Uticaj blogera na PR kampanje

PR kampanje u Srbiji se fokusiraju uglavnom na tradicionalne “mainstream” medije, kao što su televizija i novine. Tek u poslednje 2, 3 godine PR kampanjama se cilja internet populacija. S jedne strane ovo je i razumljivo, jer je broj redovnih korisnika interneta u Srbiji sve veći, pa sad valja dopreti i do njih. U radu sa tradicionalnim medijima, PR kampanje se svode na moljakanje medija za prostor, pažnju i plasiranje kompanijskih poruka. Ova praksa se po “default”-u prelila i u online okruženje, pa se odnos PR službi prema internet medijima svodi na prosleđivanje saopštenja, organizovanje pres konferencija i sve one divne stvari iz 20. veka. Da ne bi bilo zabune ova praksa je zastupljena i u svetu, ne samo kod nas.

Novi vidik u shvatanju onlajn PR-a nam je otvorio Dejvid Merman Skot, prilikom jednog predavanja koje smo pratili. Gospodin Skot je jedan od najprodavanijih autora na svetu koji pišu o marketingu i PR-u, a njegovo najznačajnije delo je The New Rules of Marketing & PR (Nova pravila marketinga i PR-a).

G-din Skot je tokom svog predavanja pokušao da objasni da savremeni PR ne zavisi od budžeta, “moljakanja” medija za pažnju, već od sposobnosti PR službi kompanija da navedu ljude da ih sami nađu, ali i da dele informacije. U tradicionalnom marketingu ova tehnika se zove “word of mouth” (od usta do usta), i pretpostavlja akviziciju novih klijenata preporukama postojećih. U modernom internet marketingu G-din Skot ovu tehniku naziva Word of Mouse. Da bi teoriju potkrepio praksom, ispričao je priču o potpredsednici za nove medije i marketinška partnerstva kompanije Universal Orlando Resorts, g-đi Sindi Gordon.

Viralna kampanja kompanije Universal Orlando Resorts

Sindi Gordon je dobila zadatak da najavi lansiranje novog tematskog parka svoje kompanije posvećenog Hariju Poteru – “The Wizarding World of Harry Potter”. Ona je na raspolaganju imala ogroman budžet koji je bio obezbeđen za reklame na televiziji, novinama, internetu, bilborde i sve ostale kanale komunikacije iz 20. veka.

Umesto svega što se očekivalo od nje, ona je odlučila da vest o novom tematskom parku svoje kompanije podeli sa 7 (i slovima sedam) ljudi!!! Nije potrebno ni naglašavati, da je Sindi Gordon od menadžmenta svoje kompanije zbog ovog poteza dobila blanko ostavku, koju je morala predati u slučaju neuspeha.

Sedam ljudi koje je Sindi odabrala za učešće u svojoj kampanji, su bili najuticajniji blogeri o Hariju Poteru.

Sindi Gordon je pozvala ovih sedam blogera na “tajni” webcast koji je počeo u ponoć 31. maja 2007. godine. U ovom webcast-u je učestvovao Sjuart Kreg, koji je bio dizajner produkcije na svim filmovima o Hariju Poteru, koji je sa blogerima pričao o tome kako je zamislio tematski park o Hariju Poteru. U toku webcast-a tim oko Sindi Gordon je postavio i mikro sajt koji je trebao da posluži blogerima i novinarima za linkovanje. Ubrzo posle završetka webcast-a, tim je poslao e-mail obaveštenja gostima drugih parkova kojima upravlja ova kompanija, ali i svojim porodicama i prijateljima.

Efekat kampanje je bio sledeći: ubrzo je 350 MILIONA ljudi čulo za “Čarobni svet Harija potera”, novine i televizije su sami izveštavali o novom tematskom parku, tekstove gore navedenih 7 blogera su preuzele desetine blogera. Vest se širila velikom brzinom, a tim oko Sindi Gordon je uspeo u svojoj nameri, uz minimalna trošak kampanje. Zapravo jedini troškovi su bili troškovi snimanja webcast-a i produkcije mikrosajta.

Svojim primerom Sindi Gordon nam je pokazala da veliki efekti se mogu postići sa malim budžetom i velikom kreativnošću, ali nam je isto tako pokazala koliku moć imaju blogeri širom sveta.