(Ne)uticaj društvenih medija u Srbiji

Periodično se, među srpskim korisnicima društvenih medija, povede priča o uticaju pojedinih korisnika na Fejsbuku i Tviteru. Nekoliko puta sam i sam učestvovaio u sličnim raspravama, i često dobijao opasku da “hejtujem uticajne”, jer ja nisam jedan od njih. Ja nikoga ne hejtujem, jer nemam razloga za to, a ne mogu da kažem ni da mi je žao što nemam “uticaj”, jer isti praktično ne postoji među korisnicima društvenim mreža iz Srbije. Ja ne poričem da postoji realna mogućnost da stav, mišljenje ili iskustvo pojedinih korisnika Fejsbuka ili Tvitera utiče na ostale korisnike u nekom obimu. Međutim, sasvim sam siguran da uticaj na širok krug pratilaca/prijatelja ne postoji.

PRIMER: Ukoliko su mi potrebne patike (ili bilo koji drugi proizvod ili usluga), vrlo je verovatno da ću tražiti mišljenje o kvalitetu, ceni i karakteristikama patika od svojih prijatelja na Fejsbuku ili svojih pratilaca na Tviteru. Čak je vrlo verovatno da će me nečije iskustvo, opredeliti za brend patika i radnju u kojima ću ih kupiti.

U gore navedenom primeru možemo reći da je neko imao uticaj na mene, ali taj uticaj je vrlo usko targetiran i moguće je da će se odnositi samo na jednu akciju (u ovom slučaju kupovinu patika). Korisnici koji su uticali na mene da kupim crne Kappa plitke patike, neće uticati na mene da kupim Milka ili Nestle čokoladu ili da odem u bioskop da pogledam 3D film.

Uticaj društvenih medija i uticaj na društvenim medijima

Dve fraze iz naslova su slično zvuče, ali suštinski ne mogu biti različitije. Na društvenim medijima se jako retko priča o uticaju društvenih medija na život u real-timeu (van društvenih mreža i interneta), koji neosporno postoji. Taj uticaj stvarno postoji i vrlo je realan, jer su društveni mediji postali deo života velikog broja ljudi u Srbiji. Koliki je uticaj društvenih medija na ljude dovoljno govori anegdota u nastavku teksta.

“Ulazi čovek srednjih godina u računarsku radnju i traži laptop. Na konstataciju prodavca da imaju više modela i proizvođača i da njegova preporuka, kao i cena, zavise od toga koje su potrebe kupca, potencijalni kupac odgovara da mu jedino bitno da “podržava” Fejsbuk.”

Nasuprot uticaju društvenih medija, češće se potencira postojanje uticaja pojedinih korisnika i organizacija na veći broj svojih pratilaca na društvenim mrežama. Ovakav uticaj je vrlo ograničen i često prenaduvan od strane “uticajnog” korisnika. Priča o uticaju korisnika je inicirana od strane vrlo uskog kruga korisnika društvenih medija. Razlozi za ovakvo “etiketiranje” su mnogobrojni, od onih najnižih da se pojedinci osete bitnim do onih “uzvišenijih”, a to je prodaja svojih konsultantskih usluga ili pokušaj približavanja određenim grupama ljudi.

Koliko se “uticaj” na društvenim medijima preliva u “real-time” može se najlakše videti na primeru Ujedinjenih regiona Srbije (URS). URS je politička opcija koja se u prethodnom periodu najozbiljnije bavila društvenim medijima, a u prilog tome govori najveći broj “prirodnih” (ne kupljenih) lajkova na Fejsbuku i vrlo aktivan nalog na Tviteru, kao i kontinuirana komunikacija sa potencijalnim biračima, koja je počela mesecima pre same predizborne kampanje. Na parlamentarnim izborima održanim 6. maja, URS je osvojio samo 5,49% (tj. jedva je prebacio cenzus). Odlične rezultate na društvenim medijima, nije ispratio odgovarajući rezultat u realnom životu.

Još jedna bitna stvar je napraviti distinkciju između tzv. “uticaja” i popularnosti na društvenim medijima, jer ne znači da je neko uticajan zato što ima mnogo lajkova, ritvitova i šerova.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari

komentara

One Comment

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pratite nas na društvenim mrežama!

Powered by WordPress Popup