Zdravstvena “nega” u Srbiji

Zdravstvena zaštita u Srbiji, na toliko je kritično niskom nivou, da kada izgovorite reči kao što su: nega, zaštita i prava pacijenata, ne možete da ne osetite ironiju njihovog značenja, te samim tim ne možete ni da ne stavite ove reči pod navodnike. Prava pacijenata, zdravstvena zaštita i nega praktično ni ne postoje u Srbiji, te ove reči nemaju nikakvo drugo do ironičnog značenja.

zdravstvo-u-srbiji

Celokupni sistem deluje konfuzno, krajnje nefunkcionalno, i svaka promena koja se uvede, čini se da je stanje učinila samo gorim. Slobodno se može reći da sve deluje neverovatno i sa potpunim odsustvom logike i praktičnosti.

Jednostavne i trebalo bi biti svakodnevne stvari kao što su pregledi kod lekara opšte prakse uzdignuti su na nivo nedostupnosti. Tu se dovodi u pitanje postojanje i svrha call centara, koji služe za zakazivanje kod svih lekara, ne samo specijalista, već i opšte prakse. Donekle je još i razumljivo da se zakazuje kod specijalista, mada je i to diskutabilno, ali zakazivanje kod lekara opšte prakse?! Da zakazivanje funkcioniše na jedan dan unapred, ili da u ambulantama postoji lekar koji će da prima nezakazane i hitnije slučajeve, ovu glupost zvanu zakazivanje, bi se još i dalo progutati. Umesto toga, kada želite da zakažete termin, prvi slobodan je u periodu od 7 do 10 dana. Još samo da naučimo gripu, da nam zakaže svoj dolazak, pa bi sistem čak i funkcionisao. Naše zdravstvo je u stvari ispred svog vremena, žive u svetu u kojem ti se virusi najavljuju, pa ti uzmeš telefon i javiš da ćeš da dođeš za 10 dana kod lekara opšte prakse jer očekuješ virus da te poseti. Ukoliko odeš nezakazano, izlažeš se krajnjem maltretiranju od strane medicinskih sestara i lekara, koji te ili ignorišu ili neljubazno pametuju kako je trebalo da zakažeš i da primaju samo hitne slučajeve. A šta je po njima hitan slučaj? Sve dok stojiš na nogama, bez tuđe pomoći, pa i onda te gledaju skeptično, bez obzira na temperaturu, neumoljiv kašalj, i brojne druge simptome ne smatraju te kao hitan slučaj. Ne daj Bože da ste hronični bolesnik, koji nije dobro izbrojao koliko mu lekova treba tačno, ili da mu hitno zatreba neki uput, dobiće odgovor od sestre da je o tome trebalo da misli na vreme.

Ukoliko želite da zakažete pregled kod lekara specijaliste, prvi slobodan termin je (ako imate sreće) za tri meseca, a često se čeka i mnogo duže. Koliko god neverovatno zvučalo, čak i pregledi kod oftamologa, čekaju se u proseku po četiri meseca. Pri tom, i ovde postoje začkoljice, koje morate znati. Ukoliko treba da zakažete pregled preventivnog tipa iz domena ginekologije, zakazivanje vršite preko call centra. Međutim, ukoliko idete na redovne ili kontrolne preglede, zakazivanje vršite pozivom u samu ordinaciju, ginekološkoj sestri. Međutim, ove sestre se obično ne javljaju na telefon, te ste često primorani da tamo odete lično. Zar ova dva tipa pregleda, nisu mogla da se objedine na jednom od ova dva pozivna centra?

Snimanja bilo koje vrste su poseban problem, jer su termini navodno popunjeni i za celu godinu unapred, te se sada zakazuju termini tek za 2014. godinu. Ko preživi samo do uspostavljanja dijagnoze, trebalo bi da se smatra pravim srećkovićem.

Najnovija promena, odnosi se na oduzimanje prava lekarima opšte prakse za davanje recepata iz oblasti za koje postoje lekari specijalisti, tipa ginekologije, te ukoliko vaše zdravlje zavisi na dnevnoj bazi od lekova iz ovog domena, kao što je slučaj kod pacijenata koji se leče od karcinoma dojke, od pacijenata se očekuje da svaki put kad im zatrebaju lekovi, vezani za već ustaljenu terapiju, određenu od strane stručne komisije, ide redovno kod ginekologa da mu napiše recept, kod kojeg zapravo može da dobije slobodan termin tek na svaka tri, četiri meseca! Naravno, broj lekova mesečno je ograničen, te ne možete dobiti ni zalihe za tako duge periode. I onda se pitate, ko je ovde lud?

Kad je već reč o novim biserima, ne treba zaboraviti ni onaj gde od lekara opšte prakse više ne možete dobiti uput za specijalistu u drugoj zdravstvenoj instituciji, ukoliko postoji specijalista za tu oblast u toj ambulanti. To se posebno odnosi na odlazak kod fizijatra, te ukoliko ste se do sada lečili kod lekara koji je usko specijalizovan za vaš zdravstveni problem, kao što je oporavak funkcija ruke nakon odstranjenja limfnih žlezda, morate da dočekate pegled kod fizijatra u vašoj ambulanti koji daje mišljenje da je to komplikovano za njega i vraća vas ponovo kod lekara opšte prakse, koji tek onda ima pravo da vas uputi gde zapravo treba. Suludo, zar ne? Tu, opet imaju ulogu call centri i nesrećno zakazivanje, te se najobičniji pregledi razvuku u nedogled. Ono što se nameće kao izuzetno važno pitanje je kako je pre uvođenja u rad beskorisnih call centara, uvek bilo dovoljno vremena da se prime svi pacijenti, koji su tog dana došli u ambulantu, a sada su potrebne nedelje i meseci za tako nešto? Da li je do ovolike usporenosti, da ne kažem zastoja, dovelo i uvođenje kompjuterizacije?

Ovo pitanje možda je zazvučalo čudno, s obzirom da komjuteri obično služe da pomognu i ubrzaju proces ljudskog rada, međutim, bar što se tiče lekara opšte prakse, prosto ne može da se ne primeti njihova neverovatna kompjuterska nepismenost, koja je evidentna čak i kod mladih lekara. Pregled se sastoji od razmenjene dve rečenice između doktora i pacijenta, u kojima vi kao pacijent objasnite simptome, dok lekar nestrpljivo cupka nogom, i 10 minuta kucanja podataka od strane lekara u vidu svega četiri rečenice o bolesti i lečenju. Kada ih vidite kako se muče i nabadaju po tastaturi sa dva prsta i pola minuta traže svako naredno slovo, upitate se pa gde vi za ime sveta živite. Ne daj Bože, da im se istroši toner na štampaču, tada nastaje opšta panika i zastoj. Činjenica je da je da svaki pregled, obavi se na brzinu i potpuno površno, jer zbunjeni doktori ne znaju da se izbore sa tim zlim čudom tehnologije zvanim kompjuter i više se koncentrišu na kucanje podataka, nego na samog pacijenta.

Međutim, njihova neobrazovanost, često zadire i u njihovu struku, te možete doživeti da vas lekarka uputi da se putem interneta raspitate o lečenju od kandide u crevima, jer ona baš i nije sigurna kako se to radi. Ukoliko u ordinaciju dođe neko sa komplikovanijom bolesti, sledi panično listanje knjiga iz medicine, prizor za neverovati.

Uprkos svemu pomenutom, biseri vezani za zdravstvenu “negu” u Srbiji su zaista nepresušni. Zapravo, načeli smo tek vrh ledenog brega. Primera radi, ukoliko treba da prekontrolišete rad štitne žlezde, u Novom Sadu morate to uraditi u privatnoj laboratoriji, jer se i pored tolikih državnih institucija, takav pregled vrši samo na jednom mestu (Poliklinici), za koje vam je potreban uput interniste, za kojeg vam treba uput od lekara opšte prakse, a koja vas iz nekog razloga samo njoj poznatog, šalje da to ipak uradite privatno i ne da vam uput za internistu. Čemu onda služi zdravstveno osiguranje? Participacija se plaća, lekovi se plaćaju, nega ne postoji, tretiraju vas kao klošara, a vi i dalje redovno uplaćujete osiguranje. Poseban slučaj predstavljaju nezaposlena lica, kojima osiguranje i pored nezaposlenosti ne pokriva dobijanje lekova koji su im potrebni. Kako neko ko nema primanja, može da kupi te silne lekove?

Kako se nabrajanje bisera iz domena zdravstva u Srbiji ne bi završilo sa tek “nekoliko”, treba pomenuti i one vezane za novosadsku Betaniju, tj. porodilište. Naime, ovde se trudnice i dalje porađaju kao u 13-om veku, bez epiduralne anestezije. Ne postoji uopšte mogućnost da je dobiju, kao da žive u najgoroj zabiti, i kao da je vreme stalo, te 21. vek ovom porodilištu još uvek nije pokucao na vrata. Ukoliko je trudnoća ne daj Bože komplikovana, pacijente očekuje mnogo obaveznog podmićivanja, maltretiranja i naravno pregledi u privatnoj praksi, jer ih u državnoj instituciji niko neće ni pogledati. Mnoge trudnice, kako bi sebi obezbedile pristojan tretman u toku porođaja, bez obzira na komplikovanost trudnoće, daju velike svote novca na privatne preglede lekara koji rade u državnom porodilištu, iz straha da se nešto “ne iskomplikuje”.

Kad smo već kod korupcije i podmićivanja, dovoljno je doći kod skoro pa bilo kog lekara (manje izraženo kod opšte prakse) specijaliste za komplikovanije oblasti, i pobrojati upakovane poklone na stolu. Pojedinci imaju i poseban sto, koji samo za to i služi. U zavisnosti od čina, imaju i tarife, ali svi se plaše za svoje zdravlje pa to retko ko i prijavljuje.

Mnogo toga je u ovom postu pomenuto, te za kraj ostaje samo pitanje, šta se desilo sa Hipokratovom zakletvom, da nije ukinuta?

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Komentari

komentara

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pratite nas na društvenim mrežama!

Powered by WordPress Popup