Ko su #uticajni tviteraši?

Većina ljudi van Twitter-a i ne zna šta znači biti #uticajan tviteraš (zapravo, ni većina na Twitteru ne zna šta je to “uticaj na Twitter-u”). Ako pogledamo opšte prihvaćenu definiciju uticaja, jasno je da je to osoba koja “ima kapacitet da proizvodi efekte na akcije, ponašanje, stavove itd”. ovo je verovatno jedan od razloga što naši “uticajni” tviteraši svaki dan (a ponekad i dva puta dnevno) akcijaše. Međutim, priroda uticaja domaćih tviteraša je mnogo složenija.

Naime, oni se najbolje osećaju u društvu isto tako “uticajnih” i rado ispomažu jedni druge u svim uticajnim stvarima koje rade. Pa tako, ne možete biti uticajni ako niste organizovali bar jedan tweetup i nazvali ga po sebi ili svom projektu, po sistemu “čovek-brend”. Na tako “brendiranom” događaju pojavljuju se uglavnom iste face, kao i na prethodnom brendiranom tweetup-u. Naravno, svi uticajni tviteraši su jako humani pa ne propuštaju priliku da podrže i svaku humanitarnu akciju koju je pokrenuo kolega uticajni tviteraš. Tako opet dolazimo do akcijašenja domaće “tvitosfere”.

Uticajni često posećuju razne koferencije, radionice, iventove, -upove, i naravno tvitaju svaki minut proveden na istim. Ako želite da gledate besplatni livestream nekog događaja, nema potrebe za tim, uticajni tviteraši će vam preneti kompletnu atmosferu sa događaja. Ovu aktivnost prati samopromocija u stilu “Senzacionalno: prvi put u Srbiji @______ tvituje sa konferencije XY, ne smete propustiti”. Ja se uvek zapitam čemu to i zašto ne smem to da propustim.

Iako im je #uticaj zajednička odlika, nisu svi #uticajni isti. Neki vole, da ističu da su uticajni i da cimaju svoje #uticajne i #neuticajne pratioce da potvrde njihov samododeljeni status. Neki vole da pljuju po svemu što pročitaju/čuju/vide tog dana. Nije bitno da li su razumeli poentu, bitno im je samo da izraze svoj negativan stav, kako bi dokazali da je njihov status “uticajnog” teško zarađen, jer oni imaju (negativan) stav o svemu. Podvrsta gore navedenih #uticajnih tviteraša su oni što ne vole političare i oštro kritikuju iste, do prvog tweetup-a (brendiranog ili nebrendiranog, nije bitno) kada se upoznaju sa, do tada omraženim političarem. Posle tog istorijskog susreta, kreće ublažavanje stavova, hvalospevi, a ponekad i podržavanje akcija (plaćeno ili neplaćeno, zavisi koliko ste dobri) gorepomenutog omraženog političara.

Ako pažljivo pročitate gornji tekst, biće vam jasno zašto svaki put kada se na Twitter-u pomene #uticaj, umre beli meda.

I za kraj, da ukradem jednu misao koja oslikava stav mog koautora na ovom blogu, o uticaju na Twitter-u:

“Naj.bo je meda, uticaj se gleda”.