Lufthansa je još krajem 2009. godine u saradnji sa kompanijom Profero objavila zanimljiv projekat MySkyStatus. Ovaj servis omogućava putnicima da ažuriraju svoje naloge na Facebook-u, Twitter-u i Linkedin-u sa vremenom poletanja, vremenom sletanja i trenutnom pozicijom u vazduhu. Servis koristi aproksimativne podatke o lokaciji korisnika na bazi unetih parametara, što zapravo znači da korisnici popunjavaju osnovne podatke o letu, kao što su naziv avio prevoznika, datum polaska i broj leta, a sistem računa položaj navedenog leta u određeno doba dana.

Frekvenciju ažuriranja naloga na društvenim mrežama je moguće manuelno podesiti, a ažuriranja su u sledećem formatu: “I’m now departing from New York on British Airways for business”.

Ono što je zanimljivo kod ovog servisa je da putnici mogu da koriste Lufthansin servis, čak iako putuju sa nekim drugim avio prevoznikom.

Ovaj servis je namenjen pre svega osobama koje “žive” na društvenim mrežama, pa žele i na ovaj način da kreiraju sadržaj na svojim “društvenim nalozima”. Takođe, MySkyStatus može da se koristi u daleko manje trivijalne svrhe, na primer ako neko treba da vas dočeka na aerodromu na ovaj način će moći da se informiše, gde se trenutno nalazite i kada slećete na aerodrom.

Kakve koristi Lufthansa ima od MySkyStatus-a?

Već smo pomenuli da je Lufthansa dozvolila da putnici koriste MySkyStatus i ako putuju sa nekim drugim avio prevoznikom, te se verovatno pitate koja je korist Lufthanse u svemu tome. Objašnjenje je prilično jednostavno: na kraju svakog ažuriranja, tvita ili posta nalazi se Powered by Lufthansa. Ovakvim potezom se u podsvesti onih koji čitaju status ili tvit stvara slika da su usluge ostalih avio prevoznika Powered by Lufthansa, te se tako ova avio kompanija smešta u povoljniji položaj u očima korisnika društvenih mreža od kompanije koja pruža datu uslugu. Pored ovoga, u svakom ažuriranju se nalazi i link ka MySkyStatus-u, na kome je opet vrlo diskretno, ali prilično uočljivo iskorišćena odrednica Powered by Lufthansa.

Pored želje da putovanje učini “društvenijim” i da omogući praćenje putovanja putem društvenih medija, Lufthansa je iskoristila popularnost društvenih medija, kao i tražnju za jednim ovakvim servisom, da sebi obezbedi praktično besplatnu promociju.

Naslov možda zvuči malo rogobatno, ali u ovom trenutku je to možda najdeskriptivnija fraza za temu ovog posta. Način konzumacije sadržaja na web-u se menjao uporedo sa razvojem web-a, ali i razvojem industrije računara i povećanjem brzine protoka interneta. Međutim, u prethodnom periodu “proces” konzumacije sadržaja na web-u je bio manje-više isti. Upotreba računara (desktop i notebook) za korišćenje interneta je bila standard do pre nekoliko godina.

Svedoci smo rapidnih promena u navikama korisnika pri korišćenju interneta. Mobilni internet polako preuzima primat i ljudi sve više primarno koriste na ovaj način internet. Ako je verovati analitičarima Morgan Stenlija, broj mobilnih i desktop internet korisnika će se izjednačiti sredinom 2013. godine, a do kraja iste godine će broj mobilnih korisnika interneta prevazići broj dekstop korisnika globalne mreže. Isti analitičari ppredviđaju da će već ove godine broj mobilnih korisnika prevazići milijardu. U studiji o internet trendovima koja je objavljena pre otprilike godinu dana, analitičari Morgan Stenlija “krive” Apple i njihove proizvode iPhone i iPod Touch, za pokretače ovog dramatičnog preokreta u navikama korisnika interneta. Što nas dovodi do sledeće tačke evolucije korišćenja interneta.

Aplikacije i mobilni ekosistemi

Sve veći broj korisnika interneta za pregledanje sadržaja koristi aplikacije koje se instaliraju na telefon ili neki drugi uređaj (iPod Touch na primer). U industriji mobilnih uređaja više nije bitno samo koliko kamera ima megapiksela ili koliko je lep telefon. Mobilni uređaji nisu više projekti za sebe, već su samo jedna od ekstenzija ekosistema kojima pripadaju. Jedan mobilni ekosistem uključuje operativni sistem koji se nalazi na uređajima, same uređaje, aplikacije koje su dostupne za pripadajući ekosistem, kao i bazu programera koji razvijaju aplikacije za taj OS.

Ovakav razvoj mobilnih ekosistema je uticao na korisnike da se polako preorjentišu na nove načine pregledanja i kreiranja sadržaja na web-u. Jedna od prekretnica za povećano korišćenje mobilnih uređaja je i mogućnost kreiranja sadržaja za web i instant deljenje na veliki broj servisa. Najnoviji trend na tržištu mobilnih uređaja su tablet računari. Iako su tableti postojali i ranije, njihov vrtoglavi rast popularnosti je započeo kada je Apple izbacio svoj iPad i omogućio veću interaktivnost i komfor pri pregledanju i kreiranju sadržaja. Istraživanje koje je nedavno objavio Nielsen, je pokazalo da 35 odsto korisnika u SAD više koristi svoj tablet nego desktop, a 32 odsto korisnika u SAD više koristi tablet i od laptopa. Glavni razlozi za korišćenje tableta u SAD, su lakša prenosivost, jednostavnost korišćenja, kao i brzo podizanje sistema. Zanimljivo je da je samo 10 odsto ispitanika odgovorilo da više koristi tablet, jer im se sviđaju funkcije u njemu.

Kada sam ja lično u pitanju, mobilni uređaji mi pomažu da sam non stop online, ali i dalje koristim desktop i laptop računare, jer mi pružaju veći komfor u radu. Ukoliko želim da pregledam ili pretražujem neki sadržaj koristim isključivo mobilne uređaje, koje takođe koristim i za kreiranje “brzog sadržaja” (mikroblogovanje, fotkanje, snimanje kratkih video klipova). Za kreiranje dužeg ili “ozbiljnijeg sadržaja”, gledanje filmova i slično tu su i dalje desktop i laptop mašine. Kada nabavim zadovoljavajuć tablet, moguće je da ću zameniti desktop i laptop za jednu takvu mobilnu mašinu, ali za sada mi mobilni uređaji služe uglavnom kao ispomoć, a ne kao trajna zamena za desktop i laptop.

Ili, kako da blog post koji ste napisali dobije gomilu komentara, lajkova, tvitova i hvalospeva. Ovaj tekst je jedinstveni vodič koji će vam pomoći da budete najbolji bloger u zemlji, a i šire. :) Ukoliko blogujete da bi bili popularni i/ili se pokazali-dokazali ovo je vodič za vas.

Image credit: villagevoice.com

Prva stvar koju morate uraditi da bi vaš blog post postao popularan je da izaberete temu blog posta koja je trenutno aktuelna i koja se najviše komentariše po ulicama, Fejsbuku i Tviteru. Primeri u skorije vreme su Elizabeta, Slađa i (ne)uspela SocGen kampanja. Izbor aktuelne teme će sigurno pomoći da se ljudi “zakače” za neki sadržaj.

Druga, podjednako bitna, stvar je omogućite kvalitetnu diskusiju na blog postu koji ste napisali. Kvalitetna diskusija po nekim mojim merilima je ona koja omogućava komunikaciju uz poštovanje osnovnog kućnog i “internet” vaspitanja i poštovanja elemetarnih pravopisnih pravila.

Treće, preporučujem linkovanje kvalitetnog sadržaja sa drugih sajtova/blogova, a koji objašnjavaju, pojašnjavaju ili pružaju širu sliku nekog dela vašeg blog posta. Pa tako, kada bih hteo da pomenem SEO, linkovao bih blog post Istoka Pavlovića o toj temi, ukoliko se bavim kritikom pljuvača bez rešenja linkovao bih Miloja Sekulića i blog post “Postao sam ponositi 150-ti lajker ovog FP-a” (ovaj tekst bih pomenuo i na blog postu čija bi tema bila “Odnos kompanija prema blogerima”, jer se predstavnik SocGen banke javio i pozvao blogere na druženje).

Četvrto, ono što će Vam doneti momentum na blogu je pominjanje “uticajnih” blogera/tviteraša/fejsbukaša, linkovanje na njihove blogove/Tviter/Fejsbuk naloge i pozivanje da daju svoje viđenje u komentarima.

Kako ovaj tekst ne bi prošao nezapaženo red je i ja da pomenem kolege blogere i da linkujem njihove blogove. :)

Tom prilikom sam napravio listu blog postova iz kojih sam nešto naučio, potvrdio svoje znanje, razonodio se ili jednostavno uživao dok sam čitao. Top lista je spontano napravljena od postova koje sam pročitao ili ponovo pročitao u skorije vreme, redosled je shuffle, dakle nema nekg kriterijuma za slaganje. Numeracija je tu da bi lista bila preglednija.

Lista 7 ultimejt blog postova koje sam (ponovo) čitao u skorije vreme

1. Miloje Sekulić, Postao sam ponositi 150-ti lajker ovog FP-a
2. Istok Pavlović, Kratak SEO kurs ili “Kako da moj sajt prvi iskoči na Guglu”
3. Dragan Varagić, Popularnost i uticaj na blogovima i ostalim društvenim medijima
4. Deda Bor, Štrajk prosvetnih radnika Srbije, dan posle, iz ugla čoveka sa najskupljom ulaznicom
5. Pedya, Kako brzo izgubiti pola tržišta
6. Dragana Đermanović, Studentima kojima je potrebna (kao) pomoć
7. Eniac, Uspeh i snaga zajednice

Autor: Miodrag Jokić

Pr-ovi, tj. osobe koje se bave odnosima za javnost su veoma bitna karika između kompanija i (pogodite) javnosti. Ukoliko kompanija ima zaposlene kojima na vizit karti stoji PR Assistant, PR Specialist ili PR Expert (WTF?), neophodno je da u skladu sa tim nazivima vrši edukaciju i vrednovanje svojih zaposlenih i da bude svesna činjenice da su oni ti koji stvaraju svest o kompaniji u očima javnosti. Sa druge strane, nije retko da kompanije unajmljuju PR agencije koje imaju zaposlene sa gore navedenim titulama. U tom slučaju neophodno je da kompanije budu veoma pažljive u izboru agencije.

Razlog ovih možda nejasnih odrednica je što se ugled nekoliko velikih i poznatih kompanija značajno srozao zbog rada njihovih PR službi ili agencija koje rade ovu vrstu posla za njih. Pa da krenemo sa vrstama PR-ova u Srbiji.

1) PR glasonoša – Sposobnosti ovog primerka su skoro ekvivalentne sposobnostima žutog pavijana. Kažem skoro jer, koliko ja znam, žuti pavijan ne zna da pošalje mail. Dakle, jedino što znaju je da pošalju mail i da potom vrše pritisak da se objavi njihovo saopštenje. Kompanije bi imale veći efekat, ukoliko bi PR glasonoši dale megafon i zamolile ga da hoda ulicom i čita saopštenje, pošto većina medija neće odgovoriti na provokacije i pritisak.

2) Masovni spam PR - Ovi “PR-ovi” šalju saopštenja po sledećem principu: u telo teksta prekopiraju saopštenje koje šalju u prilogu, u TO: polje ubacuju svih 10.000 mail-ova koje imaju na mailing listi i šalju saopštenje koje obično završi u trash folderu.

3) Nemušti PR-ovi – Koliko god zvučalo nemoguće, postoje i ovakvi PR-ovi. Šalju saopštenja koja se redovno završavaju sa “Za više informacija budite slobodni da me kontaktirate… bla bla bla”. Naravno, ko god ih je kontaktirao je shvatio da je to fora, jer nikad ne obezbede više informacija, već vas upućuju na informacije koje su sadržane u saopštenju za javnost.

4) Eho PR - Jedna od najiritantnijih grupa. Veće aspiracije za bavljenje odnosima sa javnošću ima smeđa lama sa Anda, jer ona barem ima neki stav.

Primer razgovora sa eho PR-om:

Mediji: “Dobar dan potrebna mi je izjava od….”,
Eho PR: “Potrebna vam je izjava od….?”
Mediji: “Da, potrebna mi je izjava povodom pisanja xy dnevnog lista, bla bla bla”
Eho PR: “Potrebna vam je izjava povodom pisanja xy dnevnog lista, bla bla bla?”
Mediji (već malo crveni u licu): “Da, da li možete da mi pomognete?”
Eho PR: “Da li mogu da Vam pomognem?”
Mediji: “Znate šta, nije bitno nazvaću njega/nju, hvala Vam na vremenu…”
Eho PR: “Znaći nije bitno, nazvaćete nju/njega, hvala mi na vremenu”

I tako u nedogled…

5) PR prosjak – PR koji “prosi” objave po medijima. Uspeh mu se računa u broju objava (nebitno u kojim medijima), te u skladu sa tim ovaj PR “prosi” za objave. PR prosjak podseća na prosjake po trgovima svih većih gradova u Srbiji, koji će vam poželeti svu sreću ovoga sveta, dobro zdravlje, skoru udaju ili ženidbu, za samo 10 dinara

PR prosjak: “Jel možete da nam objavite ovo saopštenje, znate jako nam je bitno da se to nađe u vašem mediju”.
Mediji: “Nažalost, ne možemo. Saopštenje koje ste nam poslali nije tematski ni približno našem mediju.”
PR prosjak: “Hoćete da kažete da saopštenje o odlasku našeg klijenta na more, nije tematski blisko Vašem magazinu o nuklearnoj fizici”
Mediji: “Da, upravo vam to govorimo”
PR prosjak: “Ali molim Vas jako mi je bitno..”

I tako u nedogled…
6) RSS PR – Ova vrsta PR-ova radi isključivo po agencijama. Ponašaju se kao RSS feed, obaveštavaju Vas o novostima svih mogućih klijenata u potrfoliju, mada ste vi usko specijalizovan mediji koji nema veze sa većinom njihovih klijenata.

7) Zaboravni PR - PR koji je neki mističnim sticajem okolnosti zaboravio da pošalje saopštenje, pa ga šalje dan ili nekoliko dana kasnije. Niko ne želi da objavljuje 5 dana kasnije, nešto što su svi mediji već objavili. Svakom se dešava da zaboravi, ali ako je već takav slučaj, nemojte ni slati saopštenje čiji je “rok trajanja” istekao. Ako se ovako nešto dešava učestalo, PR prelazi u ovu grupu.

8) PR profesionalac - Sve ono što gore navedene vrste PR-ova nisu.

UPDATE:
Ovom prilikom bih želeo da dodam još jednu vrstu PR-ova:
PR anonimni komentator - Osoba koja zastupa stav ili kompaniju u komentarima teksta ili blog posta potpisujući se kao tinejdžer/ka (mala182, kissmyass, prmyass itd…). Osnovne odlike ovakvih PR-ova su: nedostatak znanja i velika sujeta. Kao što u nazivu kaže – anonimni su (i na blogovima i u struci). Poseduju bogato iskustvo u odnosima sa javnošću, toliko bogato da ne može da stane u CV, pa je zato kod ovih PR-ova rubrika Radno iskustvo, prazna ili poluprazna.

UPDATE 2:
Najljubaznije molim sve komentatore da se potpišu imenom kada komentarišu post, a pogotovo kada iznose niz kritika na isti.

Dakle, svi koji komentarišu upotrebljavajući psovke (na bilo kom jeziku), zaspali su na CAPS LOCK-u, kometarišu bez potpisa – mogu da budu sigurni da im komentar neće biti odobren.

Kako blogovanje poprima epske i mistične razmere u Srbiji (kao nekad kad su široke narodne mase otkrile Facebook, sa koga se danas ne skidaju), osetio sam potrebu da podelim blogere i blogove u Srbiji. Ovu podelu nemojte tražiti na internetu, pošto je verovatno nema. Ovo je podela blogova iz mog ličnog ugla.

Pa da počnemo:

1) Ekspertsko-mudroserski blogovi. Ukoliko ne znate šta je mudroser, najtačniju definiciju možete naći na Vukajliji. Ovi “eksperti” bloguju o sve i svačemu u čemu su eksperti. Polja ekspertize se protežu od politike do bioenergije i naravno u svakom od ovih polja bloger je neprikosnoveni ekspert, mada u većini slučajeva u datom polju nema baš nikakve rezutate. Ali neka… blog trpi razne pisanije i papazjanije.

2) Blogovi za samopromociju. Ove blogove je najlakše prepoznati po domenu koji je najčešće ime i prezime autora, a ponekad alias. Ovi blogovi služe isključivo za promociju ličnosti i ideja autora. Neki od ovih blogova su veoma popularni, dok su neki vrlo blizu da pređu u našu prvu grupu blogova. Zajedničko sa prvom grupom blogova je veći fokus na autoru bloga.

3) Blogovi magazini. Kod blogova magazina nije u prvom planu autor (ili autori) bloga, već sadržaj koji se nalazi na tom blogu. Ovi blogovi se nekad i ne razlikuju od ostalih sajtova magazinskog tipa, a najveći razlog zašto se zovu blogovima je blog platforma na kojoj se nalaze. Npr. AdriaTalk može da se svrsta u ovu grupu blogova.

4) Pikila-kakila blogovi. Moram napomenuti da je ovakve blogove na ovaj način prvi “krstio” Dragan Varagić i na tome mu hvala. Ponekad ovi blogovi prelaze granice tema koje obrađuju pa postaju “upiškila i ukakila” blogovi. Pikila-kakila blogovi prate razne banalne događaje iz života autora, koji bi trebali da donesu osećaj blagostanja autoru, a potpuno su irelevatni za ostatak sveta (baš kao posle obavljenje male ili velike nužde).

5) “In” blogovi. Autori “In” blogova su moderne face, koje idu u korak sa vremenom. Tako su i počeli da bloguju, jer je to “in” i moderno. Većina blogova ovog tipa se ažurira vrlo redovno svake godine i donose nam razne vesti i informacije iz života autora u toku godine koja je prošla između dva posta. Neki od ovih blogera se zainate pa nas truju i češće, a neki od njih bogami, postanu i “pravi” blogeri. Nemojte slučajno zameniti “in” blogere sa ranim prihvatiocima , ove dve vrste ljudi su sasvim na suprotnim stranama blogosfere.

6) Korporativni blogovi. Korporativni ili kompanijski blogovi su blogovi sa više autora, koji su najčešće zaposleni u firmi za koju bloguju. U Srbiji postoji nekoliko vrlo kvalitetnih i zanimljivih kompanijskih blogova. Ovakvi blogovi mogu vrlo pozitivno uticati na svest klijenata o određenoj kompaniji, a ponekad i korigovati mišljenje o istoj. Naravno, postoje i kompanijski blogovi koji su nespretno vođeni, bez očiglednog razloga za postojanje, a nastali su iz sličnih pobuda kai “in” blogovi.

7) Reklamni blogovi. Kada kompanija ili pojedinac “izvali” da je blog sjajan kanal za plasiranje svojih EPP poruka nastaju “reklamni blogovi”. Postovi na ovim blogovima su isključivo bezlična saopštenja za javnost (prvi fail), zabranjeni komentari (wtf? drugi fail) i nedostatak bilo kakve dvosmerne komunikacije sa čitaocima (treći fail).

8) Dosadni blogovi. Vrlo velika grupa blogova u koje se mogu svrstati blogovi iz svih ostalih grupa ovde navedenih.

9) Zabavni blogovi. Blogovi koji su za razliku od prethodne grupe vrlo retki. Malobrojni su blogovi koji informišu, zabavljaju ili zasmejavaju.

10) Nepismeni blogovi. Dobra strana je što ovakvih blogova nema puno, loše je što uopšte postoje. Ovi blogovi nastaju kada je autor/autori funkcionalno nepismen/i. Uglavnom su jako naporni za čitanje i troše mnogo vremena (uzaludno) svojim čitaocima.

Ako neko ima potrebu da proširi ili suzi ovu listu, neka učini to u komentarima Ako ste došli da bacate hejt, flejm i sve te “in” i “moderne” izraze, produžite dalje. Forma za komentare je ispod posta. :)

U toku MWC-a, koji je prošle nedelje završen u Barseloni, otkriven je i najavljen veliki broj novih modela pametnih telefona (smartphones). Svaka nova generacija telefona donosi brojne nove funkcije, verzije operativnih sistema, više memorija, jače procesore itd. Pored svih tih noviteta nekako uvek ostaje utisak da ne postoji idealan telefon, koji ima baš sve što je određenom korisnku potrebno, te da bi bilo najbolje kada bi mogli sami korisnici da kreiraju svoj “savršen” telefon. Uskoro će i ovo biti moguće zahvaljujući kompaniji Synapse-Phones.

Christopher Brüning, Philipp Ziebart, Eugen Bernhardt koji čine Synapse-Phones, odlučili su da omoguće korisnicima da kreiraju svoj model pametnog telefona. Na njihovom sajtu je moguće na vrlo jednostavan način konfigurisati telefon i naručiti ga. Očekuje se da proizvodnja i dostava telefona počne u prvom kvartalu 2011. godine. Inače, cene ovakvih personalno konfigurisanih telefona kreću se od 299 EUR (sa PDV-om) do maksimalnih 673,89 EUR (sa PDV-om).

Osnovna konfiguracija obuhvata sledeće:

Operativni sistem: Android 2.2
Procesor: 1Ghz
Ekran: 10.16cm, dijagonale 4 inča SuperLCD multitouch-sensitive screen sa rezolucijom 480×800 WVGA
Zvučnici: 3 ugrađena (Telefon, kamera i noise-reduction)
Senzori:
- Proximity sensor
- Ambient light sensor
- Accelerometer sensor
- Compass
GPS: AGPS
Dugmići:
- 4 kapacitativna dugmeta ispod ekrana
- Power button
- Dva dugmeta za zvuk sa leve strane
- Dugme za kameru sa desne strane
Bluetooth: 2.1
Slot za proširenje memorije: microSD memorijska kartica (SD 2.0 kompatibilna). Do 32GB podržano.
Materijal: Aluminijum
U kutiji se nalaze:
- Telefon
- Baterija Battery (koju ste izabrali)
- MicroUSB kabl
- Punjač
- Uputstvo
- Garancija
- Brošura
Garancija: 3 godine širom sveta garancija

Korisnici sem ove osnovne konfiguracija koja je ista za sve telefone mogu na svom pametnom telefonu konfigurisati sledeće: mrežu (3G, 4G), WLAN, kameru, blic, prednju kameru, multimediju, televiziju, internu memoriju, eksternu memoriju, radnu memoriju, kapacitet baterije, prednje dugmiće (fizički ili kapacitativni) i boju.

Vox.io je novi startup iz Slovenije, koji se nada da će redefinisati komunikaciju i telefoniranje. Servis je vrlo jednostavan i omogućava glasovne i video pozive iz browser-a, bez dodatnih instalacija i konfiguracija. Web pozivi između vox.io korisnika su besplatni, dok se recimo 35 minuta ka svim brojevima u Srbiji plaća 5 EUR + PDV. Cene za ostale zemlje možete dobiti na stranici cene vox.io usluga.

Ono što izdvaja vox.io od ostalih sličnih servisa, sem činjenice da nema instalacije softvera, je i to što zovete sa svog postojećeg broja. Pri registraciji upisujete broj koji želite da koristite sa ovim servisom, a koji se posle prikazuje kao broj sa kog zovete.

Primer: Marko ima broj 062 123 45 67 89, koji je ubeležen u Jovanovom telefonu. Kada Marko zove Jovana, u identifikaciji poziva mu stoji broj 062 123 45 67 89, odnosno ime pod kojim je ovaj broj ubeležen u njegovom telefonu.

Trenutno nije moguće primati pozive sa sajta vox.io, ali je to u planu. Takođe, u planu je produkcija aplikacija za iOS i Android, što će svakako pomoći ovom servisu u osvajanji novih korisnika i tržišta. U ovom momentu servis je nemoguće koristiti na većini mobilnih uređaja, jer je aplikacija na sajtu programirana u Flash-u, te ukoliko nemate mobilni browser sa flash podrškom, vox.io aplikacija neće raditi.

Kako se registrovati na vox.io?

Jedino što je potrebno da uradite da bi koristili ovaj servis za zvanje fiksnih i mobilnih telefonskih linija je da se registrujete koristeći nalog na Facebook-u, Twitter-u ili Google-u. U ovom momentu servis je u zatvorenoj beta fazi i potrebne su pozivnice za registraciju naloga.

Blog AdriaTalk je obezbedio pozivnice preko linka: http://www.vox.io/r/eJv48c.

Broj pozivnica i trajanje linka nisu ograničeni vremenski, te ih možete koristiti bilo kada. Prilikom registracije korisnici dobijaju 0,50 EUR kako bi mogli da isprobaju servis, a za svakog pozvanog prijatelja koji se registruje na vox.io, dobija se još 0,15 EUR.

Poziv na vaš račun

Vrlo zanimljiva opcija u nalogu je “Quick Call”, koja omogućava slanje linka prijateljima koji omogućavaju korišćenje vox.io servisa bez naloga, preuzimanja ili instaliranja aplikacije. Razgovor iniciran preko “Quick link-a” se tarifira pošiljaocu linka. Što bi moglo da bude naročito interesantno kompanijama koje imaju razvijene call centre.

Bitno je napomenuti i da je na juče završenom Seedcamp London 2011 događaju vox.io dobio nagradu.

Kompanija Twitter je danas na svom blogu objavila #Hindsight2010, odnosno listu 10 najpopularnijih trendova na ovom servisu. Mnogi će se složiti da lista top trendova na Twitter-u je neka vrsta ogledala šta je bitno u određenom trenutku.

Neverovatnih 25 milijardi tvitova su poslali korisnici ovog servisa, a kompanija je analizirala sve ove tvitove i podelila vodeće trendove u 8 kategorija: Novosti, Ljudi, Filmovi, Televizija, Tehnologija, Svetsko prvenstvo u fudbalu, Sportovi i #hashtag-ovi. Lista najpopularnijih trendova je:

1. Naftna mrlja u Meksičkom zalivu
2. Svetsko prvenstvo u fudbalu
3. Inception (naziv filma, u bukvalnom prevodu “početak”)
4. Zemljotres u Haitiju
5. Vuvuzela
6. Apple-ov iPad
7. Google Android
8. Justin Bieber
9. Harry Potter & the Deathly Hallows
10. Pulpo Paul

Sa obzirom na to da ne postoji lista balkanskih trendova, podelite sa nama Vaše mišljenje koje su teme u regionu bile popularne ove godine.

U ovom tekstu ćemo vam predstaviti 10 osnovnih tipova ljudi na Twitter-u. Inspiracija za ovaj post je došla posle čitanja sjajnog teksta Istoka Pavlovića “18 tipova ljudi na Fejsbuku”, u kome smo uživali i prepoznali mnoge svoje prijate sa Facebook-a. Sa obzirom na to da u gomili lista, nismo pronašli adekvatnu podelu Twitter korisnika, odlučili smo da je sami napišemo. Sigurni smo da će te prepoznati vaše pratioce i one koje pratite na Twitter-u.

1. RSS tviteraš – Tviteraš koji je u nekom trenutku svog života shvatio da je njegova životna misija prenošenje novosti i informacija, te stoga tvituje isključivo naslove vesti i linkove ka njima. Donekle ga možemo upotrebiti sa prijateljem reporterom na Facebook-u.

2. Ekspert, stručnjak, strateg, planer – Ovo je multipraktik i multifunkcionalna osoba, koja tvituje svoja ekspertska mišljenja, pomaže startup projekte (za koje ima interes da pomogne), a pre svega promoviše sebe i svoje ekspertsko-stručnjačko-strateško-planersko znanje.

3. Iventari i iventarke (ne mešati sa inventarom) – Iventari i iventarke su korisnici Twitter-a koji posećuju veliki broj iventova (tj. eng. event-ova) i tvituju sa istih, odnosno tvituju isključivo kada su na iventovima.

4. “Jedan tvit mesečno” tviteraši – U ovu grupu spadaju skoro isključivo “poslovni” korisnici Twitter-a, kojima je neko od eksperata iz druge tačke, objasnio da “moraju” da budu na Twitter-u, jer je to sada in, biće bliže korisnicima, moći će da ih spamuju sa svojim promotivnim tvitovima, a i Del je zaradio 6,5 miliona dolara koristeći Twitter, pa što ne bi i oni?

5. Pratioci svaštare – Korisnici koji prate između 5.000 i 1.000.000 korisnika Twitter-a (prate sve moguće tviteraše do kojih mogu da dođu), a sve u nadi da će neko i njih pratit, tj. uzvratiti “praćenje”.

6. “Interni” tviteraši – Ukratko, smarači koji prosipaju neke interne fore koje niko ne razume sem njihovog drugara, kojem se i obraćaju preko public timeline-a, a koji zapravo sedi pored njih.

7. RiTviteraši – Ljudi koji ritvituju sve što objave korisnici koje prate. Razlozi za masovno ritvitovanje se razni: promocija nekog projekta, promocija sebe, način da se bude primećen, način da pokažu kako oni znaju da dele…

8. Lajfstrimeri (eng. Lifestreamers) – Osobe koje sve, ali bukvalno sve, što im se događa u životu tvituju svojim pratiocima. Ove osobe nemaju preterano razvijen osećaj za privatnost, a nemaju ni potrebe za istom, jer im je život, zapravo jako dosadan.

9. Štreber – tviteraš – Oni slepo prate sva pravila komunikacije (poslovne i lične) na Twitter-u, koje su ikada pročitali. Nažalost, niko im nije rekao da su autori, ta pravila pisali jer im je bilo dosadno, a i kul zvuči kad tvitneš: [VAŽNO] NOVI BLOG POST: Pravila komunikacije na Twitter-u #(ime medija gde se nalazi tekst).

10. Pozer – tviteraši – Došli na Twitter jer su čitali da je in biti “tviteraš”. Njihov moto je: Ako si na Twitter-u, ti si “in”, “kul” i “pratiš trendove”.

Ovo su svi tipovi kojih smo mogli da se setimo (sasvim slučajno smo stali na lepom oruglom broju 10), a ako se setite još nečega pošaljite nam u komentaru. :)

Update: U međuvremenu pojavila se još jedna vrsta tviteraša, (čitajte više kod Mahlat na blogu)

“Šta mi je doneo blog?” je pitanje, koje u poslednje vreme postavlja sve veći broj blogera u svojim blog postovima. Primetićete da se ovaj naš post razlikuje od većine dosadašnjih, a cilj nam je sakupimo razloge zbog kojih blogeri u Srbiji najčešće vode blog.

Pitali smo nekolicinu blogera u Srbiji “Šta Vam je doneo blog?”. Odgovor su nam poslali @DedaBor i @itkutak, blogeri koje veoma cenimo i volimo da čitamo. Ostali blogeri kojima smo poslali ovo pitanje nisu nam vratili odgovor, a razlog nam je nepoznat (možda ne znaju šta im je doneo blog ili jednostavno nisu imali vremena da nam vrate kratki odgovor). U svakom slučaju sve ih pozivamo da u komentarima ostave svoje viđenje.

Šta vam je doneo blog?

@DedaBor
Digitalni identitet, real identitet, dignitet, poštovanje, respect. Imam desetak blog postova na ovu temu, treba samo ukucati blog/blogovanje/dedabor na pretraživač mog bloga među 1.000 postova i 13.000 komentara, ali ukratko je onako kao u gornjoj rečenici.

@itkutak
Pružio mi je priliku da svoje mišljenje, stav i rad prikažem u meritornom sistemu, kao i zadovoljstvo da kvalitetno i otvoreno komunikaciram. Čvrsta osnova na kojoj se grade mnoge lepe stvari ;)

@adriatalk
Autorima bloga AdriaTalk je ovaj blog doneo mnogo lepih uspomena, zanimljivih kontakata i pre svega priliku da pišemo o svemu što nas zanima i na taj način svoja razmišljanja i ideje podelimo sa svetom.

P.S. Ako blogujete pozivamo Vas da u komentarima odgovorite na pitanje: “Šta mi je doneo blog?”.