Zašto blogujemo?
“Šta mi je doneo blog?” je pitanje, koje u poslednje vreme postavlja sve veći broj blogera u svojim blog postovima. Primetićete da se ovaj naš post razlikuje od većine dosadašnjih, a cilj nam je sakupimo razloge zbog kojih blogeri u Srbiji najčešće vode blog.
Pitali smo nekolicinu blogera u Srbiji “Šta Vam je doneo blog?”. Odgovor su nam poslali @DedaBor i @itkutak, blogeri koje veoma cenimo i volimo da čitamo. Ostali blogeri kojima smo poslali ovo pitanje nisu nam vratili odgovor, a razlog nam je nepoznat (možda ne znaju šta im je doneo blog ili jednostavno nisu imali vremena da nam vrate kratki odgovor). U svakom slučaju sve ih pozivamo da u komentarima ostave svoje viđenje.
Šta vam je doneo blog?
@DedaBor
Digitalni identitet, real identitet, dignitet, poštovanje, respect. Imam desetak blog postova na ovu temu, treba samo ukucati blog/blogovanje/dedabor na pretraživač mog bloga među 1.000 postova i 13.000 komentara, ali ukratko je onako kao u gornjoj rečenici.
@itkutak
Pružio mi je priliku da svoje mišljenje, stav i rad prikažem u meritornom sistemu, kao i zadovoljstvo da kvalitetno i otvoreno komunikaciram. Čvrsta osnova na kojoj se grade mnoge lepe stvari ;)
@adriatalk
Autorima bloga AdriaTalk je ovaj blog doneo mnogo lepih uspomena, zanimljivih kontakata i pre svega priliku da pišemo o svemu što nas zanima i na taj način svoja razmišljanja i ideje podelimo sa svetom.
P.S. Ako blogujete pozivamo Vas da u komentarima odgovorite na pitanje: “Šta mi je doneo blog?”.
Komentari
Powered by Facebook Comments
Pingback: Tweets that mention Zašto blogujemo? | adriatalk.com -- Topsy.com
04.06.2010. - 4:37 pm
Kada sam počinjala da blogujem, pitala sam se zbog čega mi to treba. Sada, dve godine kasnije, vidim vrednost i veoma sam zahvalna sebi što sam istrajna.
Blogovanje mi je, pre svega, donelo niz poznanstava, more divnih ljudi i veru da i dalje postoje fini, dobri, pametni i ljubazni ljudi. Srela sam se sa njihovim iskustvima i naučila mnogo, jer je većina pisala o tome ili su bili voljni da znanje podele sa drugima na neke druge načine.
Zatim, blog mi služi kao podsetnik vremena koje je iza mene. Recimo, kategorila ‘volontiranje’ na mom blogu me podseća na divne momente provedene sa decom kojoj je moje prisustvo značilo. I to je sve zapisano u vremenu kada se dešavalo, tako da je impresija zabeležena, nadam se zauvek.
Mnogo sam naučila blogovanjem, izgradila sebe i svoj stil pisanja, istraživanje uklopila sa svakodnevnicom i shvatila da ne mora svaka tema o kojoj pišem biti ‘velika’, bitan je ugao posmatranja.
Da pokušam da rezimiram, volim da blogujem, jer me stari postovi vesele, mišljenja i komentari uče i proširuju mi vidike, jer je deo mene zapisan tamo :)
04.06.2010. - 7:22 pm
Počeo sam da blogujem da bih javno rekao ono što sam imao i želeo da kažem. Bio je to (i još uvek je ;)) sjajan način da proverim neke svoje stavove, da proverim ispravnost svog ugla gledanja na neke poprilično svakodnevne, a ipak specifične stvari iz struke koju volim i kojom se bavim – marketinga.
Posle 10-ak meseci prisustva u blogosferi (hvala Prokki na istrajnosti kojom me je gurao u sve to i pomogao mi da se na pravi način uključim u društveni život na netu), mogu da kažem da sam učinio pravi potez koji mi je doneo puno divnih trenutaka u razmeni mišljenja, iskustava (a bogami i emocija) kako na mom, tako i na mnogim drugim blogovima. Iz svega toga nastala su neka lepa online prijateljstva, koja su se često prelila i u offline svet kroz neke lepe i zanimljive susrete. Imam tu sreću da sam u realnom svetu upoznao ljude koji su isto tako sjajni kao što su i na Mreži i jedino mi je žao što možda nisam ranije krenuo na ovo fantastično digitalno putovanje… :D
04.06.2010. - 7:26 pm
Lično mi je doneo preko potreban odušak. Beg od stvarnosti koji je surov kod nas nažalost. Napravio sam blog da mogu da “otpustim” svoje ventile.
04.06.2010. - 7:30 pm
Ne blogujem i nemam bas preterano lepo misljenje o onima koji to rade.Ustvari,ne mogu da shvatim pravi motiv takvog eksponiranja. Pametovanje? Naporni ljudi koji u svakoj corbi zele biti mirodjija. Nema sta neznaju i o cemu nemaju stav. Pisu li zaista sto misle ili se vremenom pocnu dodvoravati onima koji ih citaju? Pomisle li ponekad ima li taj trud ikakav konkretan smisao osim sto ih citaju isto tako dokoni dzabalebarosi i u sustini voajeri ?
04.06.2010. - 9:47 pm
Puno puta sam razmisljao kao “frf” i posle mnogo vremena sam dosao do zakljucka da nije bas tako kako on predstavlja sve ovo.
I sada cesto kazem kako je blogovanje upravo eksponiranje i voajerizam, ali ne mora i nije tako.
Eksponiranje je kad se redovno pokazujemo i cesto onako kakvi nismo, a niko od nas nije dovoljno savrsen da bi se ekponirao na mrezi, preko bloga ili bilo kako jer je to izuzetno kratkotrajno i to ljudi ne gotive, brzo ostavljaju po strani takve blogove.
Da je voajerizam u pitanju, mala doza postoji definitivno ali nije tipa Velikog Brata i ostalih serijala koji idu na televiziji… Ipak je ovo forma koja ima smisao, pricu, celinu, kvalitet. Mastovitost, idejnost, kreativnost. I svakim danom se sve vise tezi boljem.
Trud koji se ulaze u blogovanje je nesto sto je nemerljivo da bi se reklo, eto meni se isplatilo. Dovoljno je procitati Pedjin komentar iznad i dobiti na znanje da se blogovanje isplati, kao i trud . Da ne postoji smisao, ne bi se blogovalo u celom svetu.
Dzabalebarosi postoje u svim sferama ali se u blogovanuu prebrzo otkriju i marginalizuju, bas kao i likovi poput ‘frf’-a koji nemaju nista smislenije ponuditi skrivajuci se iza nicka i uguravajuci se medju ljude koji koji imaju real life, imaju web life, imaju ime i prezime i nisu naporni, naprotiv, itekako imaju sta da kazu !
05.06.2010. - 1:14 pm
Nisu svi ljudi isti i ne trebaju svi da bloguju. To je stvar volje i senzibiliteta. Konkretno u osnovnoj skoli nisam volela da pisem i citam. Ali sam volela da crtam i pravim cudne stvari od cudnih materijala i to je bio moj svet. Dovoljno mi je bilo da nesto napravim, iako to nema nikakvog smisla nikome, meni je jako znacilo i bila sam ispunjenja. Tako sam imala svoj mir i bila srecna. Isto tako postoji velik broj ljudi koji apsolutno nemaju potrebu da nesto stvaraju, pisu, predstavljaju, tumace jer to njima nista ne znaci. To su drugaciji ljudi od mene i ja to potpuno postujem, cak mogu reci da je njima u zivotu mnogo lakse. :)
Tako neki ljudi bloguju, to ih ispunjava. Ja ne mogu da kazem da blogujem u smislu pisanja dnevnika, jer me to eto ne ispunjava. Ali iako kao klinka nisam volela da pisem, sada pisem za par sajtova. Pisanjem sam poboljsala svoj nacin izrazavanja u realnom zivotu, cak sam i komunikativnija i slobodnija. Mogu reci da sam se lepo izvezbala, pisanje je vezba. Tako da cu u mom poslu moci da to primenim i budem bolja. Blogovanje je po meni neka vrsta rada na sebi, ako jos to mozes da podelis sa prijateljima blogerima, to je onda pun pogodak.
05.06.2010. - 1:18 pm
Pozdravljam ideju i inicjativu :)
Za mene je blog bio “lupa”! Zahvaljujući blogovanju sva svoja znanja i kompetence sam stavila pod lupu domaćoj, ali i široj regionalnoj zajednici. I to je bio zapravo jedini način da sebe u godinu dana učinim tako vidljivom. Pre bloga… bila sam samo još jedan PR iz Srbije…
Zahvaljujem što ste mi poslali pitanje i iskreno se izvinjavam što sam bila nemarna i nisam na vreme prosledila odgovor :(
05.06.2010. - 1:28 pm
@frf
Nije mi jasna izjava da je razlog za pisanje bloga pametovanje i voajerizam. Slažem se da na pojedinim blogovima ima i toga, ali kao što je rekao @Deda: “Dzabalebarosi postoje u svim sferama ali se u blogovanuu prebrzo otkriju i marginalizuju”. Ako nisi probao da vodiš blog, tvoje mišljenje jednostavno nije relevantno.
05.06.2010. - 1:30 pm
Pošto živim u Srbiji u “gradu” gde već živim, ljude sličnih interesovanja je bilo teško navatati, pogotovu je bilo teško razmeniti sa njima po koju.
Blog je bio način da pronađem i svoje sugrađanje i mnoge druge i iz Srbije i van granica naše zemlje sa kojima mogu da diskutujem, da saslušam savet i da, na kraju, preispitam neka svoja shvatanja.
05.06.2010. - 1:30 pm
Čini mi se da oduvek čitam i pišem…imam stranice i stranice ispisanih svezaka, svega i svačega.
Blog je postao moja sveska koja je progovorila.
05.06.2010. - 1:31 pm
@Goldie
Blogovanje ne mora da bude ograničeno na pisanje dnevnika, a u novije vreme najveći broj blogova i nisu dnevnici, već medijumi za prenošenje znanja, interesovanja i iskustava.
Hvala ti na komentaru :)
05.06.2010. - 1:32 pm
Blogujem od kraja 2004. prvo kao svojevrstan vid ‘terapije’ koju sam sama sebi propisala, a posle kao podsetnik kroz šta smo sve prolazili. Malo po malo, blog je postao moja kuća. Vrlo je uske tematike, sa blagim ‘izletima’ ličnih osvrta o temama koje me interesuju.
Blogujem zato što volim, zato jer mi to ponekad treba, jer želim da neke istvari imaju gde da se pročitaju. Možda nekad nekom nešto pomogne. Blogujem kao deo svog online života, koji je odavno postao neraskidivi deo realnosti.
05.06.2010. - 1:32 pm
Blog mi je doneo nov oblik interakcije sa ljudima, neke divne prijatelje i poznanike na koje ne bih mogla da nabasam negde na ulici, osvežavajuću razmenu mišljenja i ideja, omogućio mi je da svoje stavove proverim, procenim i ocenim nepristrasnim mišljenjima blogera. Volim blogovanje. Prija mi da pišem i da razmenjujem mišljenja sa ljudima koji imaju šta da kažu.
05.06.2010. - 1:35 pm
Da, i “otpuštanje ventila” koje je pomenuo @WrathOfDevil je značajno u mom popisu “zašto”.
05.06.2010. - 1:35 pm
@Dragana Djermanovic
Hvala ti što si nam poslala odgovor na pitanje zašto bloguješ. Misllim da je ovo prvi put (premijera, ljudi :) ) da neko “prizna” da ga je blog načinio “poznatim”. Sva znanja koja sa nama deliš na svom blogu, ti si sigurno posedovala i pre bloga, ali je blog bio način da pokažeš svetu šta znaš i umeš. I pokazala si to, što je razlog što te redovno čitamo :)
Još jednom hvala na komentaru :)
05.06.2010. - 1:46 pm
:)
Eh…
05.06.2010. - 1:50 pm
Počelo je tako što sam želeo da isprobam novi format, da na neki način ostanem u kontaktu sa prijateljima širom sveta, kasnije način da godinu i kusur dana koje sam živeo u Istanbulu i povezana putovanja po belom svetu prenesem prijateljima tako da im približim sve što mi se dešava (ali i da ne moram sa svima da četujem i dopisujem se).
Danas je to način da isprobam i izrazim svoje stavove, da prijateljima i čitaocima iz inostanstva (blogujem na engleskom) prenesem moje mišljenje o tome šta se dešava u Srbiji, kao i mišljenje jednog Srbina u “globalnoj areni”.
Ali, mislim da mi blogovanje najviše znači u procesu koji ja zovem “defragmentacijom mozga”. Često razmišljam na neku temu, bilo iz poslovnog ili privatnog života, ali ne uspem da formiram mišljenje i stav dok ne sednem da pišem novi blog-post. To onda uključuje dosta razmišljanja, istraživanja po netu itd. Nekad uspem da rešim šta sam hteo da rešim, a vrlo često mi čitaoci i prijatelji pomognu komentarima. U svakom slučaju, taj proces pomaže u sazrevanju ideja u mojoj glavi.
Uz sve ovo, blog povezan sa twitterom je pomogao da upoznam i približim se nekim sjajnim ljudima na bar 3 kontinenta :)
05.06.2010. - 2:03 pm
Ja trenutno ne blogujem mnogo, ali postoje 3 razloga zbog kojih sam počeo.
1. Nisam se osećao prijatno na Facebook-u, previše je to Farme za moj ukus
2. Tražio sam posao, i blogom sam hteo da iskažem neka moja interesovanja i nešto što je meni zanimljivo, kako bi neko relevantan to pročitao.
3. Morao sam da isprobam WordPress na svojoj koži
Rekoh da retko blogujem, iz razloga što sam shvatio da mi microblogging mnogo više odgovara. Trenutno blogujem za druge.
05.06.2010. - 2:07 pm
@AdriaTalk
Kremašica je kako je ja nazivam veb-blog forma magazina, gde ljudi dele svoja iskustva. Vecina stranih blogova je upravo specijalizovana i kako ti kazes, to su medijumi za prenošenje znanja, interesovanja i iskustava. :)
Mozda je @frf stekao utisak o blogovima citajuci samo domace blogove, gde zasad jos uvek ima vise dnevnik blogova nego ovih drugih, pa zato hejtuje. :) Mada se sve vise otvara specijalizovanih blogova i kod nas. Potrebni su blogovi svih vrsta, vise ih cenim nego neke popularne sajtove, zato sto znam da iza svake recenice stoji neki covek sa svojim stavom i ubedjenjem i sme da ga javno iznese. To su iskreni ljudi, takve volim. Ali to sam ja.
05.06.2010. - 2:14 pm
@Goldie
Ja lično, ne čitam blogove koji su koncipirani kao dnevnici. Više volim da pročitam neki “specijalizovani” blog, magazinskog tipa kao što je AdriaTalk.com, nebitno da li je blog specijalizovan za zabavu, poslovne teme itd
05.06.2010. - 2:37 pm
Počela sam da blogujem zbog toga što su me nagovorili. Moj blog je strogo tematski, o kulinarstvu i nema odstupanja. Recept, fotka i to je to. Blogom sam spojila dve velike ljubavi, internet i kulinarstvo. Ovo što sad radim na blogu već tri godine, radila sam na jednom forumu godinama. Šta mi je blog doneo? Doneo mi je ime u blogosferi, i mogu da kažem da ja jesam “veliki” bloger. (To na konto onih učestalih prozivki na velike i male). Doneo mi je nova poznanstva i naravno jedno novo iskustvo uopšte. I definitivno…podstrek da mogu i bolje i više.
05.06.2010. - 4:09 pm
Blogujem od skoro, motiv mi je bio rad na introvertnosti i stidljivosti, za sada se jako dobro pokazuje i uzivam u tome. Jedan post mi je (delom) vec doneo jedan sjajan posao o cemu cu pak napisati post kada se taj posao zavrsi. :)
05.06.2010. - 11:33 pm
Pisem od kada znam za sebe. U prinicipu mnogo volim da citam a kao prirodna reakcija na toliko citanja doslo je pisanje. Svo to pisanje je sada dobilo jos jedan oblik, digitalni i tako da jedan deo mog pisanja izasao je na net, u vidu bloga. Nastavicu da pisem, to me cini zadovoljnim, i jako mi je drago kada ljudima pomognem nekim od mojih tekstova.
05.06.2010. - 11:48 pm
Zdravo,
ja ne blogujem ali mnogo volim da citam tudje blogove naravno pod uslovom da me interesuje tema i da su kvaliatetni. Takvih svakako ima u regionalnoj blogosferi. Uglavnom citam tematske blogove. Nekad su mi od samog posta interesantniji komentari gdje osnovna ideja bude na udaru kritika sugestija itd. Volim da ucestvujem u komentarima.
Vremenom je i kod mene pocela da se razvija zelja da pocnem sa blogovanjem i mislim i da hocu u nekoj blizoj buducnosti.
05.06.2010. - 11:49 pm
Decenijama pišem za novine ili vodim radijske programe – u lokalnoj zajednici odavno sam potrošio sve profesionalne izazove. Stvarajući, sa drugima, informativni sajt, otvorio sam stranicu sa zapisima koji su bili nešto sasvim drugo naspram izveštavanja i komentarisanja lokalnih tema.
Ja sam počeo da blogujem unutar sopstvenog sajta i to je trajalo duže od dve godine!
U međuvremenu sam otkrio istinsku regionalnu Blogolandiju, počeo da „šetam“ kroz nju, ostavljam komentara..i onda sasvim iznenada, u roku od dva sata, postavio WordPress na poddomenu info sajta, nazvao ga Novinarska Patka i postavio prvi post.
Ne znam tačno zašto blogujem, ali znam sigurno da uživam u tome.
A najveći dobitak koji mi blog vraća su divni ljudi koje sam upoznao i sve više ih upoznajem i u stvarnom svetu. I neočekivana afirmacija tamo gde nisam nikada stigao ni fizički da budem. Na neki način, upotpunio sam vlastiti identitet.
Anonimni provincijski novinar, eto, pronašao je novi razlog da piše u 53. godini i otkrio jedan novi svemir u kojem se oseća odlično.
I blogovaću dok me to osećanje drži. :)
Pingback: Tweets that mention Zašto blogujemo? | adriatalk.com -- Topsy.com
06.06.2010. - 12:11 am
Blogovanje pre svega donosi mnogo kvalitetnih ljudi koji imaju šta da kažu i to i čine.
Sama ne volim blogove u kojima se piše i pametuje a sve može da se skupi u dve proširene rečenice..to su prazne reči. Možda je frf nailazio na takve…
Uglavnom sam prijatno iznenađena temama, nivoom svesti blogera i tolerancijom koja vlada (iako obično mislimo suprotno).
Meni lično je blog neka vrsta notesa gde mogu da stavim svoje misli koje me pritiskaju i da na njih zaboravim…kao da leže u nekoj fioci. U životu ima previše događaja a srce je premalo da sve to zadrži, treba počistiti i neke stvari odložiti. Onda možemo dalje.
Još je lepše kad vidite reakcije onih koje nikada nismo videli a osećamo koliko nas bodre.
Pingback: Može nam se | Mala bara puna Krokodila
06.06.2010. - 5:17 pm
Oduvek sam želeo da blogujem, ali već dugo vremena me je mnogo stvari mrzelo da radim u životu. Poslednjih par godina se trudim da promenim svoj život, volim ono što se kaže novogodišnji plan. U prvoj godini sam rešio da vratim sve dugove, igrom slučaja se nagomilao dug od 560.000 dinara, postavio sam to kao godišnji cilj i prikupljao novac. Onda je Vlada odlučila da svima koji plate osnovu tih dugova, oproste kamatu, a već sam prikupio dobru količinu. Otišao sam i isplatio negde oko 180.000 što je bila osnovica i uspeo da ostvarim svoj cilj. Onda sam sledeće godine rešio da dugoročnu vezu pretvorim u brak, opet je to zahtevalo veliku pripremu. I uradio sam to. Oba puta sam razmišljao koliko bi bilo interesantno pisati o svemu tome, o iskustvima koja čovek prolazi dok rešava probleme u životu.
Konačno ove godine sam rešio da potpuno promenim svoj život, obzirom da sam imao 135 kilograma (60 viška), krenuo sam na program redukovane ishrane. Ovog puta nisam napravio grešku i nakon prvih mesec dana pokrenuo sam blog na http://www.debeljuca.com i za ovih pet meseci izgubio sam oko 30 kilograma i dobio sam oko 200-300 vernih pratilaca, a blog posećuje negde oko 1000 ljudi mesečno. Blogovanje mi pruža podršku kada je teško, a kada je lako i kada poželim da prekršim svoj program, pomislim da bih time izneverio svoje čitaoce tako da je dobar i kontrolni mehanizam.
Pingback: #pratipetak #followfriday Informacije, znanje, priče, život, poezija…… « Uspesi, padovi i život uopšte