Vox.io je novi startup iz Slovenije, koji se nada da će redefinisati komunikaciju i telefoniranje. Servis je vrlo jednostavan i omogućava glasovne i video pozive iz browser-a, bez dodatnih instalacija i konfiguracija. Web pozivi između vox.io korisnika su besplatni, dok se recimo 35 minuta ka svim brojevima u Srbiji plaća 5 EUR + PDV. Cene za ostale zemlje možete dobiti na stranici cene vox.io usluga.

Ono što izdvaja vox.io od ostalih sličnih servisa, sem činjenice da nema instalacije softvera, je i to što zovete sa svog postojećeg broja. Pri registraciji upisujete broj koji želite da koristite sa ovim servisom, a koji se posle prikazuje kao broj sa kog zovete.

Primer: Marko ima broj 062 123 45 67 89, koji je ubeležen u Jovanovom telefonu. Kada Marko zove Jovana, u identifikaciji poziva mu stoji broj 062 123 45 67 89, odnosno ime pod kojim je ovaj broj ubeležen u njegovom telefonu.

Trenutno nije moguće primati pozive sa sajta vox.io, ali je to u planu. Takođe, u planu je produkcija aplikacija za iOS i Android, što će svakako pomoći ovom servisu u osvajanji novih korisnika i tržišta. U ovom momentu servis je nemoguće koristiti na većini mobilnih uređaja, jer je aplikacija na sajtu programirana u Flash-u, te ukoliko nemate mobilni browser sa flash podrškom, vox.io aplikacija neće raditi.

Kako se registrovati na vox.io?

Jedino što je potrebno da uradite da bi koristili ovaj servis za zvanje fiksnih i mobilnih telefonskih linija je da se registrujete koristeći nalog na Facebook-u, Twitter-u ili Google-u. U ovom momentu servis je u zatvorenoj beta fazi i potrebne su pozivnice za registraciju naloga.

Blog AdriaTalk je obezbedio pozivnice preko linka: http://www.vox.io/r/eJv48c.

Broj pozivnica i trajanje linka nisu ograničeni vremenski, te ih možete koristiti bilo kada. Prilikom registracije korisnici dobijaju 0,50 EUR kako bi mogli da isprobaju servis, a za svakog pozvanog prijatelja koji se registruje na vox.io, dobija se još 0,15 EUR.

Poziv na vaš račun

Vrlo zanimljiva opcija u nalogu je “Quick Call”, koja omogućava slanje linka prijateljima koji omogućavaju korišćenje vox.io servisa bez naloga, preuzimanja ili instaliranja aplikacije. Razgovor iniciran preko “Quick link-a” se tarifira pošiljaocu linka. Što bi moglo da bude naročito interesantno kompanijama koje imaju razvijene call centre.

Bitno je napomenuti i da je na juče završenom Seedcamp London 2011 događaju vox.io dobio nagradu.

Intel Challenge predstavlja takmičenje za studente (ali i sve ostale preduzetnike) u izradi biznis planova. Od ove godine Intel Challenge se organizuje i u Evropi.

Tokom vikenda nas je kontaktirao jedan od predstavnika organizatora Intel Challenge-a, što predstavlja za nas veoma veliku čast, jer smo prepoznati i van granica naše zemlje kao blog koji prati i promoviše razvoj web preduzetništva u Srbiji. U nastavku teksta sledi saopštenje za javnost kompanije Intel u kome ćete nači sve potrebne informacije o detaljima takmičenja, nagradama i šansama koje se pružaju pobedom na ovom prestižnom takmičenju.

“Mi u Intelu, verujemo da je inovacija osnova za ekonomski rast. Preduzetništvo je ključno za izgradnju lokalnih inovacionih kapaciteta. To donosi nove tehnologije na tržište, i podržava ekonomski razvoj kroz izgradnju jake lokalne i regionalne ekonomije. Ugledajući se na Intel-ovu podršku inovacijama na više od 150 univerziteta širom sveta, sa kojima Intel sarađuje, Intel Challenge podstiče preduzetništvo i nagrađuje ideje koje imaju potencijal da postanu novi biznisi ili čak i nove industrije. Intel Challenge prikazuje poslovne mogućnosti sa najvećim potencijalom za pozitivan uticaj na društvo kroz komercijalizaciju novih i zaista inovativnih tehnologija.

Intel Challenge je online biznis plan takmičenje koje omogućava novim preduzetnicima da podnesu svoj biznis plan i dobiju povratne informacije o održivosti svog biznis plana od uspešnih preduzetnika i onih koji ih finansiraju. Pobednički biznis planovi sa Intel Challenge-a i ostalih lokalnih programa preduzetništva programe koje Intel sponzoriše, dobijaju fokusirano mentorstvo, preko 150,000 američkih dolara u novčanom nagradnom fondu i priliku da učestvuju u globalnom Intel Berkeley Technology preduzetničkom takmičenju. Na globalnom takmičenju, timovi iz celog sveta se nadmeću za dodatnih 40,000 američkih dolara u novcu i primaju direktne povratne informacije o svojim projektima od lidera zajednice preduzetnika Silicijumske doline. Jedan od osnivača pobednika će biti izabrani da prisustvuje ekskluzivnom Intel Capital CEO samitu gde će imati priliku da sarađuje sa ključnim korporativnim “zverkama” u sektoru tehnologije i liderima kompanija u koje je investirao Intel Capital.

Timovi koji uečstvuju moraju da uključe najmanje jednog student ili mladog profesionalca koji je nedavno diplomirao. Biznis planovi koji sadrže integralno korišćenje novih tehnologija, kao što su tehnologije u sledećim kategorijama industrije, biće izabrani da učestvuju:

- Poluprovodnici, proizvodnja i hardver
- Mobilne i bežične komunikacije
- Digitalna kućna i potrošačka elektronika
- Maloprodajni i potrošački softver
- Poslovni softvera i IT
- Energija i stvaranje energije
- Nanotehnologija
- Prirodne nauke i biotehnologija

Intel Challenge je jedna od komponenti Intel-ovog preduzetničkog programa. Od 2005. godine, Intel je obučavao akademske fakultete globalno o konceptu i vrednosti preduzetništva kroz seminar “Od teorije do prakse” koji je razvijen od strane Lester Centra za preduzetništvo i inovacije na Univerzitetu Berkli (Haas School of Business). Seminar je namenjen inženjeringu, naučnim i poslovnim fakultetima i pokazuje kako napraviti program preduzetništva koji pokreće nove primene tehnologije i promoviše uspešne komercijalizacije tehnologija kroz dublji nastavni plan i program. Više od 1.200 fakuleta je učestvovalo u programu, a rezultat je 5.000 učenika upisanih na 100 preduzetničkih kurseva na globalnom nivou.

Intel takođe podržava lokalni ekosistem inovacija kroz Global Entrepreneurship Leadership Symposium. Cilj ovog programa je izgradnja kapaciteta za univerzitete, vlade i nevladine organizacije širom sveta, kako bi razvili pogodan preduzetnički ekosistem za podršku tehnoloških start-up preduzeća.”

Da biste saznali više o Intel Challenge-u idite na www.intelchallenge.eu
Da biste saznali više o Intel+Berkeley Entrepreneurship Challenge-u, idite na: www.entrepreneurshipchallenge.org

Openfund je objavio početak treće runde finansiranja startup kompanija u regionu. U junu 2009. godine smo predstavili ovaj fond i objasnili, šta osnivači startup kompanija mogu da očekuju od ovog fonda.

Poziv startup-ovima je otvoren do 30. juna 2010. godine, uz napomenu da rane aplikacije će imati prednost jer će dobiti provovremenu povratnu informaciju i imati vremena da pošalju poboljšanu prijavu.

Proces selekcije će početi 1. jula 2010. godine, a krajnji izbor startup kompanija koje će dobiti seed investiciju će biti održan u prvoj nedelji septembra ove godine. Tokom letnjih meseci, startup-ovi će dobiti iscrpne recenzije, pisaće biznis planove uz podršku Openfund-a, prolaziti serije intervjua. Na kraju ovog ciklusa startup-ovi će prezentovati svoje ideje grupi investitora u Openfund-u.

Detaljno objašnjenje procesa apliciranja možete pronaći na strani: Openfund proces apliciranja.

Najbolje prakse za apliciranje možete pronaći na stranama: Openfund najbolje prakse i Openfund saveti za apliciranje.

Ukoliko želite da aplicirate za seed finansiranje, aplikacionu formu možete naći na strani: Openfund aplikacije.

Startup ma.rs, koji smo predstavili u novembru prošle godine, učestvuje u programu za razvoj preduzeća organizovanog od strane lokalne firme PSTech u saradnji sa EBRD-om, Docklands innovation park-om i Bolton Trust-om.

Da podsetimo, ma.rs se specijalizuje za marketing rešenja u oblasti mobilnih komunikacija i trenutno razvija servis koji omoguđuje brz i lak prelazak sa tradicionalnog offline u web bazirani mobilni marketing. Dodatna pogodnost ovog prelaska je merljivost povratka na investicije kroz detaljnu statistiku.

U prvom privatnom programu za razvoj preduzeća u Srbiji učestvuje ukupno tri domaća startup-a. Program je organizovan od strane domaće IT firme PSTech u saradnju sa Docklands Innovation Park-om i Bolton Trust-om iz Irske, uz podršku Evropske Banke za obnovu i razvoj (EBRD) kroz TAM-BAS program.

Dragan Stefanov, osnivač i product menadžer ma.rs-a, je učestvovao u više desetina uspešnih web projekata kao što su ukusno.com u Srbiji i mygiftguide.co.uk u Velikoj Britaniji. Takođe, Dragan je osnovao i vodio servise kao što su Brziposlovi.com, Osvojinagrade.com, TwitButtons.com koji su kasnije uspešno prodati.

PSTech je proglašen za “Izvoznika godine 2009″ od strane SIEPA-e (Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza) u kategoriji malih i srednjih preduzeća, a više informacija o samom inkubatoru možete naći na sajtu ove kompanije.

Pre nedelju dana u rad je pušten servis Snajper.rs, jedinstven na srpskom web nebu. Snajper teži da pomogne media planerima da naprave dobar plan oglašavanja i da na taj način svojoj kompaniji ili svom klijentu obezbede veći povrat na investiciju u oglašavanje na web-u. Istovremeno, ovaj servis će pomoći i vlasnicima sajtova da budu vidljiviji na web tržištu (i da tako dolaze do poslova lakše), jer će pružati mogućnost targetiranja specifičnih ciljnih grupa.

Snajper.rs koristi podatke i statistike dobijene preko servisa Google Ananlytics. Imajući u vidu da je ovaj servis “industrijski standard”, podaci su relevatni i omogućavaju veliku prednost pri planiranju kampanje media planerima.

Iza Snajper-a stoji proverena ekipa na čelu sa Zoranom Torbicom, što je bio razlog da napravimo kraći intervju sa njim.

AdriTalk: Kako je nastala ideja za Snajper?

Zoran Torbica: Ostao sam dužan za pravi “okidač” zašto sam uradio Snajper.rs. Kada sam ispitivao mogućnost pravljenje nove mreže za media planiranje na Internetu, shvatio sam da nije problem napraviti mrežu, nego dovesti oglašivače (lovu!).

Dobio sam upit od Miloja Sekulića za kampanju od recimo par hiljada evra. To je cool. Začkoljica je bila u tome da je to bila usluga lokalnog karaktera, na primer Novi Sad, i da je bilo potrebno naći sajtove koji baš i nisu bili vidljivi na alexi na primer i sličnim servisima.

Shvatio sam da me čeka petnaestak dana istraživanja i kontaktiranja da bi dobio prihvatljivu listu sajtova gde bi mogla da se plasira kampanja.

Kada se napuni baza, takva analiza će zaista biti urađena za nekoliko minuta…

AdriaTalk: Zašto je servis nazvan Snajper?

Zoran Torbica: U marketingu postoje sačma i snajper oglašavanje. Sačma je masivno oglašavanje sa velikim budžetom, a snajper ciljano…

AdriaTalk: Da li postoji plan komercijalizacije servisa i ako postoji koji je?

Zoran Torbica: Izveštaji Internet marketing agencijama, media buyerima i planerima.

AdriaTalk: Koji će podaci biti prezentovani oglašivačima o sajtovima?

Zoran Torbica:
GA
- broj stranica u referentnom vremenskom intervalu
- broj poseta u referentnom vremenskom intervalu
- broj jedinstvenih poseta u referentnom vremenskom intervalu
- prosečno vreme zadržavanja na websajtu
- geoporeklo posetilaca

webmaster
- kontakt podatke vlasnika sajta ili webmastera
- maketing kit stranicu (ponudu za oglašavanje)
- reklamne mreže prisutne na websajtu
- teme kojima se bavi sajt
- vrsta websajta (blog, forum, socijalna mreža i sl.)
- informacija da li postoji registrovano članstvo na sajtu
- geografska orijentisanost websajta
- orijentisanost websajta prema polu
- starosna orijentisanost websajta
- opis websajta
- naziv websajta

Možda još nešto, ali ništa neće biti plasirano dok se webmasteri ne sloze sa novim TOS-om. Stalo nam je izuzetno do korektnih odnosa sa webmasterima.

AdriaTalk: Na koji način će Snajper.rs pomoći oglašivačima u targetiranju korisnika?

Zoran Torbica: Ukrštanjem podataka iz baze.

AdriaTalk: Koji su dalji planovi za razvoj servisa?

Zoran Torbica: Snajper.com.hr i snajper.ba uskoro, pojednostavljenje prijave servisa.

Nama još ostaje da poželimo sreću Snajper-u, u daljem razvoju i radu.

U ovom postu ćemo pokušati da objasnimo i približimo ciklus finansiranja startup kompanija na web-u. U osnovi ovaj model nije vezan samo za web kompanije, ali je naš fokus upravo na njima. Napominjemo da je ovo uopšteni prikaz ciklusa finansiranja jedne startup kompanije.

Ceo ciklus se odvija u 4 velike faze finansiranja (donja slika):

1. Početni kapital (Seed capital)
2. Rana faza (Early stage)
3. Kasna faza (Later stage)
4. Inicijalna javna ponuda (IPO)
4.1. Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Početni kapital (seed capital)

Seed kapital je inicijalna investicija u posao i najčešće je to vlastiti novac osnivača startup-a. U ovoj fazi izvori finansiranja mogu da budu i Angel investitori i prijatelji, porodica i budale (FFF – Friends, family and fools). Iako grubo zvuči naziv za FFF grupu je potpuno adekvatan, jer u ovoj ranoj fazi bez opipljivog poslovnog modela, novac u startup mogu da ulože jedino porodica i prijatelji (koji vas poznaju i veruju u vas) i budale (individualni investitori koji prihvataju ogroman rizik, pa se svrstavaju u budale). Više od 90 odsto kompanija nikada ne dođu do sledeće faze finansiranja.

U ovoj fazi je vrlo bitno što pre doći do break even tačke (tačke u kojoj su prihodi i rashodi kompanije jednaki). Dakle, prvi korak je dostići break even, što samo po sebi nije dovoljno za opstanak i sledeću fazu finansiranja. Naravno ovi koraci se ne odnose na specifične situacije, kao što je bio “dot com boom” ili slučajeve Facebook-a, Twitter-a i sličnih servisa u koje su investitori ulagali novac zbog velikog broja korisnika računajući na buduću vrednost kompanije, a ne na trenutnu situaciju.

Ukoliko ste preživeli seed fazu, uspešniji ste od preko 90 odsto kompanija koje su započele posao kad i vi. Sada ste spremni da podignete kompaniju na sledeći nivo, odnosno da prikupite veća sredstva za razvoj kompanije.

Rana faza (Early stage)

Ova faza finansiranja zavisi od tipa i razvijenosti kompanije, kao i od okolnosti u kojima se kompanija nalazi i možemo je podeliti u 2 runde finansiranja. Bitno je napomenuti da u toku ove ali i Kasne faze u svakom trenutku može doći do preuzimanja, spajanja ili strateških alijansi. Sve u cilju obezbeđenja rasta i razvoja kompanije.

U ovoj fazi finansiranja je bitno privlačenje Venture Capital (VC) investitora, koji su spremni da investiraju gotov novac u zamenu za manjinski udeo u kompaniji. Osim gotovog novca, od VC kompanija se očekuje i da pomognu startup u koji su investirali i svojom ekspertizom na odrećenim poljima, vitalnim za useh kompanije. U ovoj fazi se očekuje ubrzan rast i razvoj kompanije.

Kasna faza (Later stage)

U kasnoj fazi finasiranja su i dalje aktivni VC investitori koji obezbeđuju priliv investicija za dalji razvoj, a zauzvrat dobijaju udele u kompaniji po istom principu kao i u ranoj fazi. U ovoj fazi se otvaraju i neke nove mogućnosti kao što je Mezzanine finansiranje. Mezzanine finansiranje predstavlja “hibridno finansiranje” koje je u osnovi finansiranje dugom, ali za razliku od klasičnog bankarskog kredita, nisu potrebna brojna sredstva obezbeđenja, ne vrši se stroga procena vrednosti firme i vreme odobravanja je kraće. Ovaj tip finansiranja je često vrlo skup (skuplji od bankarskih kredita), jer su uslovi za dobijanje mnogo fleksibilniji. Ukoliko kompanija nije u stanju da na vreme vrati celokupni dug, investitor konvertovanja duga u vlasnički udeo ili udeo u kapitalu.

Inicijalna javna ponuda (IPO)

IPO predstavlja izlazak kompanije na tržište kapitala (berzu) i finansiranje budućeg razvoja novcem dobijenim od velikog broja individualnih investitora. U ovoj fazi kompanija je stabilna, profitabilna i ima velike izglede za još veći rast i razvoj.

Sekundarna emisija (Secondary offerings)

Sekundarna emisija predstavlja novu emisiju hartija od vrednosti posle izlaska komoanije na tržište kapitala.

Početkom nedelje je lansiran projekat koji smo svi željno očekivali proteklih nedelja. Radi se o prvoj srpskoj društvenoj mreži za obožavaoce (što bi otprilike bio prevod naslova ovog teksta) pod nazivom VIPer. Ovaj servis vam omogućava da pratite vaše omiljene zvezde, kao i da komunicirate sa njima u 350 karaktera (za razliku od “tričavih” 140 dozvoljenih karaktera na Twitter-u). VIPer trenutno ima 65 VIP osoba (među kojima su i Svetlana Ceca Ražnatović, Jelena Karleuša, Nataša Bekvalac, Seka Aleksić, Ksenija Pajčin, Ognjen Amidžić, Boško Jakovljević i drugi) koje su pristale da dele trenutke iz svog života sa obožavaocima, a garanciju da se zaista radi o ovim osobama daju redakcije magazina Svet, Scandal i Hello.

Inicijator ovog projekta je kompanije “Future Media“, koju su osnovale kompanije Color Press Group i McCann Erickson Public Relations, što je bio razlog da napravimo mali intervju sa gospodinom Milojem Sekulićem, direktorom internet izdanja u ovoj kompaniji.

AdriaTalk: Kako je nastala ideja za ovaj projekat i koje idejni tvorac koncepta?

Miloje Sekulić: Kaže se “Da jabuka nije pala Njutnu na glavu pala bi komšiji ispod prvog sledećeg drveta”. Već neko vreme se u krugovima domaćih internet profesionalaca pričalo o mogućnosti da se razvije lokalna varijanta twitterolikog servisa. Naravno da tehnologija nije problem, ali se postavljalo pitanje šta bi bila “udica” na koju bi se budući korisnici uhvatili, odnosno oko čega bi se okupio community. Razmatrajući projekte koje mogu da pokrenem u okviru Futuremedie uvideo sam potencijal za pravljenje Fan Social Network-a, izneo ideju koja se osnivačima veoma dopala i krajem leta krenuo u realizaciju.

AdriaTalk: Koliko često će VIP korisnici ažurirati svoje statuse?

Miloje Sekulić: To naravno zavisi prvenstveno od njih, odnosno od želje da budu u kontaktu sa svojim obožavaocima, da se promovišu ili jednostavno od toga kakvi su komunikatori i ljubitelji novih tehnologija. Naravno da smo razvili i sistem praćenja i alerta, ako zatreba. Mislim da im ipak nije potrebna veća motivacija od mogućnosti da budu u direktnom kontaktu sa obožavaocima, što smo im i omogućili. Još kad uvedemo MMS ažuriranje statusa…

AdriaTalk: Koji je poslovni model VIPer-a?

Miloje Sekulić: Na internetu odavno važi pravilo “Trafiic is All”, a grafikon posećenosti VIPer-a, da ne čuje zlo, je skoro vertikalna linija. Naravno da postoje i drugi načini zarade, ali o tom – po tom.

AdriaTalk: Kada očekujete da će VIPer početi da vraća uloženo?

Miloje Sekulić: U biznis planu koji je prihvaćen od osnivača i po kome se radi 1. mart je trenutak u kome kumulativna kriva prihoda/rashoda treba da pokaže da poslujemo pozitivno.

AdriaTalk: Ko su ljudi iza VIPer-a? (koliko ljudi radi na projektu, ko su oni)

Miloje Sekulić: Iza VIPera je ogromna mašinerija. Cele redakcije magazina Svet, Scandal i Hello! su radile na animiranju VIP ličnosti da nam se pridruže. Naš tehnički partner KlikMee je pokazao inventivnost i kreativnost u razvoju rešenja. Marketing kompanije Color Press Group radi na promociji i PR pogon agencije za odnose sa javnošću McCann Erickson Public Relations. Ja celu stvar koordinišem i upravljam njom, pod budnim okom Roberta Čobana i Borislava Miljanovića.

Ovom prilikom želimo da se zahvalimo Miloju Sekuliću, što je izdvojio vreme da odgovori na naša pitanja, a VIPer-u želimo veliki uspeh.

Pozivamo vas da nas pratite na VIPer-u i da se učlanite u naš VIPer Fan Club. :)

Ma.rs je web platforma za kreiranje i upravljanje marketing kampanjama za mobilne telefone. Ova platforma je intuitivna i omogućava korisnicima da jednostavno naprave mobilne sajtove, koji će biti nezavisni od platforme i optimizovani za sve mobilne uređaje. Za svaku kreiranu kampanju/sajt korisnik će imati naprednu statistiku, koja će biti od velike pomoći korisnicima prilikom optimizacije kampanje. Kreirane kampanje kao interfejs i način komunikacije sa potrošačima koriste SMS, 2d kodove i servise bazirane na lokaciji.

Kreatori ove web platforme veruju da se njihova platforma razlikuje od sličnih servisa po tome što nije aplikacija za pravljenje mobilnih sajtova ili pretvaranje standardih u mobilne, već aplikacija orijentisana isključivo ka pravljenju mobilnih sajtova fokusiranih isključivo na jedan proizvod ili uslugu. Kreirane kampanje se mogu koristiti kao nezavistan kanal (organizacija nagradnih igara, kuponi, ankete, istraživanje tržišta), kao landing strana za oglase koji se prikazuju na mobilnim portalilma, ali i kao dopuna oglašavanj u tradicionalnim medijima (štampani mediji, outdoor advertising).

Tradicionalnim medijima nedostaje interaktivnost, potrošač nema mogućnost da komunicira sa oglasom, da dobije više informacija na licu mesta. Ma.rs aplikacija bi trebalo to da promeni. Razvojem mobilne telefonije, velikim rastom broja pretplatnika i pojavom veoma naprednih mobilnih uređaja, stekli su se ulovi za uklanjanje ograničenja postojećih vidova oglašavanja.

Ma.rs mobilnim sajtovima pristupa se putem kratkih adresa, poput ma.rs/example ili putem 2d (QR) kodova. U velikoj meri napori će biti usmereni na to da sajtovi budu svesni lokacija svojih korisnika. Lansiranje apliakcije je predviđeno za početak 2010. godine. Kako kreatori ove aplikacije navode, “u daljem razoju ići će se ka kreiranju kompletne marketing i advertising platforme za mobilne uređaje, widget advertisingu i marketingu na društvenim mrežama.”

Poslovni model Ma.rs platforme će se zasnivati na mesečnim pretplatama za premium korisnike, odnosno “pay per visit“ modelu za ostale. Predviđeno je ostvarivanje partnerstva sa marketinškim agencijama, (offline i online) izdavačima i malim firmama.

BudMate je projekat koji se razvija u Srbiji, a koji će se baviti ličnim finansijama. Naziv ovog projekta je skraćenica od Budget Mate (što je radni naziv projekta), a na engleskom znači “prijatelj budžeta”. Ekipa iza ovog projekta je najavila da će ovaj projekta biti usmeren isključivo na Srbiju i zemlje regiona, ali da se planira i verzija na engleskom koja će omogućiti korisnicima širom sveta da koriste ovu aplikaciju. Glavne funkcije ove aplikacije će biti: automatizovano planiranje ličnog budžeta, praćenje i optimizacija ličnog budžeta, saveti generisani od strane korisnika, jednostavno upravljanje rashodima sa obaveštavanjem i saveti na osnovu ponašanja korisnika.

BudMate će se u mnogome razlikovati od aplikacija za lične finansije. Naime, u BudMate-u veruju da se finansije najbolje prate, ako se definišu nedeljni, mesečni ili godišnji ciljevi. Ciljeve koje korisnici definišu biće moguće optimizivati i menjati, a korisnicima će biti dostupna pomoć ostalih korisnika, ali i same aplikacije. Platforma će biti dizajnirana tako da “predviđa” korisnikove prihode i potrošnju, na osnovu istorijskih podataka, ali i ostalih korisnika sa slični prihodima, rashodima i ciljevima. Ukoliko se korisnik ne pridržava saveta i ostvarivanje njegovog cilja je dovedeno u pitanje, sistem će ga redovno obaveštavati i pomagati da vrati svoj “cilj” na pravi put. Suština BudMate-a je lakše upravljanje kućnim budžetom, bez velikih odricanja.

Projekat je trenutno u “stealth” fazi, a lansiranje je najavljeno za sredinu 2010. godine. Popularni američki blog TechCrunch, je u svom evropskom izdanju objavio post o ovom projektu: BudMate hope to drive finances for Southern Europe.

Najnovije informacije o projektu BudMate možete pratiti preko BudMate-ovog Twitter naloga.

Ukoliko niste do sada čuli za ovaj sjajan startup, radi se o besplatnom servisu za objavljivanje i pronalaženje događaja. Plakatt je projekat novosadskih firmi Rendered Text (Marko Anastasov i Darko Fabijan) i Sprawsm (Petar Perović i Dragan Babić).

Plakatt ima i social network “momenat” kroz mogućnosti dodavanja i praćenja aktivnosti prijatelja, objavljivanja prisustva i pozivanja na događaje, pisanje komentara, utisaka, postavljanje fotografija i video klipova. Informacije na Plakattu su za razliku od ostalih društvenih mreža optimizovane za pretraživače poput Gugla, što je ogromna prednost za promotere događaja.

U utorak 22. septembra je konačno puštena public beta verzija novog Plakatt-a. Ovom prilikom smo popričali sa Markom i Darkom iz Plakatt-a.

AdriaTalk: Ispričajte mi čime se zapravo bavi Plakatt i koje su njegove prednosti u odnosu na ostale servise ovog tipa?

Plakatt: Glavni problem koji Plakatt treba da reši je to što ljudi nemaju vremena i načina da budu u toku sa svim događajima u okolini. Uvek postoji neka grupa događaja koje tradicionalni štampani i elektronski mediji nisu zainteresovani da pokriju. I uz postojeće web servise, word of mouth ostaje glavni izvor novosti. U osnovi Plakatt-a je lična pobuda grupe ljudi da iskoriste moderni web najbolje što znaju kako bi nastalo nešto bolje. Kratkoročni plan je da servis pokriva region i tu preleži dečije bolesti, dok bi u narednim mesecima postao u potpunosti dostupan i na engleskom jeziku.

AdriaTalk: Odakle ideja za ovaj projekat?

Plakatt: Želeli smo da napravimo servis uz pomoć kojeg će ljudi moći da saznaju za svako dešavanje u njihovoj blizini. Hteli smo da budemo deo otvorenog, društvenog weba i korisnicima u potpunosti prepustimo stvaranje sadržaja, kao i da lako povežu Plakatt sa servisima koje već koriste za, recimo, objavljivanje fotografija.

AdriaTalk: Po čemu se Plakatt razlikuje od sličnih servisa?

Plakatt: Verujemo da svi servisi koji se bave ovom temom imaju propuste u realizaciji ideje, zbog kojih ni jedan nije postao definitivni vodič i mesto diskusije o događajima i njihovim mestima. Mi puno pažnje posvećujemo prezentaciji informacija, načinima na koje posetioci komuniciraju i ostaju u toku pre i posle događaja. Svi podaci su javni i izmenljivi kao na wikiju. Ideja nije da Plakatt bude samo još jedno mesto na kome će se, na primer, objaviti nečiji nastup u Areni, već da obuhvati i informacije tipa ko svira u utorak u kraju.

AdriaTalk: Da li imate plan monetizacije ovog servisa i koji je?

Plakatt: Planovi su pretežno vezani za iskorišćenje potencijala koji će, nadamo se, proisteći iz korišćenosti servisa kao važne alatke u organizaciji slobodnog vremena, a koji će biti zanimljiv ljudima koji se bave odnosima sa javnošću, vlasnicima lokala, organizatorima događaja.