Recesija je sada i zvanično pogodila tržište online oglašavanja. Ovaj deo tržišta je poslednji pogođen, a predviđanja su da će se prvi i oporaviti. Međutim, izvesno je da je sektor internet oglašavanja u recesiji. Četiri najveće kompanije za onlajn oglašavanje – Gugl, AOL, Jahu i Majkrosoft su objavile svoje finansijske izveštaje za prvi kvartal 2009. godine. Ukupan prihod od internet reklamiranja koji su ove četiri kompanije ostvarile u prvom kvartalu ove godine je 7,9 milijardi dolara, što predstavlja pad od 7 pocenata u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.

Prihodi od oglašavanja na internetu slabe već dva kvartala, međutim ovo je prvi kvartal da su ispod nivoa pihoda od prethodnog kvartala. S obzirom na to da je tržište onlajn reklamiranja u padu, može se reći da je recesija zahvatila i ovaj sektor. Sa druge strane, padovi ovog sektora u odnosu na ostale sektore reklamiranja su prilično mali. Od oglašavanja na internetu se očekuje da se vrlo brzo oporavi, ali nije realno očekivati oporavak pre zadnjeg kvartala ove godine. Predviđanja nisu stoprocentno egzaktna, ali se očekuje da će tržište onlajn reklamiranja živnuti pred božićne praznike, kada se kompanije tradicionalno mnogo reklamiraju.

Kompanije su srezale svoje budžete za reklamiranje i većina neće ići u intezivnu kampanju u svim medijima (TV, Štampani mediji, Outdoor, Internet), već se orjentisati na jeftinije medije, odnosno one čiji efekat je merljiviji. U praksi ovo znači da će internet zauzeti procentualno veći udeo u budžetima za reklamiranje nego ranijih godina, ali to neće uticati značajno na rast prihoda od internet oglašavanja, jer kako smo naveli budžeti za reklamiranje će biti značajno smanjeni.

Svetska ekonomska kriza nas do skoro nije puno doticala, jer se sve to dešava “negde u belom svetu”. Pred kraj prošle godine je Srbija postala deo tog “belog sveta” i počela da oseća efekte svetske finansijske krize i na domaćem terenu. Prvo na udaru je bilo srpsko tržište kapitala, ili srpski rečeno Beogradska berza. Bili smo svedoci neverovatnih padova skoro svih hartija od vrednosti. Naime, Beogradska berza je u velikoj meri zavisila od stranih investitora, a veći deo ukupnog dnevnog prometa su pravila fizička, i uglavnom pravna lica koja nisu državljani Srbije.

Međutim, svetska ekonomska kriza počinje da zahvata domaća tržišta tih investitora i oni polako počinju da se povlače sa stranih tržišta, a prva na udaru su relativno plitka tržišta kao srpsko. Najhrabriji i dalje ostaju na tržištu, ali ne zadugo. I to je početak kraja. S obzirom da tržište više nije likvidno kao što je nekd bilo, prvi na udaru su penzijski i investicioni fondovi. Prvi osećaju negativne efekte nelikvidnosti tržišta, međutim njihove investicije su vrlo široko diversifikovane (podeljene), pa nisu pod takvim pritiskom, kao njihova mlađa braća – investicioni fondovi.

Investicioni fondovi u Srbiji su u tom trenutku tek počeli da se zaleću i da osvajaju tržište, a onda je nastao problem. Problem su smanjeni prometi na Beogradskoj berzi (veći deo investicija fondova je bio na berzi u Beogradu), a samim tim i zarada. Nervozni investitori koji su uložili svoje ušteđevine, polako počinju da doživljavaju Jezdin i Dafinin sindrom, i da kucaju na vrata investicionih fondova. Ubrzo posle toga, vrednosti investicionih jedinica počinju da padaju ispod početnih cena , kod nekih čak za više od 50 odsto, i to je jasan znak investitorima da moraju da povuku uloge i da spasu ono što je ostalo od njih. Fondovi padaju u problem, jer imaju velike odlive kapitala i padaju u tešku dubiozu. Banke su najmanje pogođene od svih finansijskih institucija, međutim ne postoji više mogućnost da se zadužuju u inostranstvu i da u zemlji plasiraju svež kapital. Kako smo već navikli da su naše banke vrlo prilagodljive, one se okreću razvoju štednje i vladinom paketu mera za borbu protiv finansijske krize i polako plivaju ka površini skoro netaknute.

Lančano kriza se kao virus širi po svim granama privrede. Vlada izdvaja iz budžeta ogromne količine novaca za sponzorisanje paketa mera za borbu protiv krize. Stručnjaci Vlade su izračunali da bi najbolje bilo da pomognu građanima i privredi tako što će subvencionisati kredite. Subvencionisani krediti za privredu, će omogućiti pravnim licima i preduzetnicima da jeftinije pozajme novac, dok će Vladi obezbediti socijalni mir, jer pomenuta pravna lica ne smeju da otpuštaju radnikeu vremenu trajanja kredita. Vlada ovim potezom kupuje od tri do pet godina vremena da reši i ublaži negativne efekte svetske ekonomske krize. Sa druge strane, Vlada je odlučila da pomogne i subvencionisanje kredita za potrošnju stanovništva. Građani opet zadovoljni jer dobijaju jeftinije novac nego ranije, a Vlada dobija potrošnju koja će usporiti zapadanje celokupne domaće privrede u krizu. Vlada ima još jedan cilj, subvencionisanjem potrošačkih kredita za građane, a to je pokretanje proizvodnje italijanskog Fiat Punta u kragujevačkoj Zastavi. Građani imaju priliku da po nizim cenama, uz vrlo nisku cenu novca pozajme novac za kupovinu domaćeg Punta, i tako pomognu i sebi i državi. Najnoviji efekat ekonomske krize je nastojanje da se radna nedelja skrati, da ne bi dolazilo do otpuštanja. Sada je veliko pitanje da li će država imati novca da finansira sve ove projekte, ili će se zaduživati kako bi pokrpila budžet.

U Srbiju je SEKA došla iz inostranstva. Da li ste se zapitali kako je nastala čitava ova zbrka od koje zavise brojne porodice i brojne ljudske sudbine?

Neki bi rekli sve što je loše dolazi iz Amerike, pa tako i ova kriza. Najčešće se ne bi složili sa ovakvim izjavama, ali moramo da priznamo da je ovaj put tačno da se Svetska ekonomska i finansijska kriza prenela iz Sjedinjenih Američkih Država po celom svetu.

Kako je sve krenulo? Koji su uzroci krize? Zašto se nije na vreme reagovalo i sprečila kriza ovih razmera?

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja će vam dati kratki 11-minutni film Džonatana Džarvisa, pod nazivom “Vizualizovana kreditna kriza”, koji možete odgledati na www.adriatalk.com.

U uslovima krize koju danas svi osećamo, bitno je dobro se pripremiti. Iz tog razloga dajemo vam korisne savete kako da preživite određene sutacije ponašajući se u skladu sa dešavanjima.

1) Očekuj neočekivano – Ukoliko neočekivano, postane očekivano, na dobrom si putu
2) Pokušaj da preduprediš neočekivano – proaktivno delovanje spašava od šoka
3) Pripremi se za sve efekte krize – psihološke, materijalne, ostale
4) Kao što svi znamo loše stvari se dešavaju u nizu – Pokušaj da prekineš loš niz i započneš dobar
5) Ne dozvoli sebi da razmišljaš kao pesimista – Optimizam leči

Šta to znači u praksi?

Prvo što je pogođeno krizom je vaš novčanik, te stoga napravite plan prihoda vašeg domaćinstva, kao i plan rashoda. Kako bi Vam pomogli u tome spremili smo vam mali alat za planiranje, koji možete preuzeti – Plan prihoda i rashoda.

Ukoliko su Vam prihodi manji od rashoda, pokušajte da smanjite rashode. Ukoliko imate dugove po kreditima i/ili karticama, naš savet je da vraćate dug bez dodatnog zaduživanja. Kupujte jeftinije artikle, kako bi smanjili rashod potrošačke korpe.

Stavka rashoda svakog domaćinstva su računi za telefon, struju i vodu. Pokušajte da smanjite račune za telefon, tako što ćete umesto višečasovnih telefonskih razgovora, telefon koristiti u situacijama u kojima je stvarno neophodno korišćenje istog. Što ne znači da treba da se odreknete dugih razgovora sa porodicom i prijateljima – pozovite ih na kući na druženje. Svakako je bolja trač partija face to face, od telefonske. Smanjite račun za struju tako što ćete isključivati svetlo pri izlasku iz prostorije, kupovati “štedljive” sijalice koje duže traju i štede električnu energiju, i voditi računa o velikim potrošačima kao što su bojleri, grejna tela itd. Voda je neophodna za funkcionisanje domaćinstva, međutim ekonomičnijom potrošnjom može da se dođe do značajne uštede.

Nemojte se odricati šopinga u bilo kom obliku, ali šopingujte odgovorno – u skladu sa svojim mogućnostima. Setite se da morate smanjiti dugove po kreditima i karticama.

Svaka ušteda u uslovima krize je značajna, pa makar i izgledala nevažno.

Bez obzira na to koliko je ko pogođen, globalna kriza ima jedan zajednički činitelj za sve – nepredvidljivost. Uštede će vam olakšati život i pomoći da se ne odreknete ničega, a da prevazilazite krizna vremena bez stresa.