom Profero objavila zanimljiv projekat MySkyStatus. Ovaj servis omogućava putnicima da ažuriraju svoje naloge na Facebook-u, Twitter-u i Linkedin-u sa vremenom poletanja, vremenom sletanja i trenutnom pozicijom u vazduhu. Servis koristi aproksimativne podatke o lokaciji korisnika na bazi unetih parametara, što zapravo znači da korisnici popunjavaju osnovne podatke o letu, kao što su naziv avio prevoznika, datum polaska i broj leta, a sistem računa položaj navedenog leta u određeno doba dana.

Frekvenciju ažuriranja naloga na društvenim mrežama je moguće manuelno podesiti, a ažuriranja su u sledećem formatu: “I’m now departing from New York on British Airways for business”.

Ono što je zanimljivo kod ovog servisa je da putnici mogu da koriste Lufthansin servis, čak iako putuju sa nekim drugim avio prevoznikom.

Ovaj servis je namenjen pre svega osobama koje “žive” na društvenim mrežama, pa žele i na ovaj način da kreiraju sadržaj na svojim “društvenim nalozima”. Takođe, MySkyStatus može da se koristi u daleko manje trivijalne svrhe, na primer ako neko treba da vas dočeka na aerodromu na ovaj način će moći da se informiše, gde se trenutno nalazite i kada slećete na aerodrom.

Kakve koristi Lufthansa ima od MySkyStatus-a?

Već smo pomenuli da je Lufthansa dozvolila da putnici koriste MySkyStatus i ako putuju sa nekim drugim avio prevoznikom, te se verovatno pitate koja je korist Lufthanse u svemu tome. Objašnjenje je prilično jednostavno: na kraju svakog ažuriranja, tvita ili posta nalazi se Powered by Lufthansa. Ovakvim potezom se u podsvesti onih koji čitaju status ili tvit stvara slika da su usluge ostalih avio prevoznika Powered by Lufthansa, te se tako ova avio kompanija smešta u povoljniji položaj u očima korisnika društvenih mreža od kompanije koja pruža datu uslugu. Pored ovoga, u svakom ažuriranju se nalazi i link ka MySkyStatus-u, na kome je opet vrlo diskretno, ali prilično uočljivo iskorišćena odrednica Powered by Lufthansa.

Pored želje da putovanje učini “društvenijim” i da omogući praćenje putovanja putem društvenih medija, Lufthansa je iskoristila popularnost društvenih medija, kao i tražnju za jednim ovakvim servisom, da sebi obezbedi praktično besplatnu promociju.

Kompanija Twitter je danas na svom blogu objavila #Hindsight2010, odnosno listu 10 najpopularnijih trendova na ovom servisu. Mnogi će se složiti da lista top trendova na Twitter-u je neka vrsta ogledala šta je bitno u određenom trenutku.

Neverovatnih 25 milijardi tvitova su poslali korisnici ovog servisa, a kompanija je analizirala sve ove tvitove i podelila vodeće trendove u 8 kategorija: Novosti, Ljudi, Filmovi, Televizija, Tehnologija, Svetsko prvenstvo u fudbalu, Sportovi i #hashtag-ovi. Lista najpopularnijih trendova je:

1. Naftna mrlja u Meksičkom zalivu
2. Svetsko prvenstvo u fudbalu
3. Inception (naziv filma, u bukvalnom prevodu “početak”)
4. Zemljotres u Haitiju
5. Vuvuzela
6. Apple-ov iPad
7. Google Android
8. Justin Bieber
9. Harry Potter & the Deathly Hallows
10. Pulpo Paul

Sa obzirom na to da ne postoji lista balkanskih trendova, podelite sa nama Vaše mišljenje koje su teme u regionu bile popularne ove godine.

U ovom tekstu ćemo vam predstaviti 10 osnovnih tipova ljudi na Twitter-u. Inspiracija za ovaj post je došla posle čitanja sjajnog teksta Istoka Pavlovića “18 tipova ljudi na Fejsbuku”, u kome smo uživali i prepoznali mnoge svoje prijate sa Facebook-a. Sa obzirom na to da u gomili lista, nismo pronašli adekvatnu podelu Twitter korisnika, odlučili smo da je sami napišemo. Sigurni smo da će te prepoznati vaše pratioce i one koje pratite na Twitter-u.

1. RSS tviteraš – Tviteraš koji je u nekom trenutku svog života shvatio da je njegova životna misija prenošenje novosti i informacija, te stoga tvituje isključivo naslove vesti i linkove ka njima. Donekle ga možemo upotrebiti sa prijateljem reporterom na Facebook-u.

2. Ekspert, stručnjak, strateg, planer – Ovo je multipraktik i multifunkcionalna osoba, koja tvituje svoja ekspertska mišljenja, pomaže startup projekte (za koje ima interes da pomogne), a pre svega promoviše sebe i svoje ekspertsko-stručnjačko-strateško-planersko znanje.

3. Iventari i iventarke (ne mešati sa inventarom) – Iventari i iventarke su korisnici Twitter-a koji posećuju veliki broj iventova (tj. eng. event-ova) i tvituju sa istih, odnosno tvituju isključivo kada su na iventovima.

4. “Jedan tvit mesečno” tviteraši – U ovu grupu spadaju skoro isključivo “poslovni” korisnici Twitter-a, kojima je neko od eksperata iz druge tačke, objasnio da “moraju” da budu na Twitter-u, jer je to sada in, biće bliže korisnicima, moći će da ih spamuju sa svojim promotivnim tvitovima, a i Del je zaradio 6,5 miliona dolara koristeći Twitter, pa što ne bi i oni?

5. Pratioci svaštare – Korisnici koji prate između 5.000 i 1.000.000 korisnika Twitter-a (prate sve moguće tviteraše do kojih mogu da dođu), a sve u nadi da će neko i njih pratit, tj. uzvratiti “praćenje”.

6. “Interni” tviteraši – Ukratko, smarači koji prosipaju neke interne fore koje niko ne razume sem njihovog drugara, kojem se i obraćaju preko public timeline-a, a koji zapravo sedi pored njih.

7. RiTviteraši – Ljudi koji ritvituju sve što objave korisnici koje prate. Razlozi za masovno ritvitovanje se razni: promocija nekog projekta, promocija sebe, način da se bude primećen, način da pokažu kako oni znaju da dele…

8. Lajfstrimeri (eng. Lifestreamers) – Osobe koje sve, ali bukvalno sve, što im se događa u životu tvituju svojim pratiocima. Ove osobe nemaju preterano razvijen osećaj za privatnost, a nemaju ni potrebe za istom, jer im je život, zapravo jako dosadan.

9. Štreber – tviteraš – Oni slepo prate sva pravila komunikacije (poslovne i lične) na Twitter-u, koje su ikada pročitali. Nažalost, niko im nije rekao da su autori, ta pravila pisali jer im je bilo dosadno, a i kul zvuči kad tvitneš: [VAŽNO] NOVI BLOG POST: Pravila komunikacije na Twitter-u #(ime medija gde se nalazi tekst).

10. Pozer – tviteraši – Došli na Twitter jer su čitali da je in biti “tviteraš”. Njihov moto je: Ako si na Twitter-u, ti si “in”, “kul” i “pratiš trendove”.

Ovo su svi tipovi kojih smo mogli da se setimo (sasvim slučajno smo stali na lepom oruglom broju 10), a ako se setite još nečega pošaljite nam u komentaru. :)

Update: U međuvremenu pojavila se još jedna vrsta tviteraša, (čitajte više kod Mahlat na blogu)

Twitter predstavlja najpoznatiji mikrobloging sistem današnjice i mnogi od nas ga redovno koriste. Sa preko 100 miliona registrovanih korisnika i preko 13 milijardi poslatih poruka, Twitter je sigurno najbrže rastuća društvena mreža. Nastanak i razvoj Twitter-a je vrlo interesantan, te smo sakupili 11 činjenica o Twitter-u koje verovatno niste znali.

1. Ideja za Twitter se javila u toku ručka (jela se meksička hrana)
2. Radni naziv Twitter-a je bio “Status”
3. Osnivači su razmišljali da servisu daju naziv “twich”, međutim to nije bilo dobro ime za proizvod koji su želeli da naprave pa su našli reč “twitter”
4. Definicije za Twitter su “kratak izliv nedoslednih informacija” i “cvrkut ptica”
5. Originalan naziv za servis je bio “twttr” inspirisan Flickr-om i činjenicom da su američki SMS short code-ovi dugački 5 karaktera
6. Twitter je projekat inkubatora pod nazivom “Obvious Corp”
7. U ranoj fazi poruke na Twitter-u nisu bile limitirane na 140 karaktera
8. Poruke su limitirane na 140 karaktera kako bi se ostavio prostor za @username u maksimalnih 160 karaktera (kolika je maksimalna dužina SMS poruke)
9. Prvih 14 korisnika Twitter-a su bili: @Jack, @Biz, @Noah, @Crystal, @Jeremy, @Adam, @TonyStubblebine, @Ev, @Dom, @Rabble, @RayReadyRay, @Florian, @TimRoberts i @Blaine (tada svi zaposleni u Odeo-u)
10. Twitter je lansiran na rođendan Evana Viliamsa (CEO-a Twitter-a). Video zapis sa njegovog rođendana je ispod.

11. Odskočna daska za Twitter je bio SXSW festival 2007. godine

Slika preuzeta sa blog.podbop.org

Londonska kompanija Trendstream je krajem 2009. godine objavila studiju o korišćenju društvenih medija u 14 zemalja sveta među kojima su: Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, India, Italija, Japan, Meksiko, Holandija, Rusija, Južna koreja, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Cilj ove studije je bio jasna vizualizacija usvajanja društvenih medija širom sveta. Ova studija je donela i nekoliko veoma zanimljivih i očiglednih trendova u korišćenju društvenih medija:

- Društvene mreže su masovna tržišta
- Veliki uticaj društvenih mreža u Kini, koji je uzrok velikog broja ljudi koji kreiraju neki sadržaj na web-u. Ipak, internet ekonomija najmnogoljudnije države na svetu je veoma zatvorena, pa nema veliki uticaj na kompletan web.
- Veliki broj korisnika društvenih mreža u Japanu pristupa sa mobilnih uređaja. Japanci su veoma okrenuti svojim društevni mrežama i ne angažuju se na globalnom nivou
- Uprkos velikoj popularnosti i rastu Twitter-a, mikroblogovanje i dalje nije masovna aktivnost na društvenom web-u.

Bonus: Najkorišćenije društvene mreže u Aziji

Bahrain – Facebook
Bangladesh – Facebook
Brunei – Facebook
Cambodia – Facebook
China – QQ/Qzone
Hong Kong – Facebook
India – Facebook
Indonesia – Facebook
Iran – Facebook
Iraq – Facebook
Israel – Facebook
Japan – Mixi
Jordan – Facebook
Kazakhstan – V Kontakte
Kuwait – Facebook
Kyrgyzstan – Odnoklassniki
Lebanon – Facebook
Malaysia – Facebook
Macao – Facebook
Mongolia – Hi5
Nepal – Facebook
Oman – Facebook
Pakistan – Facebook
Philippines – Friendster
Qatar – Facebook
Reunion – Facebook
Russia – V Kontakte
Saudi Arabi – Facebook
Singapore – Facebook
South Korea – Facebook
Sri Lanka – Facebook
Syrian Arab Republic – Maktoob
Taiwan – Wretch
Thailand – Hi5
United Arab Emirates – Facebook
Vietnam – Zing
Yemen – Facebook

U ovom postu ćemo pokušati da objasnimo i približimo ciklus finansiranja startup kompanija na web-u. U osnovi ovaj model nije vezan samo za web kompanije, ali je naš fokus upravo na njima. Napominjemo da je ovo uopšteni prikaz ciklusa finansiranja jedne startup kompanije.

Ceo ciklus se odvija u 4 velike faze finansiranja (donja slika):

1. Početni kapital (Seed capital)
2. Rana faza (Early stage)
3. Kasna faza (Later stage)
4. Inicijalna javna ponuda (IPO)
4.1. Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Početni kapital (seed capital)

Seed kapital je inicijalna investicija u posao i najčešće je to vlastiti novac osnivača startup-a. U ovoj fazi izvori finansiranja mogu da budu i Angel investitori i prijatelji, porodica i budale (FFF – Friends, family and fools). Iako grubo zvuči naziv za FFF grupu je potpuno adekvatan, jer u ovoj ranoj fazi bez opipljivog poslovnog modela, novac u startup mogu da ulože jedino porodica i prijatelji (koji vas poznaju i veruju u vas) i budale (individualni investitori koji prihvataju ogroman rizik, pa se svrstavaju u budale). Više od 90 odsto kompanija nikada ne dođu do sledeće faze finansiranja.

U ovoj fazi je vrlo bitno što pre doći do break even tačke (tačke u kojoj su prihodi i rashodi kompanije jednaki). Dakle, prvi korak je dostići break even, što samo po sebi nije dovoljno za opstanak i sledeću fazu finansiranja. Naravno ovi koraci se ne odnose na specifične situacije, kao što je bio “dot com boom” ili slučajeve Facebook-a, Twitter-a i sličnih servisa u koje su investitori ulagali novac zbog velikog broja korisnika računajući na buduću vrednost kompanije, a ne na trenutnu situaciju.

Ukoliko ste preživeli seed fazu, uspešniji ste od preko 90 odsto kompanija koje su započele posao kad i vi. Sada ste spremni da podignete kompaniju na sledeći nivo, odnosno da prikupite veća sredstva za razvoj kompanije.

Rana faza (Early stage)

Ova faza finansiranja zavisi od tipa i razvijenosti kompanije, kao i od okolnosti u kojima se kompanija nalazi i možemo je podeliti u 2 runde finansiranja. Bitno je napomenuti da u toku ove ali i Kasne faze u svakom trenutku može doći do preuzimanja, spajanja ili strateških alijansi. Sve u cilju obezbeđenja rasta i razvoja kompanije.

U ovoj fazi finansiranja je bitno privlačenje Venture Capital (VC) investitora, koji su spremni da investiraju gotov novac u zamenu za manjinski udeo u kompaniji. Osim gotovog novca, od VC kompanija se očekuje i da pomognu startup u koji su investirali i svojom ekspertizom na odrećenim poljima, vitalnim za useh kompanije. U ovoj fazi se očekuje ubrzan rast i razvoj kompanije.

Kasna faza (Later stage)

U kasnoj fazi finasiranja su i dalje aktivni VC investitori koji obezbeđuju priliv investicija za dalji razvoj, a zauzvrat dobijaju udele u kompaniji po istom principu kao i u ranoj fazi. U ovoj fazi se otvaraju i neke nove mogućnosti kao što je Mezzanine finansiranje. Mezzanine finansiranje predstavlja “hibridno finansiranje” koje je u osnovi finansiranje dugom, ali za razliku od klasičnog bankarskog kredita, nisu potrebna brojna sredstva obezbeđenja, ne vrši se stroga procena vrednosti firme i vreme odobravanja je kraće. Ovaj tip finansiranja je često vrlo skup (skuplji od bankarskih kredita), jer su uslovi za dobijanje mnogo fleksibilniji. Ukoliko kompanija nije u stanju da na vreme vrati celokupni dug, investitor konvertovanja duga u vlasnički udeo ili udeo u kapitalu.

Inicijalna javna ponuda (IPO)

IPO predstavlja izlazak kompanije na tržište kapitala (berzu) i finansiranje budućeg razvoja novcem dobijenim od velikog broja individualnih investitora. U ovoj fazi kompanija je stabilna, profitabilna i ima velike izglede za još veći rast i razvoj.

Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Sekundarna emisija predstavlja novu emisiju hartija od vrednosti posle izlaska komoanije na tržište kapitala.

Nastup i interakcija koju ostvarujemo na društvenim mrežama poput Facebook-a ili Twitter-a govori mnogo o nama. Kao i u oflajn svetu, i u onlajn svetu postoji identitet i određena pravila ponašanja. Kada govore o onome što nas definiše kada smo onlajn, neki blogeri koriste termin digitalni identitet. Šta je tačno digitalni identitet možete pročitati kod Blogowskog, pa se nećemo previše zadržavati na ovoj temi. Tema ovog posta je bonton na društvenim medijima, pre svega na Twitter-u, društvenoj mreži koja još uvek raste kod nas, i nije toliko popularna kao npr. Facebook. Iako je akcenat stavljen na Twitter, sva ova pravila važe i za ostale društvene mreže (uz izmenjenu terminologiju).

Pravila lepog ponašanja na Twitter-u

1) Ukoliko radite retweet (RT) nečijeg retweet-a, obavezno navedite originalni izvor retweet-a.

2) Kada se nekom obraćate, obavezno ispred imena ubacite “@” (npr. ako se obraćate nama kucate @adriatalk)

3) Ukoliko odgovarate na nečiji tweet koristite opciju Reply, koja se nalazi ispod svakog tweet-a. Koristeći opciju Reply, osoba kojoj odgovarate znaće na koji njegov ili njen tweet odgovarate (što može biti korisno aktivnim korisnicima Twitter-a).

4) Ukoliko tweetujete sa nekog okupljanja (konferencije, seminari..) obavezno koristite hashtag. Hashtag označava  (npr. hashtag za adriatalk bi bio #adriatalk)

5) Ne koristite Direct messages za slanje reklamnih i promotivnih poruka, već isključivo za privatne poruke koje želite da uputite.

6) Ne koristite automatske servise za ažuriranje statusa. Npr. postoje servisi koji automatski prenose vaš status sa Facebook-a na vaš Twitter nalog.

7) Ukoliko želite da promovišete nešto, ne činite to slanjem istih uzastopnih poruka.

8) Kada želite da tweetujete neki sadržaj, naznačite u zagradi o kakvom se sadržaju radi (video, slika, pdf..), kako bi vaši Follower-i znali šta mogu da očekuju.

9) Pomozite drugima ukoliko ste u mogućnosti.

10) Nemojte slati isključivo promotivne (spamerske) tweetove.

11) Počnite da pratite zanimljive ljude. Veliki #fail je kada ne pratite nikoga, bez obzira koliki je vaš broj follower-a.

12) Skraćujte dugačke linkove koje šaljete. Lepše izgledaju, a i više vam mesta ostaje za poruku.

13) Nikada nemojte slati tweet-ove koji mogu vaše follower-e dovesti u zabludu. Postoje primeri da pojedini korisnici Twitter-a šalju tweet-ove koji nemaju nikakve veze sa sadržajem linka koji koriste u istom tweet-u.

14) Ukoliko ste follower-e doveli u zabludu (slučajno ili namerno), obavezno se izvinite.

UPDATE:
15) Ukoliko vas je neko retweet-ovao, zahvalite se. Nije teško biti fin ;)

Facebook svakim danom testira i dodaje funkcionalnosti koje podržavaju njihov plan razvoja u real-time web-u. Međutim, Facebook Lexicon i nije tako nova alatka, postoji “još” od aprila 2008. godine. U fazi testiranja je i nova verzija Facebook Lexicon-a, koja će biti slična “Trending Topics” na Twitter-u.

Facebook Lexicon predstavlja alatku kojom možete pratiti pominjanje pojmova na Wall-ovima korisnika, grupa i događaja. Trenutno aktuelna verzija je slična po funkcionalnostima, Google Trends-u, razlika je što prati samo trendove na Facebook-u.

Novi Lexicon, koji je još uvek u fazi testiranja i omogućen je jedino preview za nekoliko pojmova, će doneti više funkcionalnosti i izgled koji su slični opciji “Trending Topics” na Twitter-u. Naime, biće omogućeno da pregledanje statistika broja korisnika koji su postovali traženi termin, procenti “poster-a”, kao i procenat od ukupnog broja korisnika koji je pominjao traženu frazu. Facebook će u novom Lexicon-u omogućiti i ciljanje traženog termina po polu, starosti i lokaciji čime će značajno doprineti “usability-ju” samog servisa. Novost u odnosu na trenutnu verziju su i “Associations”, koji predstavljaju termine koje su korisnici koristili u postovima na svoj Wall, kada su pominjali frazu koju pretražujete. Još jedna novost je “Sentiment” koji omogućava poređenje 2 fraze u određenom vremenskom razmaku, ali poređenje pozitivnih i negativnih komentara u vezi sa dve izabrane fraze.

Na prvi pogled Facebook Lexicon je unapređena verzija Twiter-ovih “Trending Topics”, međutim to i nije baš tako. POdaci koje prikazuje Lexicon su stari 48 sati. Ukoliko Facebook želi da od ove alatke stvarno napravi nešto korisno, podaci bi morali da budu u real time-u, ovako ovo je još jedna od šminkerskih funkcionalnosti sa ograničenom upotrebnom vrednošću.